2. Дневници 28
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Двадесет година беше Ахазу кад поче царовати, и царова шеснаест година у Јерусалиму; али не чињаше што је право пред Господом као Давид, отац његов.
1Ахаз авя доуэзечь де ань кынд а ажунс ымпэрат ши а домнит шайспрезече ань ла Иерусалим. Ел н-а фэкут че есте бине ынаинтя Домнулуй, кум фэкусе татэл сэу Давид.
2Јер хођаше путевима царева Израиљевих, и још сали ликове Валима.
2А умблат ын кэиле ымпэрацилор луй Исраел ши а фэкут кяр кипурь турнате пентру бааль,
3И сам кађаше у долини сина Еномовог, и сажизаше синове своје огњем по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих.
3а арс тэмые ын валя фиилор луй Хином ши а трекут пе фиий сэй прин фок, дупэ урычуниле нямурилор пе каре ле изгонисе Домнул динаинтя копиилор луй Исраел.
4И приношаше жртве и кађаше на висинама и по брдима и под сваким зеленим дрветом.
4Адучя жертфе ши тэмые пе ынэлцимь, пе дялурь ши суб орьче копак верде.
5Зато га даде Господ Бог његов у руке цару сирском, те га разбише и заробише му велико мноштво, и одведоше их у Дамаск. Још би дат у руке цару Израиљевом, те га разби љуто.
5Домнул Думнезеул сэу л-а дат ын мыниле ымпэратулуй Сирией. Сириений л-ау бэтут ши й-ау луат ун маре нумэр де приншь де рэзбой, пе каре й-ау дус ла Дамаск. А фост дат ши ын мыниле ымпэратулуй луй Исраел, каре й-а причинуит о маре ынфрынӂере.
6Јер Фекај, син Ремалијин, поби сто и двадесет хиљада Јудејаца у један дан, све храбрих људи, јер оставише Господа Бога отаца својих.
6Пеках, фиул луй Ремалия, а учис ынтр-о сингурэ зи ын Иуда о сутэ доуэзечь де мий де оамень, тоць витежь, пентру кэ пэрэсисерэ пе Домнул Думнезеул пэринцилор лор.
7И Зихрије јунак од Јефрема уби Масију сина царевог и Азрикама управитеља дворског и Елкану, другог до цара.
7Зикри, ун рэзбойник дин Ефраим, а учис пе Маасея, фиул ымпэратулуй, пе Азрикам, кэпетения касей ымпэрэтешть, ши пе Елкана, каре ера ал дойля дупэ ымпэрат.
8И заробише синови Израиљеви браћи својој двеста хиљада жена и синова и кћери; и запленише велики плен од њих, и однесоше плен у Самарију.
8Копиий луй Исраел ау луат динтре фраций лор доуэ суте де мий де приншь де рэзбой, фемей, фий ши фийче, ши ле-ау луат мултэ прадэ, пе каре ау адус-о ла Самария.
9А онде беше пророк Господњи по имену Одид, и изиђе пред војску која иђаше у Самарију, и рече им: Гле, Господ Бог отаца ваших разгневи се на Јудејце, зато их даде у ваше руке, те их побисте љуто да до неба допре.
9Аколо ера ун пророк ал Домнулуй, нумит Одед. Ел а ешит ынаинтя оштирий каре се ынторчя ла Самария ши ле-а зис: „Ын мыния Са ымпотрива луй Иуда й-а дат Домнул Думнезеул пэринцилор воштри ын мыниле воастре, ши вой й-аць учис ку о фурие каре с-а ридикат пынэ ла черурь.
10И још мислите подврћи синове Јудине и јерусалимске да вам буду робови и робиње; а нисте ли и ви сами скривили Господу Богу свом?
10Ши кредець акум кэ вець фаче дин копиий луй Иуда ши дин Иерусалим робий ши роабеле воастре? Дар вой ну сунтець виноваць ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй востру?
11Зато послушајте ме сада, и вратите натраг то робље што заробисте браћи својој, јер се распалио гнев Господњи на вас.
11Аскултаци-мэ дар ши даць друмул ачестор приншь пе каре й-аць луат динтре фраций воштри, кэч мыния апринсэ а Домнулуй есте песте вой!”
12Тада усташе поглавари синова Јефремових: Азарија син Јоананов, Варахија син Месилемотов и Језекија син Салумов и Амаса син Адлајев на оне што се враћаху с војске,
12Уний динтре капий фиилор луй Ефраим: Азария, фиул луй Иоханан, Берекия, фиул луй Мешилемот, Езекия, фиул луй Шалум, ши Амаса, фиул луй Хадлай, с-ау ридикат ымпотрива челор че се ынторчяу де ла оштире
13и рекоше им: Нећете довести овамо то робље, јер би нам било на грех пред Господом што ви мислите домећући на грехе наше и на кривице наше, јер је велика кривица на нама и гнев се распалио на Израиља.
13ши ле-ау зис: „Сэ ну адучець аич пе ачешть приншь де рэзбой. Кэч, дупэ че кэ сунтем виноваць ынаинтя Домнулуй, вой врець сэ май ши адэугаць ла пэкателе ши ла грешелиле ноастре. Сунтем фоарте виноваць, ши мыния апринсэ а Домнулуй есте песте Исраел.”
14И оставише војници робље и плен свој пред кнезовима и свим збором.
14Осташий ау лэсат пе принший де рэзбой ши прада ынаинтя кэпетениилор ши ынаинтя ынтреӂий адунэрь.
15И усташе људи именовани и узеше робље, и све голе између њих оденуше из плена; и кад их оденуше и обуше, нахранише их и напојише и намазаше, и одведоше на магарцима све изнемогле, и доведоше их у Јерихон, град где има много палми, к браћи њиховој, па се вратише у Самарију.
15Ши оамений нумиць пе нуме пентру ачаста с-ау скулат ши ау луат пе принший де рэзбой, ау ымбрэкат ку прада пе тоць чей че ерау гой, ле-ау дат хайне ши ынкэлцэминте, ле-ау дат сэ мэнынче ши сэ бя, й-ау унс, ау ынкэлекат пе мэгарь пе тоць чей остениць ши й-ау адус ла Иерихон, Четатя Финичилор, ла фраций лор. Апой с-ау ынторс ла Самария.
16У то време посла цар Ахаз к царевима асирским да му помогну.
16Пе время ачея, ымпэратул Ахаз а тримис сэ чарэ ажутор де ла ымпэраций Асирией.
17Јер још и Идумејци дођоше и разбише Јуду и одведоше робље;
17Едомиций ау венит ярэшь, ау бэтут пе Иуда ши ле-ау луат приншь де рэзбой.
18и Филистеји ударише на градове по равни на јужном крају Јудином, и узеше Вет-Семес, и Ејалон и Гедирот и Сохот и села његова и Тамну и села њена и Гимзон и села његова, и населише се у њима.
18Филистений ау нэвэлит ын четэциле дин кымпие ши дин партя де мязэзи а луй Иуда; ау луат Бет-Шемешул, Аиалонул, Гедеротул, Сокоул ши сателе луй, Тимна ши сателе ей, Гимзоул ши сателе луй ши с-ау ашезат аколо.
19Јер Господ обараше Јуду с Ахаза цара Израиљевог, јер одвуче Јуду да грдно греши Господу.
19Кэч Домнул а смерит пе Иуда дин причина луй Ахаз, ымпэратул луй Исраел, каре авусесе о пуртаре фэрэ фрыу ын Иуда ши пэкэтуисе ымпотрива Домнулуй.
20И дође к њему Теглат-Феласар, цар асирски, и ојади га а не утврди.
20Тиглат-Пилнесер, ымпэратул Асирией, а венит ымпотрива луй, с-а пуртат ку ел кум с-ар пурта ку ун врэжмаш ши ну л-а ажутат.
21Јер Ахаз узе део из дома Господњег и из дома царског и од кнезова, и даде цару асирском, али му не поможе.
21Кэч Ахаз а прэдат Каса Домнулуй, каса ымпэратулуй ши а май-марилор, ка сэ факэ дарурь ымпэратулуй Асирией, дар ну й-а ажутат ла нимик.
22И кад беше у невољи, он још већма грешаше Господу; такав беше цар Ахаз.
22Пе время ачея, кяр кынд ера ла стрымтораре, а пэкэтуит ши май мулт ымпотрива Домнулуй, ел, ымпэратул Ахаз.
23И приношаше жртве боговима дамаштанским, који га разбише, и говораше: Кад богови царева сирских њима помажу, приносићу њима жртве да би ми помагали; али му они бише на то да падне он и сав Израиљ.
23А адус жертфэ думнезеилор Дамаскулуй, каре-л бэтусерэ, ши а зис: „Фииндкэ думнезеий ымпэрацилор Сирией ле вин ын ажутор, ле вой адуче ши еу жертфе, ка сэ-мь ажуте.” Дар ей ау фост прилежул кэдерий луй ши а ынтрегулуй Исраел.
24А Ахаз покупи судове дома Божијег, и изломи судове дома Божијег, и затвори врата дома Господњег и начини себи олтаре по свим угловима у Јерусалиму.
24Ахаз а стрынс унелтеле дин Каса луй Думнезеу ши а фэкут букэць унелтеле дин Каса луй Думнезеу. А ынкис ушиле Касей Домнулуй, шь-а фэкут алтаре ын тоате колцуриле Иерусалимулуй
25И у сваком граду Јудином начини висине да кади боговима туђим; и гневи Господа Бога отаца својих.
25ши а ридикат ынэлцимь ын фиекаре четате а луй Иуда, ка сэ адукэ тэмые алтор думнезей. Ши а мыният астфел пе Домнул Думнезеул пэринцилор сэй.
26А остала дела његова и сви путеви његови први и последњи, ето записани су у књизи о царевима Јудиним и Израиљевим.
26Челелалте фапте але луй ши тоате кэиле луй, челе динтый ши челе де пе урмэ, сунт скрисе ын картя ымпэрацилор луй Иуда ши Исраел.
27И почину Ахаз код отаца својих и погребоше га у граду Јерусалиму; али га не метнуше у гроб царева Израиљевих. И зацари се на његово место Језекија, син његов.
27Ахаз а адормит ку пэринций сэй ши а фост ынгропат ын четатя Иерусалимулуй, кэч ну л-ау пус ын морминтеле ымпэрацилор луй Исраел. Ши, ын локул луй, а домнит фиул сэу Езекия.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.