2. Дневници 32
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1После тих ствари и пошто се оне утврдише, дође Сенахирим цар асирски, и уђе у земљу Јудину, и опколи тврде градове, и мишљаше их освојити.
1Дупэ ачесте лукрурь ши дупэ ачесте фапте де крединчошие, а венит Санхериб, ымпэратул Асирией, каре а пэтрунс ын Иуда ши а ымпресурат четэциле ынтэрите, ку гынд сэ пунэ мына пе еле.
2А кад виде Језекија где дође Сенахирим и где се окрену да удари на Јерусалим,
2Езекия, вэзынд кэ а венит Санхериб ши кэ аре де гынд сэ ынчапэ лупта ымпотрива Иерусалимулуй,
3учини веће с кнезовима својим и с јунацима својим да зарони изворе водене, који беху иза града, и помогоше му.
3с-а сфэтуит ку кэпетенииле сале ши ку оамений луй чей витежь ка сэ аступе извоареле де апэ каре ерау афарэ дин четате. Ши ей ау фост де пэреря луй.
4Јер се сабра мноштво народа, те заронише све изворе и поток који тече посред земље говорећи: Зашто кад дођу цареви асирски да нађу толико воде?
4С-ау стрынс о мулциме де оамень ши ау аступат тоате извоареле ши пырыул каре курӂе прин мижлокул цинутулуй ачелуя. „Пентру че”, зичяу ей, „сэ гэсяскэ ымпэраций Асирией, ла вениря лор, апе дин белшуг?”
5И охрабри се, те озида вас зид оборени, и подиже куле, и споља озида још један зид; и утврди Милон у граду Давидовом, и начини много оружја и штитова.
5Езекия с-а ымбэрбэтат; а зидит дин ноу зидул каре ера стрикат ши л-а ридикат пынэ ла турнурь. А май зидит ун алт зид ын афарэ, а ынтэрит Мило, ын четатя луй Давид, ши а прегэтит о мулциме де арме ши де скутурь.
6И постави војводе над народом, и сабра их к себи на улицу код врата градских, и говори им љубазно и рече:
6А пус кэпетений де рэзбой песте попор ши ле-а адунат ла ел пе локул дескис де ла поарта четэций. Ворбинду-ле инимий, а зис:
7Будите слободни и храбри, не бојте се и не плашите се цара асирског ни свега мноштва што је с њим, јер је с нама већи него с њим.
7„Ынтэрици-вэ ши ымбэрбэтаци-вэ. Ну вэ темець ши ну вэ ынспэймынтаць ынаинтя ымпэратул Асирией ши ынаинтя ынтреӂий мулцимь каре есте ку ел, кэч ку ной сунт май мулць декыт ку ел.
8С њим је мишица телесна а с нама је Господ Бог наш да нам помогне и да бије наше бојеве. И народ се ослони на речи Језекије цара Јудиног.
8Ку ел есте ун брац де карне, дар ку ной есте Домнул Думнезеул ностру, каре не ва ажута ши ва лупта пентру ной.” Попорул а авут ынкредере ын кувинтеле луй Езекия, ымпэратул луй Иуда.
9Потом Сенахирим цар асирски док беше на Лахису са свом силом својом, посла слуге своје у Јерусалим к Језекији цару Јудином и ка свему народу Јудином који беше у Јерусалиму, и поручи:
9Дупэ ачея, Санхериб, ымпэратул Асирией, а тримис пе служиторий сэй ла Иерусалим пе кынд ера ынаинтя Лакисулуй ку тоате путериле луй; й-а тримис ла Езекия, ымпэратул луй Иуда, ши ла тоць чей дин Иуда каре ерау ла Иерусалим сэ ле спунэ:
10Овако вели Сенахирим цар асирски: У шта се уздате, те стојите у Јерусалиму затворени?
10„Аша ворбеште Санхериб, ымпэратул Асирией: ‘Пе че се бизуеште ынкредеря воастрэ, де стаць ымпресураць ла Иерусалим?
11Не наговара ли вас Језекија да вас помори глађу и жеђу говорећи: Господ Бог наш избавиће нас из руке цара асирског?
11Оаре ну вэ амэӂеште Езекия, ка сэ вэ дя морций прин фоамете ши прин сете, кынд зиче: «Домнул Думнезеул ностру не ва скэпа дин мына ымпэратулуй Асирией»?
12Није ли тај Језекија оборио висине његове и олтаре његове, и заповедио Јуди и Јерусалимљанима говорећи: Клањајте се само пред једним олтаром и на њему кадите?
12Оаре ну Езекия а ындепэртат ынэлцимиле ши алтареле Домнулуй ши а дат порунка ачаста луй Иуда ши Иерусалимулуй: «Сэ вэ ынкинаць нумай унуй алтар ши сэ адучець тэмые нумай пе ел»?
13Еда ли не знате шта сам учинио ја и моји стари од свих народа на земљи? Јесу ли богови народа земаљских могли избавити земљу своју из мојих руку?
13Ну штиць че ам фэкут ной, еу ши пэринций мей, тутурор попоарелор челорлалте цэрь? Думнезеий нямурилор ачестор цэрь ау путут ей сэ ле избэвяскэ цэриле дин мына мя?
14Који је између свих богова оних народа које затрше оци моји, могао избавити свој народ из мојих руку, да би могао ваш Бог вас избавити из моје руке?
14Каре динтре тоць думнезеий ачестор нямурь пе каре ле-ау нимичит пэринций мей а путут сэ избэвяскэ пе попорул луй дин мына мя, пентру ка сэ вэ поатэ избэви Думнезеул востру дин мына мя?
15Немојте дакле да вас вара Језекија и да вас тако наговара, и не верујте му; јер ниједан бог ниједног народа или царства није могао избавити народ свој из мојих руку ни из руку мојих отаца, а камоли ће ваши богови избавити вас из мојих руку?
15Сэ ну вэ амэӂяскэ Езекия дар ши сэ ну вэ ыншеле астфел; ну вэ ынкредець ын ел! Кэч думнезеул ничунуй ням, ничуней ымпэрэций н-а путут сэ избэвяскэ пе попорул луй дин мына мя ши дин мына пэринцилор мей: ку кыт май пуцин вэ ва избэви Думнезеул востру дин мына мя!’”
16И још више говорише слуге његове на Господа Бога и на Језекију, слугу Његовог.
16Служиторий луй Санхериб ау май ворбит ши алте лукрурь ымпотрива Домнулуй Думнезеу ши ымпотрива робулуй Сэу Езекия.
17А и књигу написа ружећи Господа Бога Израиљевог и говорећи на Њ речима: Као што богови народа земаљских нису избавили свој народ из мојих руку, тако неће ни Бог Језекијин избавити народ свој из мојих руку.
17Ши а тримис о скрисоаре батжокоритоаре пентру Домнул Думнезеул луй Исраел, ворбинд астфел ымпотрива Луй: „Дупэ кум думнезеий нямурилор челорлалте цэрь н-ау путут сэ избэвяскэ пе попорул лор дин мына мя, тот аша нич Думнезеул луй Езекия ну ва избэви пе попорул Сэу дин мына мя.”
18И викаху гласно јудејски народу јерусалимском који беше на зиду да их уплаше и смету да би узели град.
18Служиторий луй Санхериб ау стригат ку глас таре ын лимба евреяскэ, пентру ка сэ арунче гроаза ши спайма ын попорул дин Иерусалим, каре ера пе зид, ши сэ поатэ пуне астфел стэпынире пе четате.
19И говораху о Богу јерусалимском као о боговима народа земаљских, који су дело руку човечјих.
19Ау ворбит деспре Думнезеул Иерусалимулуй ка деспре думнезеий попоарелор пэмынтулуй, каре сунт лукраря мынилор оменешть.
20Тада се помоли тога ради цар Језекија и пророк Исаија син Амосов, и вапише к небу.
20Ымпэратул Езекия ши пророкул Исая, фиул луй Амоц, ау ынчепут сэ се роаӂе пентру лукрул ачеста ши ау стригат кэтре чер.
21И посла Господ анђела, који поби све јунаке и војводе и кнезове у војсци цара асирског, те се врати са срамотом у своју земљу. И кад уђе у кућу свог бога, убише га онде мачем који изиђоше из бедара његових.
21Атунч, Домнул а тримис ун ынӂер каре а нимичит ын табэра ымпэратулуй Асирией пе тоць витежий, домниторий ши кэпетенииле. Ши ымпэратул с-а ынторс рушинат ын цара луй. А интрат ын каса думнезеулуй сэу, ши чей че ешисерэ дин коапселе луй л-ау учис аколо ку сабия.
22Тако сачува Господ Језекију и народ јерусалимски од руку Сенахирима цара асирског и од руку свих других, и чува их на све стране.
22Астфел а скэпат Домнул пе Езекия ши пе локуиторий Иерусалимулуй дин мына луй Санхериб, ымпэратул Асирией, ши дин мына тутурор ши й-а окротит ымпотрива челор че-й ымпресурау.
23И многи доношаху даре Господу у Јерусалим и закладе Језекији цару Јудином; и од тада се узвиси пред свим народима.
23Мулць ау адус Домнулуй дарурь ын Иерусалим ши ау адус дарурь богате луй Езекия, ымпэратул луй Иуда, каре де атунч с-а ынэлцат ын окий тутурор попоарелор.
24У то време разболи се Језекија на смрт, и помоли се Господу, који му проговори и учини му чудо.
24Ын время ачея, Езекия а фост болнав де моарте. Ел а фэкут о ругэчуне Домнулуй. Домнул й-а ворбит ши й-а дат ун семн.
25Али Језекија не поступи према добру које му се учини, јер се понесе срце његово; зато се подиже на њ гнев и на Јуду и на Јерусалим.
25Дар Езекия н-а рэсплэтит бинефачеря пе каре а примит-о, кэч и с-а ынгымфат инима. Мыния Домнулуй а венит песте ел, песте Иуда ши песте Иерусалим.
26Али се понизи Језекија зато што се беше понело срце његово, и он и Јерусалимљани, те не дође на њих гнев Господњи за живота Језекијиног.
26Атунч, Езекия с-а смерит дин мындрия луй, ымпреунэ ку локуиторий Иерусалимулуй, ши мыния Домнулуй н-а венит песте ей ын тимпул веций луй Езекия.
27А имаше Језекија врло велико благо и славу; и начини себи ризнице за сребро и злато и за драго камење и за мирисе и за штитове и за свакојаке закладе,
27Езекия а авут мулте богэций ши мултэ славэ. Шь-а фэкут вистиерий де арӂинт, де аур, де петре скумпе, де миродений, де скутурь ши де тоате лукруриле каре се пот дори;
28и стаје за доходе од жита и од вина и од уља, и стаје за свакојаку стоку, и торове за овце.
28хамбаре пентру роаделе де грыу, де муст ши де унтделемн, граждурь пентру тот фелул де вите ши стауле пентру ой.
29И градове сазида себи, и имаше много стоке, и оваца и говеда, јер му Бог даде веома велико благо.
29Шь-а зидит четэць ши а авут белшуг де бой ши де ой, кэч Думнезеу ый дэдусе мулте авуций.
30Исти Језекија загради горњи извор воде Гиона, и право је сведе доле на западну страну града Давидовог; и беше срећан Језекија у сваком послу свом.
30Тот Езекия а аступат ши гура де сус а апелор Гихон ши ле-а адус ын жос, спре апус де четатя луй Давид. Езекия а избутит ын тоате лукрэриле луй.
31Само кад дођоше посланици кнезова вавилонских, који послаше к њему да распитају за чудо које би у земљи, остави га Бог да би га искушао, да би се знало све што му је у срцу.
31Ынсэ, кынд ау тримис кэпетенииле Бабилонулуй соль ла ел сэ ынтребе де минуня каре авусесе лок ын царэ, Думнезеу л-а пэрэсит ка сэ-л ынчерче, пентру ка сэ куноаскэ тот че ера ын инима луй.
32А остала дела Језекијина и милости његове, ето, то је записано у утвари пророка Исаије, сина Амосовог и у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.
32Челелалте фапте але луй Езекия ши фаптеле луй евлавиоасе сунт скрисе ын ведения пророкулуй Исая, фиул луй Амоц, ын картя ымпэрацилор луй Иуда ши Исраел.
33И почину Језекија код отаца својих, и погребоше га изнад гробова синова Давидових; и учинише му на смрти част сви Јудејци и Јерусалимљани. А на његово се место зацари Манасија, син његов.
33Езекия а адормит ку пэринций сэй ши л-ау ынгропат ын чел май бун лок ал морминтелор фиилор луй Давид. Тот Иуда ши локуиторий Иерусалимулуй й-ау дат чинсте ла моарте. Ши, ын локул луй, а домнит фиул сэу Манасе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.