Езекиел 32
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын анул ал дойспрезечеля, ын зиуа ынтый а луний а доуэспрезечя, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
1Опет дванаесте године, дванаестог месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2„Фиул омулуй, фэ ун кынтек де жале асупра луй Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, ши спуне-й: ‘Семэнай ку ун пуй де леу ынтре нямурь, ерай ка ун крокодил ын мэрь, те арункай ын рыуриле тале, тулбурай апеле ку пичоареле тале ши ле ынтэрытай валуриле.
2Сине човечји, наричи за Фараоном царем мисирским, и реци му: Ти си као лавић међу народима и као змај у мору, и пролазиш реке своје и мутиш воду ногама својим и газиш по рекама њеним.
3Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ымь вой ынтинде мряжа песте тине ын мижлокул уней марь мулцимь де попоаре ши те вор траӂе ын лацул Меу.
3Овако вели Господ Господ: Разапећу ти мрежу своју са збором многих народа, и извући ће те у мојој мрежи.
4Те вой арунка пе ускат ши те вой ынтинде пе кымпие, ка тоате пэсэриле черулуй сэ шадэ пе тине; ши вой сэтура фяреле ынтрегулуй пэмынт ку тине.
4И оставићу те на земљи, и бацићу те у поље, и пустићу све птице небеске да седају на те, и наситићу тобом звери са све земље.
5Ыць вой азвырли карня пе мунць ши вой умпле вэиле ку сфэрымэтуриле тале.
5И разметнућу месо твоје по горама и напунићу долине гомилама од тебе.
6Цара ын каре ыноць о вой уда ку сынӂеле тэу пынэ ла мунць ши се вор умпле пухоаеле де тине.
6И земљу где пливаш напојићу крвљу твојом до врх гора, и потоци ће бити пуни тебе.
7Кынд те вой стинӂе, вой акопери черуриле ши ле вой ынтунека стелеле; вой акопери соареле ку норь ши луна ну-шь ва май да лумина ей.
7И кад те угасим, застрећу небо, и звезде на њему помрачити, сунце ћу заклонити облаком, и месец неће светлити светлошћу својом.
8Дин причина та, вой ынтунека пе тоць луминэторий черурилор ши вой рэспынди ынтунерикул песте цара та», зиче Домнул Думнезеу.
8Сва ћу светла видела на небу помрачити за тобом, и пустићу таму на твоју земљу, говори Господ Господ.
9Вой мыхни ши инима мултор попоаре кынд вой вести пеиря та принтре нямурь, ын цэриле пе каре ну ле куноштяй.
9И устрашићу срце многих народа кад објавим пропаст твоју међу народима, по земљама којих не знаш.
10Вой фаче сэ се ынгрозяскэ мулте попоаре де тине ши ымпэрацилор лор ли се ва фаче пэрул мэчукэ дин причина та кынд Ымь вой ынвырти сабия ынаинтя лор; вор тремура ын орьче клипэ, фиекаре пентру вяца луй, ын зиуа кэдерий тале.
10И удивићу тобом многе народе, и цареви ће се њихови згрозити од тебе, кад махнем мачем својим пред њима, и дрхтаће сваки час сваки за душу своју у дан кад паднеш.
11Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Сабия ымпэратулуй Бабилонулуй ва вени песте тине.
11Јер овако вели Господ Господ: Мач цара вавилонског доћи ће на те.
12Мулцимя та о вой фаче сэ кадэ ловитэ де сабия унор витежь, чей май кумплиць динтре попоаре. Ей вор нимичи мындрия Еӂиптулуй ши тоатэ мулцимя луй ва фи прэпэдитэ.
12Мачевима јуначким поваљаћу мноштво твоје, мачевима најљућих између народа. Они ће разорити понос Мисиру, и све ће се мноштво његово потрти.
13Вой перде ши тоате вителе луй де лынгэ апеле челе марь; нич пичор де ом ну ле ва май тулбура, нич копитэ де вите ну ле ва май тулбура.
13И потрћу сву стоку његову покрај великих вода, те их неће више мутити нога човечија нити ће их папак од какве животиње мутити.
14Атунч ый вой потоли апеле ши вой фаче сэ-й кургэ рыуриле лин ка унтделемнул», зиче Домнул Думнезеу.
14Тада ћу стишати воду њихову, и учинићу да потоци њихови теку као уље, говори Господ Господ.
15«Кынд вой префаче цара Еӂиптулуй ынтр-о пустиетате ши цара ва фи жефуитэ де тот че аре, кынд вой лови пе тоць чей че о локуеск, вор шти кэ Еу сунт Домнул.
15Кад опустим земљу мисирску и она буде без свега што је у њој, и побијем све који живе у њој, тада ће познати да сам ја Господ.
16Ачеста есте кынтекул де жале пе каре ыл вор кынта. Фийчеле нямурилор ыл вор кынта: да, асупра Еӂиптулуй ши асупра ынтреӂий луй мулцимь ыл вор кынта», зиче Домнул Думнезеу.’”
16Ово је нарицање што ће се нарицати; тако ће нарицати кћери народне, за Мисиром и за свим мноштвом његовим нарицаће, говори Господ Господ.
17Ын анул ал дойспрезечеля, ын зиуа а чинчспрезечя а луний, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
17По том дванаесте године, петнаести дан истог месеца, дође ми реч Господња говорећи:
18„Фиул омулуй, бочеште-те пентру мулцимя Еӂиптулуй ши арунк-о, пе еа ши пе фийчеле нямурилор путерниче, ын адынчимиле пэмынтулуй, ла чей коборыць ын гроапэ!
18Сине човечји, наричи за мноштвом мисирским, и свали њих и кћери јаких народа у најдоњи крај земље с онима који силазе у јаму.
19‘Пе чине ынтречь ту ын фрумусеце? Кобоарэ-те ши кулкэ-те лынгэ чей нетэяць ымпрежур!’
19Од кога си лепши? Сиђи и лези с необрезанима.
20Вор кэдя астфел ын мижлокул челор учишь де сабие. Сабия вэ есте датэ: доборыць ын мормынт Еӂиптул ши тоатэ мулцимя луй!
20Пашће посред побијених мачем, мач је дат, вуците га и све мноштво његово.
21Атунч, витежий чей путерничь вор ворби ын Локуинца морцилор деспре ел ши чей че-л сприжиняу ши вор зиче: ‘С-ау коборыт, с-ау кулкат чей нетэяць ымпрежур, учишь де сабие!’
21Говориће му најхрабрији јунаци исред гроба с помоћницима његовим, који сиђоше и леже необрезани, побијени мачем.
22Аколо есте асириянул, ку тоатэ мулцимя луй, ши морминтеле лор стау ымпрежурул луй – тоць ау мурит ши ау кэзут учишь де сабие.
22Онде је Асирац и сав збор његов, гробови су му око њега, сви су побијени, пали од мача.
23Морминтеле лор сунт ын адынчимиле гропий ши мулцимя луй есте ымпрежурул мормынтулуй луй; тоць ау мурит ши ау кэзут учишь де сабие, ей, каре рэспындяу гроаза ын цара челор вий.
23Гробови су му у дну јаме, а збор му је око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који задаваху страх земљи живих.
24Аколо есте ши Еламул, ку тоатэ мулцимя луй, ымпрежурул мормынтулуй луй; тоць ау мурит ши ау кэзут учишь де сабие, с-ау коборыт нетэяць ымпрежур ын адынчимиле пэмынтулуй, ей, каре рэспындяу гроаза ын цара челор вий ши ышь поартэ акум окара ку чей че се кобоарэ ын гроапэ.
24Онде је Елам и све мноштво његово око његовог гроба; сви су побијени, пали од мача, који сиђоше необрезани на најдоњи крај земље, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму.
25Л-ау кулкат ла ун лок ку морций, ымпреунэ ку тоатэ мулцимя луй, ши морминтеле лор сунт ымпрежурул луй; тоць ачешть нетэяць ымпрежур ау мурит учишь де сабие, кэч рэспындяу гроаза ын цара челор вий ши ышь поартэ акум окара ку чей че се кобоарэ ын гроапэ; й-ау кулкат акум ла ун лок ку чей морць.
25Међу побијенима наместише постељу њему и свему мноштву његовом, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих; и носе срамоту своју с онима који силазе у јаму, метнути су међу побијене.
26Аколо сунт ши Мешек, Тубал ши тоатэ мулцимя лор, ши морминтеле лор сунт ымпрежурул лор; тоць ачешть нетэяць ымпрежур ау мурит учишь де сабие, кэч рэспындяу гроаза ын цара челор вий.
26Онде је Месех, Тувал и све мноштво његово, гробови су му око њега, сви су необрезани побијени мачем, који задаваху страх земљи живих.
27Ей сунт кулкаць ымпреунэ ку витежий кэзуць дин векиме динтре чей нетэяць ымпрежур; сунт коборыць ын Локуинца морцилор ымпреунэ ку армеле лор де рэзбой, ку сэбииле пусе суб капетеле лор ши нелеӂюириле лор липите пе осеминтеле лор, кэч витежия лор ера о гроазэ ын цара челор вий.
27Али не леже међу јунацима који падоше између необрезаних, који сиђоше у гроб с оружјем својим, и метнуше мачеве под главе своје, и безакоње њихово лежи на костима њиховим, ако и беху јунаци страшни на земљи живих.
28Ши ту вей фи здробит ын мижлокул челор нетэяць ымпрежур ши те вей кулка ымпреунэ ку чей учишь де сабие!
28И ти ћеш се сатрти међу необрезанима, и лежаћеш код побијених мачем.
29Аколо есте ши Едомул, ку ымпэраций луй ши тоць воевозий луй, каре, ку тоатэ витежия лор, ау фост ашезаць ла ун лок ку чей учишь де сабие: стау кулкаць ымпреунэ ку чей нетэяць ымпрежур, ку чей коборыць ын гроапэ.
29Онде је Едом, цареви његови и сви кнезови његови, који су са силом својом метнути међу побијене мачем; леже међу необрезанима и с онима који сиђоше у јаму.
30Тот аколо сунт воевозий де ла мязэноапте ши тоць сидониений каре с-ау коборыт ла чей морць акопериць де рушине, ку тоатэ гроаза пе каре о арункэ витежия лор; ачешть нетэяць ымпрежур стау кулкаць ку чей учишь де сабие ши-шь поартэ окара лынгэ чей коборыць ын гроапэ.
30Онде су сви кнезови северни и сви Сидонци, који сиђоше к побијенима са страхом својим, стидећи се силе своје; и леже необрезани с онима који су побијени мачем, и носе срамоту своју с онима који сиђоше у јаму.
31Фараон ый ва ведя ши се ва мынгыя пентру тоатэ мулцимя луй, пентру ай луй каре ау мурит учишь де сабие ши пентру тоатэ оастя луй”, зиче Домнул Думнезеу.
31Њих ће видети Фараон, и утешиће се за свим мноштвом својим, Фараон и сва војска његова, побијени мачем, говори Господ Господ.
32„Кэч л-ам лэсат сэ рэспындяскэ гроаза ын цара челор вий. Де ачея, Фараон ши тоатэ мулцимя луй се вор кулка ымпреунэ ку чей нетэяць ымпрежур, ку чей че ау мурит учишь де сабие”, зиче Домнул Думнезеу.
32Јер зададох свој страх земљи живих, и Фараон ће и све мноштво његово лежати међу необрезанима с онима који су побијени мачем, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.