Езекиел 33
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2„Фиул омулуй, ворбеште копиилор попорулуй тэу ши спуне-ле: ‘Кынд вой адуче сабия песте врео царэ, ши попорул цэрий ва луа дин мижлокул луй пе ун ом оарекаре ши-л ва пуне ка стрэжер,
2Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,
3дакэ омул ачела ва ведя венинд сабия асупра цэрий, ва суна дин трымбицэ ши ва да де штире попорулуй
3и он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,
4ши дакэ чел че ва аузи сунетул трымбицей ну се ва фери ши ва вени сабия ши-л ва принде, сынӂеле луй сэ кадэ асупра капулуй луй.
4ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.
5Фииндкэ а аузит сунетул трымбицей ши ну с-а ферит, де ачея сынӂеле луй сэ кадэ асупра луй, дар, дакэ се ва фери, ышь ва скэпа вяца.
5Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.
6Дакэ ынсэ стрэжерул ва ведя венинд сабия ши ну ва суна дин трымбицэ ши дакэ попорул ну ва фи ынштиинцат ши ва вени сабия ши ва рэпи вяца вреунуй ом, омул ачела ва пери дин причина нелеӂюирий луй, дар вой чере сынӂеле луй дин мына стрэжерулуй.’
6Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.
7Акум, фиул омулуй, те-ам пус стрэжер песте каса луй Исраел. Ту требуе сэ аскулць кувынтул каре есе дин гура Мя ши сэ-й ынштиинцезь дин партя Мя.
7И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.
8Кынд зик челуй рэу: ‘Рэуле, вей мури негрешит!’ ши ту ну-й спуй ка сэ-л ынторчь де ла каля луй чя ря, рэул ачела ва мури ын нелеӂюиря луй, дар сынӂеле луй ыл вой чере дин мына та.
8Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.
9Дар, дакэ вей ынштиинца пе чел рэу, ка сэ се ынтоаркэ де ла каля луй, ши ел ну се ва ынтоарче, ва мури ын нелеӂюиря луй, дар ту ыць вей мынтуи суфлетул.
9Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.
10Спуне дар, фиул омулуй, касей луй Исраел: ‘Вой ку дрепт кувынт зичець: «Фэрэделеӂиле ши пэкателе ноастре сунт асупра ноастрэ ши дин причина лор тынжим – кум ам путя сэ трэим?»’
10Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?
11Спуне-ле: ‘Пе вяца Мя’, зиче Домнул Думнезеу, ‘кэ ну дореск моартя пэкэтосулуй, чи сэ се ынтоаркэ де ла каля луй ши сэ трэяскэ. Ынтоарчеци-вэ, ынтоарчеци-вэ де ла каля воастрэ чя ря! Пентру че врець сэ муриць, вой, каса луй Исраел?’
11Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?
12Ши ту, фиул омулуй, спуне копиилор попорулуй тэу: ‘Неприхэниря челуй неприхэнит ну-л ва мынтуи ын зиуа фэрэделеӂий луй ши чел рэу ну ва кэдя ловит де рэутатя луй ын зиуа кынд се ва ынтоарче де ла еа, дупэ кум нич чел неприхэнит ну ва путя сэ трэяскэ прин неприхэниря луй ын зиуа кынд ва сэвырши о фэрэделеӂе.’
12Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.
13Кынд зик челуй неприхэнит кэ ва трэи негрешит, дакэ се ынкреде ын неприхэниря луй ши сэвыршеште нелеӂюиря, атунч тоатэ неприхэниря луй се ва уйта ши ел ва мури дин причина нелеӂюирий пе каре а сэвыршит-о.
13Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.
14Димпотривэ, кынд зик челуй рэу: ‘Вей мури!’, дакэ се ынтоарче де ла пэкатул луй ши фаче че есте бине ши плэкут,
14А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,
15дакэ дэ ынапой зэлогул, ынтоарче че а рэпит, урмязэ ынвэцэтуриле каре дау вяца ши ну сэвыршеште ничо нелеӂюире, ва трэи негрешит ши ну ва мури.
15и врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.
16Тоате пэкателе пе каре ле-а сэвыршит се вор уйта; а фэкут че есте бине ши плэкут, ши ва трэи негрешит!
16Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.
17Копиий попорулуй тэу зик: ‘Каля Домнулуй ну есте дряптэ!’ Тотушь май деграбэ каля лор ну есте дряптэ!
17А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.
18Дакэ чел неприхэнит се абате де ла неприхэниря луй ши сэвыршеште нелеӂюиря, требуе сэ моарэ дин причина ачаста.
18Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.
19Дар, дакэ чел рэу се ынтоарче де ла рэутатя луй ши фаче че есте бине ши плэкут, ва трэи токмай дин причина ачаста!
19А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.
20Фииндкэ зичець: ‘Каля Домнулуй ну есте дряптэ!’, вэ вой жудека пе фиекаре дупэ умблетеле луй, каса луй Исраел!”
20А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.
21Ын ал дойспрезечеля ан, ын зиуа а чинчя а луний а зечя а робией ноастре, ун ом каре скэпасе дин Иерусалим а венит ла мине ши а зис: „Четатя а фост луатэ!”
21А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.
22Дар мына Домнулуй венисе песте мине сяра, ынаинте де вениря фугарулуй ла мине, ши Домнул ымь дескисесе гура пынэ а венит ел ла мине диминяца. Гура ымь ера дескисэ ши ну май ерам мут.
22А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.
23Атунч, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
23И дође ми реч Господња говорећи:
24„Фиул омулуй, чей че локуеск ын дэрымэтуриле ачеля ын цара луй Исраел зик: ‘Авраам ера сингур, ши тот а моштенит цара; дар ной сунтем мулць ши цара не-а фост датэ ын стэпынире!’
24Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.
25Де ачея спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Вой мынкаць карне ку сынӂе, вэ ридикаць окий спре идолий воштри ши вэрсаць сынӂе. Ши вой сэ стэпыниць цара?
25Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?
26Вой вэ бизуиць пе сабия воастрэ, сэвыршиць урычунь, фиекаре дин вой нечинстеште пе неваста апроапелуй сэу. Ши вой сэ стэпыниць цара?»’
26Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?
27Де ачея спуне-ле: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Пе вяца Мя кэ чей че локуеск ын ачесте дэрымэтурь вор кэдя учишь де сабие, пе чей че сунт пе кымп ый вой да де мынкаре фярелор, яр чей че сунт ын ынтэритурь ши ын пештерь вор мури де чумэ.
27Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.
28Вой префаче цара ынтр-о пустиетате ши ынтр-ун пустиу; мындрия тэрией ей се ва сфырши, мунций луй Исраел вор фи пустииць ши нимень ну ва май трече прин ей.
28Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.
29Ши вор шти кэ Еу сунт Домнул кынд вой префаче цара ынтр-о пустиетате ши ынтр-ун пустиу дин причина тутурор урычунилор пе каре ле-ау сэвыршит.»’
29И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.
30Фиул омулуй, копиий попорулуй тэу ворбеск де тине пе лынгэ зидурь ши пе ла ушиле каселор ши зик унул алтуя, фиекаре фрателуй сэу: ‘Вениць дар ши аскултаць каре есте кувынтул ешит де ла Домнул!’
30А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.
31Ши вин ку грэмада ла тине, стау ынаинтя та ка попор ал Меу, аскултэ кувинтеле тале, дар ну ле ымплинеск, кэч ку гура ворбеск дулче де тот, дар ку инима умблэ тот дупэ пофтеле лор.
31И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.
32Ятэ кэ ту ешть пентру ей ка ун кынтэрец плэкут, ку ун глас фрумос ши искусит ла кынтаре пе коарде. Ей ыць аскултэ кувинтеле, дар ну ле ымплинеск делок.
32И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.
33Кынд се вор ынтымпла ынсэ ачесте лукрурь – ши ятэ кэ се ынтымплэ! – вор шти кэ ера ун пророк ын мижлокул лор.”
33Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.