ʻIsikieli 33
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Naʻe toe hoko foki ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2“Foha ʻoe tangata, lea ki he fānau ʻa hoʻo kakai, pea ke pehē kiate kinautolu, Kapau te u ʻomi ʻae heletā ki ha fonua, pea ʻe vaheʻi ʻe he kakai ʻoe fonua ha tangata ʻi honau potu fonua, pea tuku ia ko honau tangata leʻo:
2Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,
3Pea kapau ʻi heʻene sio ʻoku haʻu ʻae heletā ki he fonua, pea ʻoku ne ifi ʻae meʻalea, mo tala ki he kakai;
3и он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,
4Ka pehē, ko ia kotoa pē ʻoku fanongo ki he hā mai ʻae meʻalea, ka ʻoku ʻikai tuitala; kapau ʻe hoko mai ʻae heletā, pea teʻia ʻaki ia, ʻe ʻi hono tumuʻaki pe ʻoʻona ʻa hono toto.
4ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.
5He naʻa ne fanongo ki he leʻo ʻoe meʻalea ka naʻe ʻikai valokia ai ia: ʻe ʻiate ia pe ʻa hono toto. Ka ko ia ʻoku tuitala ʻe fakamoʻui ʻe ia ʻa hono laumālie.
5Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.
6Pea kapau ʻe sio ʻae tangata leʻo ʻoku haʻu ʻae heletā, ka ʻoku ʻikai ifi ʻe ia ʻae meʻalea, pea ʻoku ʻikai ha tala ki he kakai: kapau ʻe hoko mai ʻae heletā ʻo teʻia ʻaki ha taha ʻiate kinautolu, ʻe ʻave moʻoni ia ʻi heʻene hia, ka ko hono toto te u ʻeke ki ai ki he nima ʻoe tangata leʻo.
6Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.
7Pea ʻoku pehē, ʻE foha ʻoe tangata, kuo u tuku koe ko e leʻo ki he fale ʻo ʻIsileli; ko ia te ke fanongo ki he folofola mei hoku fofonga, pea ke valokiʻi ʻakinautolu meiate au.
7И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.
8ʻO kau ka pehē ki he angahala, ʻE angahala ko e moʻoni te ke mate koe; kapau ʻe ʻikai te ke lea koe ke valokiʻi ʻae angahala mei hono hala, ʻe mate ʻae angahala ko ia ʻi heʻene hia, ka te u ʻekeʻi hono toto mei ho nima ʻoʻou.
8Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.
9Ka ko eni, kapau te ke valoki ʻae angahala ke liliu mei hono hala; pea kapau ʻe ʻikai tafoki ia mei hono hala ʻe mate moʻoni ia ʻi heʻene hia; ka kuo ke fakatonuhiaʻi ʻe koe ʻa ho laumālie.
9Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.
10¶ “Ko ia, ʻE foha ʻoe tangata, ke ke lea ki he fale ʻo ʻIsileli; ʻoku mou lea, ʻo pehē, ‘Kapau ʻoku ʻiate kimautolu pē ʻemau fai kovi mo ʻemau angahala, pea ʻoku mau fakaʻaʻau ai ki mui, pea tā koeʻumaʻā ʻemau moʻui?’
10Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?
11Lea kiate kinautolu, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua, hangē ʻoku ou moʻui, ʻoku ʻikai te u fiemālie ʻi he mate ʻae angahala; ka ʻi he tafoki ʻae angahala mei hono hala ke ne moʻui: tafoki mai, tafoki mai mei homou hala kovi: he ko e hā te mou fie mate ai, ʻe fale ʻo ʻIsileli?
11Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?
12Ko ia, ʻa koe foha ʻoe tangata, ke ke pehē ki he fānau ʻa hoʻo kakai, ʻE ʻikai fakamoʻui ʻaki ʻae māʻoniʻoni ʻa ʻene māʻoniʻoni ʻi he ʻaho ʻo ʻene fai hala: pea koeʻuhi ko e fai hala ʻae angahala, ʻe ʻikai te ne hinga ai ʻi he ʻaho ko ia ʻoku ne tafoki mei heʻene angahala; pea ʻe ʻikai faʻa moʻui ʻae māʻoniʻoni ʻi he ʻaho ʻoku ne angahala ai.
12Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.
13ʻO kau ka pehē ʻeau ki he māʻoniʻoni, ko e moʻoni te ne moʻui; ka ʻoku ne falala pe ia ki heʻene māʻoniʻoni ʻaʻana, mo ne fai hala, ko ʻene māʻoniʻoni kotoa pē ʻe ʻikai manatuʻi; ka ʻe mate pe ia, ʻi heʻene kovi ʻaia kuo ne fai.
13Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.
14Mo eni foki, ʻo kau ka pehē ʻeau ki he angahala, ko e moʻoni te ke mate koe; pea kapau te ne tafoki mei heʻene angahala, pea fai ʻe ia ʻaia ʻoku totonu mo lelei;
14А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,
15Ka toe ʻatu ʻe he angahala ʻae meʻa naʻe tuku ko e fakamoʻoni, mo ne toe ʻatu ʻaia naʻa ne kaihaʻasi, mo ne ʻeveʻeva ʻi he fekau ʻoe fakamoʻui, ʻo ʻikai ke toe fai hala; ko e moʻoni ʻe moʻui pe ia, ʻe ʻikai siʻi te ne mate.
15и врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.
16ʻE ʻikai toe lau kiate ia ha taha ʻi he ngaahi angahala ʻaia kuo ne fai: kuo ne fai ʻaia ʻoku totonu mo lelei: ko e moʻoni te ne moʻui.
16Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.
17¶ “Ka ʻoku pehē ʻe he fānau ʻa hoʻo kakai, ʻOku ʻikai fai tatau ʻae ʻulungāanga ʻa Sihova: ka ko kinautolu ia ʻoku fai kehekehe ʻenau anga.
17А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.
18ʻOka tafoki ʻaia ʻoku māʻoniʻoni mei heʻene māʻoniʻoni, mo ne fai hala, ʻe mate moʻoni ai ia.
18Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.
19Ka ko e angahala ʻoka tafoki mai ia mei heʻene angahala, mo ne fai ʻe ia ʻaia ʻoku totonu mo lelei, ʻe moʻui ai ia.
19А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.
20Ka ʻoku mou pehē, ʻOku ʻikai fai tatau ʻae ʻulungāanga ʻa Sihova. ʻE fale ʻo ʻIsileli, te u fakamaau ʻakimoutolu ʻo fakatatau ki homou hala taki taha.”
20А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.
21¶ Pea ʻi heʻene hoko ki hono hongofulu ma ua taʻu ʻo ʻemau pōpula, ʻi hono hongofulu ʻoe māhina, pea mo hono nima ʻoe ʻaho ʻi he māhina, naʻe haʻu kiate au, ha tokotaha naʻe hao mai mei Selūsalema, mo ne pehē mai, Kuo kapa ʻae kolo.
21А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.
22Ka ko eni, ʻi he teʻeki ai ke haʻu ʻaia naʻe hola mai naʻe ʻiate au ʻae nima ʻo Sihova, ʻi he efiafi poʻuli; pea naʻe matoʻo ʻa hoku ngutu, ʻo aʻu ki heʻene hoko mai ʻi he pongipongi; naʻe matoʻo ʻa hoku ngutu, naʻe ʻikai te u kei noa.
22А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.
23Pea naʻe toki ʻomi ia ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
23И дође ми реч Господња говорећи:
24“Foha ʻoe tangata, ko kinautolu ʻoku nofo ki he ngaahi potu liʻaki ʻo ʻIsileli, ʻoku lea ʻo pehē, ‘Naʻe tokotaha pe ʻa ʻEpalahame, pea ne maʻu ʻe ia ʻae fonua: ka ʻoku mau tokolahi; kuo foaki mai ʻae fonua ko homau tofiʻa.’
24Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.
25Ko ia ke ke lea kiate kinautolu, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; ʻOku mou kai mo e toto, mo hanga hake homou mata ki homou ngaahi tamapua, mo lilingi toto: pea ʻe ʻomoutolu koā ʻae fonua?
25Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?
26ʻOku mou tuʻu mo hoʻomou heletā, ʻoku mou fai meʻa fakalielia, pea ʻoku mou tonoʻi kotoa pē ʻae uaifi ʻo hono kaungāʻapi: pea ʻe ʻomoutolu koā ʻae fonua?
26Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?
27Ke ke lea ʻo pehē kiate kinautolu, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; Ko au eni, ʻoku ou moʻui, pea ko e moʻoni ʻe tō hifo ʻi he heletā, ʻakinautolu ʻoku ʻi he ngaahi potu lala, pea mo ia ʻoku ʻi he ʻataʻatā ʻoe ngoueʻanga, te u foaki ia ko e meʻakai ki he fanga manu, pea ko kinautolu ʻe ʻi he kolo tau, pe ʻi he ngaahi ʻanaʻi maka te nau mate ʻi he mahaki fakaʻauha.
27Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.
28He te u fakatōkilalo ʻae fonua ke lala ʻaupito, pea ʻe ngata ʻae fakaʻeiʻeiki ʻo hono mālohi; ʻe ngaongao ʻae ngaahi moʻunga ʻo ʻIsileli, ʻe ʻikai ha taha ʻe ʻalu atu ai.
28Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.
29Pea te nau toki ʻilo ko Sihova au, ʻo kau ka fakatōkilalo ʻae fonua ke lala ʻaupito, koeʻuhi ko e ngaahi meʻa fakalielia ʻaia kuo nau fai.”
29И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.
30¶ “Ko eni foki, ʻa koe foha ʻoe tangata, ʻoku kei felauʻikoviʻaki koe ʻe he fānau ʻa hoʻo kakai ʻi he veʻe ʻā, pea ʻi he matapā kotoa pē ʻoe fale, mo nau fealēleaʻaki mo taki taha pehē ki hono kāinga, ʻo pehē, ʻOku ou kole ke mou haʻu ke tau fanongo ki ha folofola ʻoku ʻomi meia Sihova.
30А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.
31Pea ʻoku nau haʻu kiate koe ʻo hangē ko e haʻu ʻae kakai, pea ʻoku nau nofo ʻi ho ʻao ʻo hangē ko hoku kakai, pea ʻoku nau fanongo ki hoʻo ngaahi lea, ka ʻoku ʻikai te nau fie fai ki ai: he ʻoku nau fakahā ʻaki honau ngutu ʻae ʻofa lahi, ka ʻoku muimui honau loto ki heʻenau manumanu.
31И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.
32Pea vakai, ʻoku ke tatau kiate kinautolu mo e fasi mālie lahi ʻa ha taha ʻoku leʻo mālie, mo faʻa tā ke mālie ʻae meʻa tatangi: he ʻoku nau fanongo ki hoʻo ngaahi lea, ka ʻoku ʻikai te nau fai ki ai.
32И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.
33Pea ka hoko mai ʻae meʻa ko eni, (vakai, ʻe hoko pe ia,) te nau toki ʻilo, tā naʻe ai ha palōfita ʻiate kinautolu.”
33Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.