1. Тимотију 4

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Clementine Vulgate, 1598

1А Дух разговетно говори да ће у последња времена одступити неки од вере слушајући лажне духове и науке ђаволске,

1Spiritus autem manifeste dicit, quia in novissimis temporibus discedent quidam a fide, attendentes spiritibus erroris, et doctrinis dæmoniorum,

2у лицемерју лажа, жигосаних на својој савести,

2in hypocrisi loquentium mendacium, et cauteriatam habentium suam conscientiam,

3који забрањују женити се, и заповедају уздржавати се од јела која Бог створи за јело са захвалношћу вернима и онима који познаше истину.

3prohibentium nubere, abstinere a cibis, quod Deus creavit ad percipiendum cum gratiarum actione fidelibus, et iis qui cognoverunt veritatem.

4Јер је свако створење Божије добро и ништа није на одмет кад се прима са захвалношћу.

4Quia omnis creatura Dei bona est, et nihil rejiciendum quod cum gratiarum actione percipitur:

5Јер се освећује речју Божијом и молитвом.

5sanctificatur enim per verbum Dei, et orationem.

6Ово све казујући браћи бићеш добар слуга Исуса Христа, одгајен речима вере и добром науком коју си примио.

6Hæc proponens fratribus, bonus eris minister Christi Jesu enutritus verbis fidei, et bonæ doctrinæ, quam assecutus es.

7А поганих и бапских гаталица клони се; а обучавај се у побожности.

7Ineptas autem, et aniles fabulas devita: exerce autem teipsum ad pietatem.

8Јер телесно обучавање мало је корисно, а побожност је корисна за свашта, имајући обећање живота садашњег и оног који иде.

8Nam corporalis exercitatio, ad modicum utilis est: pietas autem ad omnia utilis est, promissionem habens vitæ, quæ nunc est, et futuræ.

9Ово је истинита реч и достојна сваког примања.

9Fidelis sermo, et omni acceptione dignus.

10Јер се зато и трудимо и бивамо срамотни, јер се уздамо у Бога Живог, који је Спаситељ свим људима, а особито вернима.

10In hoc enim laboramus, et maledicimur, quia speramus in Deum vivum, qui est Salvator omnium hominum, maxime fidelium.

11Ово заповедај и учи.

11Præcipe hæc, et doce.

12Нико да не постане немарљив за твоју младост; него буди углед вернима у речи, у живљењу, у љубави, у духу, у вери, у чистоти.

12Nemo adolescentiam tuam contemnat: sed exemplum esto fidelium in verbo, in conversatione, in caritate, in fide, in castitate.

13Докле дођем пази на читање, утешавање и учење.

13Dum venio, attende lectioni, exhortationi, et doctrinæ.

14Не пусти у немар дар у себи који ти је дан по пророштву метнувши старешине руке на тебе.

14Noli negligere gratiam, quæ in te est, quæ data est tibi per prophetiam, cum impositione manuum presbyterii.

15У овом се поучавај, у овом стој, да се напредак твој покаже у свему.

15Hæc meditare, in his esto: ut profectus tuus manifestus sit omnibus.

16Пази на себе и на науку, и стој у томе; јер ово чинећи спашћеш и самог себе и оне који те слушају.

16Attende tibi, et doctrinæ: insta in illis. Hoc enim faciens, et teipsum salvum facies, et eos qui te audiunt.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.