Езекиїла 32
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1В дванайцятому роцї, в одинайцятому місяцї, первого дня в місяцї, надійшло до мене слово Господнє:
1Опет дванаесте године, дванаестог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2Сину чоловічий! заголоси над Фараоном, царем Египецьким, і промов до його: Ти, наче левчук між народами, й мов кит у морі, кидаєшся в ріцї твоїй, каламутиш води ногами, й бовтаєш потоки їх.
2Сине човечји, наричи за Фараоном царем мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш реке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по рекама њеним.
3От же що говорить Господь Бог: Я закину на тебе сїть мою руками многих народів, і витягнуть вони тебе моїм неводом.
3Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи.
4І викину тебе на суху землю, на відкрите поле кину тебе, й сїдати ме на тебе піднебесне птаство й зьвіррє всієї країни буде живитись трупом твоїм.
4И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да седају на те, и наситићу тобом звери са све земље.
5І розкидаю мясо з тебе по горах, і яри позаповнюю твоїми трупами.
5И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе.
6Де ти плавав колись, — тую землю наповню я кровю з тебе аж до гір; вона залиє й байраки.
6И земљу где пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе.
7А як ти згаснеш, я небо закрию, й зорі затемню, сонце хмарою вкрию, й місяць не буде сьвітити сьвітлом своїм.
7И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом.
8Сьвітила всї на небі втоплю у мрацї, а земля твоя потоне в пітьмі, говорить Господь.
8Сва ћу светла видела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ.
9Приведу в зворушеннє серця многих народів, коли рознесу чутку про твій упад по тих землях, що ти й не знав їх.
9И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш.
10І приведу тобою в перестрах многі народи, й царі їх затремтять зо страху, коли мечем моїм замахну перед лицями в них, і тремтїти муть всї що хвилини, кожен за душу свою, як ти впадеш.
10И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш.
11Так бо говорить Господь Бог: Меч царя Вавилонського прийде на тебе.
11Јер овако вели Господ Господ: Мач цара вавилонског доћи ће на те.
12Від мечів у тих сильних поляже нарід твій; вони — сї найлютїйші зміж народів, упокорять гординю Египту, й погибне все множество його. —
12Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа. Они ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти.
13І вигублю всю скотину його при водах великих; не буде вже їх мутити нога людська та й череда каламутити вже їх не буде.
13И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити.
14Тодї дам спокій водам їх, і вчиню, що води текти муть, як олива, чисті, говорить Господь.
14Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ.
15Як зроблю я Египет пустинею, а земля опорожнїє з усього, чим вона була повна, як перебю всїх, що на нїй живуть, тодї спізнають, що я — Господь.
15Кад опустим земљу мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ.
16Оце та плакальна пісня, що її будуть сьпівати; дочки народів сьпівати муть її; над Египтом і над усією многотою людей його будуть нею голосити, говорить Господь Бог.
16Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свим мноштвом његовим нарицаће, говори Господ Господ.
17І надійшло в дванайцятому роцї, у пятнайцятий день місяця слово Господнє до мене, таке:
17По том дванаесте године, петнаести дан истог месеца, дође ми реч Господња говорећи:
18Сину чоловічий! заголоси по Египецькому народові та й поскидай (віщим словом) його й дочки потужних народів у преисподню до тих, що посходили в яму.
18Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који силазе у јаму.
19Кого ти перевисшив? Ійди, лежи з необрізаними!
19Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима.
20Тії попадають між побитими мечем, та й він одданий мечу; тягнїть його туди з усїм людом його!
20Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово.
21Посеред підземля говорити муть про него та про підпомочників його передні між невміраками: Попровалювались, лежать посеред необрізаних, посїчені мечем.
21Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем.
22Тут Ассур і вся сила його; гроби їх навкруг його; всїх їх повбивано, посїчено мечем.
22Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача.
23Гріб його в самій глибинї преисподньої, а полки його — навкруги домовини його; всї побиті, всї полягли од меча, — тоті, що завдавали колись страху на землї живих.
23Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих.
24Там Елам із усією силою своєю навкруги домовини його, а всї вони побиті, всї полягли од меча, всї необрізаними пійшли на той сьвіт, — тоті, що колись ширили страх поперед себе на землї живих, а тепер двигають ганьбу свою вкупі з тими, що зойшли в яму.
24Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму.
25Серед побитих наготовано лїгво його з усїм військом його; домовини їх округи його, а всї вони необрізані, мечем порубані; позаяк бо вони завдавали страху на землї живих, то й несуть тепер ганьбу на собі вкупі з тими, що посходили в яму, та лежать серед побитих.
25Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене.
26Там лежить Мешех, Тубал із усією громадою своєю; кругом його домовини їх, а всї необрізані, побиті мечем, за те, що перше завдавали страху всїм на землї живих.
26Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих.
27А годї їм лежати коло невміраків побитих, необрізаних, що посходили в підземлє у своїй боєвій зброї, а мечі їх покладено їм під голови, хоч і зосталось беззаконство їх на костях у них, за те, що вони, як силачі, були пострахом на землї живих.
27Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих.
28Та й ти стертий будеш між необрізаними й лежати меш із побитими мечем.
28И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијених мачем.
29Там — Едом, царі його й усї князї його, що мимо всієї своєї хоробростї зложені між побитими мечем; коло необрізаних лежять вони й коло тих, що посходили в яму.
29Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму.
30Там князї півночні вкупі з усїма Сидонїями, що посходили з сьвіта побиті; вони ж осоромлені через могучість свою, бо вона наводила страх; лежать же вони з необрізаними, побитими мечем й несуть ганьбу свою на собі вкупі з тими, що посходили в яму.
30Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму.
31Побачить їх Фараон і зрадїє тою многотою, побитою мечем, — Фараон і все військо його, говорить Господь Бог.
31Њих ће видети Фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.
32Бо й я розширю страх мій на землї живих і ляже Фараон і вся многота його серед необрізаних, побитих мечем, говорить Господь Бог.
32Јер зададох свој страх земљи живих, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.