ʻIsikieli 23
Tongan Bible, Revised West VersionTranslation
Tongan Bible, Revised West Version
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Naʻe toe hoko foki ʻae folofola ʻa Sihova kiate au, ʻo pehē,
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2“Foha ʻoe tangata, naʻe ʻi ai ʻae fefine ʻe toko ua ko e fānau ʻae faʻē pe taha:
2Сине човечји, беху две жене, кћери једне матере.
3Pea naʻa na fai angahala ʻi ʻIsipite; naʻa na fai angahala ʻi heʻena kei siʻi: pea naʻe fakangalemu ʻi ai honau huhu; pea fakavolu ʻi ai ʻae mataʻi huhu ʻo ʻenau kei tāupoʻou.
3Оне се курваху у Мисиру, у младости својој курваху се, онде им пипаше груди, и онде им згњечише дојке девојачке.
4Pea ko hona hingoa ko ʻAhola ko e taʻokete, pea mo ʻAholipa ko e tehina: pea naʻe ʻaʻaku ʻakinaua, pea naʻa na fanauʻi ʻae fānau tangata mo e fānau fefine. Pea ko hono ʻuhinga ʻo hona hingoa, ko ʻAhola ko Samēlia ia, pea ko ʻAholipa ko Selūsalema ia.
4А имена им беху, старијој Ола, а сестри јој Олива; оне посташе моје, и родише синове и кћери. Имена им беху Ола Самарији, а Олива Јерусалиму.
5Pea naʻe fai angahala ʻa ʻAhola lolotonga naʻe ʻaʻaku pe ia; pea naʻa ne ʻofa nanivi ki heʻene kau mamana ko hono kaunga nofoʻanga ko e kau ʻAsilia,
5И Ола кад беше моја курваше се, и упаљиваше се за својим милосницима, Асирцима суседима,
6ʻAkinautolu naʻe kofuʻaki ʻae kofu paʻuhiʻuhi, ʻae kau ʻeikitau mo e kau pule, ko e kau toulekeleka mo talavou ʻakinautolu kotoa pē, ko e kau heka hoosi ʻoku faʻa heka ai.
6који ношаху порфиру, и беху кнезови и властељи, све лепи младићи, витезови, који јахаху на коњима.
7Naʻe pehē ʻene fai angahala mo kinautolu, ʻakinautolu kotoa pē ko e kau ongoongo ʻo ʻAsilia, pea mo kinautolu kotoa pē naʻa ne ʻofa nanivi ki ai: naʻa ne fakalielia ia mo honau ngaahi tamapua kotoa pē.
7И удари у курвање с њима, који сви беху најлепши између синова асирских, и за којима се год упаљиваше, скврњаше се о све гадне богове њихове.
8Pea naʻe ʻikai ke tuku ʻe ia ʻae fai angahala mei ʻIsipite: he naʻa nau takoto mo ia ʻi heʻene kei siʻi, naʻa nau fāʻufua ʻae huhu ʻo ʻene kei tāupoʻou, ʻonau lilingi kiate ia ʻenau feʻauaki.
8А ни с Мисирцима не окани се курвања свог, јер спаваху с њом од младости њене и они јој гњечише девојачке дојке и с њом се курваше.
9Ko ia kuo u tuku ai ia ki he nima ʻo ʻene kau mamana, ki he nima ʻoe kau ʻAsila, ʻaia naʻa ne ʻofa nanivi ki ai.
9Зато је дадох у руке милосницима њеним, у руке Асирцима, за којима се упаљиваше.
10Ko kinautolu eni, naʻa nau fakahā ʻene telefua, pea naʻa nau toʻo ʻene fānau tangata mo ʻene fānau fefine, mo tāmateʻi ia ʻaki ʻae heletā: pea naʻa ne hoko ʻo ongoongoa ia ʻi he kakai fefine; ko e meʻa ʻi heʻenau fai ʻae fakamaau kiate ia.
10Они открише голотињу њену, узеше јој синове и кћери, а њу мачем убише; и она изађе на глас међу женама кад судове извршише на њој.
11Pea ʻi he mamata ki ai ʻa hono tehina ko ʻAholipa, naʻa ne hoko ʻo fakalielia lahi hake ia ʻi heʻene holi kovi pea lahi hake ʻae fai feʻauaki ʻaʻana ʻi he feʻauaki ʻa hono taʻokete.
11А сестра њена Олива, видећи то, упаљиваше се још горе него она, и курварство њено беше горе од курварства сестре јој.
12Naʻa ne ʻofa nanivi ki he kau ʻAsilia, ko hono kaunga nofoʻanga, ʻae ngaahi ʻeikitau mo e kau pule naʻe kofu fakaʻeiʻeiki, ʻae kau tangata naʻe heka hoosi, ko e kau talavou toulekeleka kotoa pē ʻakinautolu.
12Упаљиваше се за Асирцима, кнезовима и властељима, суседима, красно одевеним, витезима који јахаху на коњима и сви беху лепи младићи.
13Pea naʻaku toki mamata kuo fakalieliaʻi ia, pea naʻa na tatau pe ʻi heʻena anga;
13И видех где се оскврни, и где обе иду једним путем.
14Pea naʻe tupu pe ʻa ʻene fai angahala: he naʻa ne sio leva ki he fakatātā tangata naʻe tohi ʻi he holisi fale, ʻae fakatātā ki he kau Kalitia naʻe tohi ʻaki ʻae enga kulokula,
14И ова се још више курваше; јер кад би видела људе написане на зиду, ликове халдејске написане црвенилом,
15Kuo nonoʻo ʻaki ʻae noʻo ʻa honau kongaloto, pea lahi ʻae teunga pulepule ʻi honau ʻulu, ʻo matamata ʻeiki kotoa pē, ʻo hangē ko e anga ʻae kau Papilone ʻi Kalitia, ko e fonua naʻa nau fānau ʻi ai:
15опасане појасима по бедрима, са шареним капама на глави, који сви беху на очи као војводе налик на синове вавилонске из земље халдејске, своје постојбине,
16Pea ʻi heʻene mamata leva ki ai ʻaki hono mata, naʻa ne manako ki ai, ʻo ne fekau ʻae kau talafekau kiate kinautolu ki Kalitia.
16упаљиваше се за њима чим их виђаше очима својим, и слаше посланике к њима у халдејску.
17Pea naʻe haʻu ʻae kau Papilone kiate ia ki hono mohenga, ʻonau fakalielia ia ʻi heʻenau fai angahala, pea naʻe fakalielia ia ʻiate kinautolu, pea naʻe tafoki hono loto meiate kinautolu.
17И Вавилоњани долажаху к њој на постељу љубавну, и скврњаху је курварством својим, и пошто би се оскврнила с њима, одвраћаше се душа њена од њих.
18Ko ia naʻa ne fakahā ai ʻene angahala mo ne fakahā ʻene telefua: ko ia naʻe tafoki ai hoku loto ʻoʻoku meiate ia, ʻo hangē ko e tafoki hoku loto mei hono tokoua.
18И кад откри курварства своја и откри голотињу своју, одврати се душа моја од ње као што се одврати душа моја од сестре њене.
19Ka naʻa ne fakalahi pe ʻene feʻauaki, ʻi heʻene fakamanatu ki he ngaahi ʻaho ʻo ʻene kei siʻi, ʻaia naʻa ne fai fakaangahala ai ʻi he fonua ko ʻIsipite.
19Јер умножи курварства своја опомињући се дана младости своје кад се курваше у земљи мисирској,
20He naʻa ne ʻofa nanivi ki heʻenau ʻofa, ʻakinautolu ʻoku tatau honau kakano mo e kakano ʻoe ʻasi, pea tatau ʻae meʻa ʻoku haʻu mei ai mo ia ʻoku haʻu mei ha hoosi.”
20и упаљиваше се за својим милосницима, у којих је тело као у магарца, и течење као у коња.
21Naʻe pehē ʻa hoʻo manatuʻi ʻae fai fakalielia ʻa hoʻo kei siʻi, ʻi he fāʻufua ʻe he kau ʻIsipite ʻae mataʻi huhu ʻo hoʻo kei finemui.
21И тако си се вратила на неваљалство младости своје кад ти пипаху груди у Мисиру ради девојачких дојака твојих.
22¶ “Ko ia, ʻE ʻAholipa, ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; Vakai, te u langaʻi hake ho kau mamana ke tuʻu kiate koe, ʻakinautolu kuo tafoki ho loto mei ai, pea te u fakaʻefi koe ʻiate kinautolu mei he potu kotoa pē,
22За то, Оливо, овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу подигнути милоснике твоје на те, оне од којих се одвратила душа твоја, и довешћу их на те од свуда,
23ʻAe kau Papilone, mo e kau Kalitia kotoa pē, ʻa Pikote, mo Soa, mo Koa, fakataha mo e kau ʻAsilia kotoa pē: ʻakinautolu kotoa pē ko e kau talavou toulekeleka, ʻae ngaahi ʻeikitau mo e kau pule, ʻae houʻeiki lahi mo ongoongo, ʻoku heka hoosi kotoa pē ʻakinautolu.
23Вавилоњане и све Халдејце, Фекођане и Сојане и Којане, све Асирце с њима, лепе младиће, кнезове и властеље све, витезове и људе чувене, који сви јашу на коњима.
24Pea te nau haʻu kiate koe mo e saliote mo e meʻa teka, mo e ngaahi teka, pea mo e fuʻu kakai tokolahi, ʻakinautolu ʻe tuʻu ʻaki kiate koe ʻae nonoʻo, mo e pā, pea mo e tatā ki he tau: pea te u tuku ʻae fakamaau kiate kinautolu, pea te nau fakamaauʻi koe ʻo faʻifaʻiteliha pe ki ai ʻakinautolu.
24И доћи ће на те с колима и с колицима и с точковима и с мноштвом народа, и опколиће те са штитовима и штитићима и шлемовима; и њима ћу дати суд да ти суде својим судом.
25Pea ʻe ʻi ai hoku fuaʻa kiate koe, pea te nau fai fakamanavahē kiate koe: te nau motuhi ho ihu, pea mo ho telinga; pea ʻe mate ho toenga kakai ʻi he heletā: te nau ʻave hoʻo ngaahi tama mo hoʻo ngaahi taʻahine; pea ʻe fakaʻauha mālie ʻaki ʻae afi ʻa hono toe.
25И ставићу ревност своју теби на супрот, те ће радити с тобом гневно, нос и уши одсећи ће ти, и шта те остане пашће од мача, и узеће синове твоје и кћери твоје, и шта те остане прождреће огањ.
26Te nau toʻo foki ho ngaahi kofu meiate koe, mo ʻave hoʻo ngaahi teunga lelei.
26И свући ће с тебе хаљине, и узеће красни накит твој.
27ʻE pehē ʻa ʻeku ngaohi ke tuku ʻa hoʻo fai fakalielia, mo hoʻo feʻauaki naʻe haʻu mo koe mei ʻIsipite: ko ia ʻe ʻikai toe sio ho mata kiate kinautolu, pea ʻe ʻikai te ke toe manatu ki ʻIsipite.”
27Тако ћу учинити крај грдилу твом и твом курвању у земљи мисирској, те нећеш подигнути очију својих к њима и нећеш се више сећати Мисираца.
28He ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; “Vakai te u tukuange koe ki he nima ʻonautolu ʻoku ke fehiʻa ki ai, ki he nima ʻonautolu kuo tafoki mei ai ho loto:
28Јер овако вели Господ Господ: Ево, ја ћу те дати у руке онима на које мрзиш, у руке онима од којих се одвратила душа твоја.
29Pea te nau ngaohi koe ʻi he fehiʻa lahi, pea te nau ʻave ʻae fua kotoa pē ʻa hoʻo ngāue, pea te nau tuku koe ke ke telefua mo masiva: pea ʻe fakatelefuaʻi ʻa hoʻo fai angahala, ʻio, ʻa hoʻo fakalielia mo hoʻo feʻauaki kotoa pē.
29И они ће радити с тобом непријатељски, и узеће сву муку твоју, и оставиће те голу нагу, те ће се открити голотиња курварства твог, и грдило твоје и курварство твоје.
30Pea te u fai ʻae ngaahi meʻa ni kiate koe, koeʻuhi kuo ke holi ke angahala mo e hiteni, pea koeʻuhi kuo ke fakalielia ʻaki koe ʻa honau ngaahi tamapua.
30То ћу ти учинити што си се курвала за народима, што си се оскврнила о њихове гадне богове.
31Kuo ke ʻeveʻeva koe ʻi he hala ʻo ho tokoua; ko ia te u ʻange ai ki ho nima ʻa ʻene ipu ʻaʻana.”
31Путем сестре своје ишла си, зато ћу дати чашу њену теби у руку.
32“ʻOku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua; ‘Te ke inu ke loloto mo lahi mei he ipu ʻa ho tokoua: ʻe kata manuki ʻaki koe, pea ʻe luma ʻaki koe; ʻoku lahi ʻae meʻa ʻoku ʻi ai.
32Овако вели Господ Господ: Чашу сестре своје испићеш дубоку и широку, бићеш подсмех и руг, јер чаша много бере.
33¶ “Te ke fonu koe ʻi he kona mo e mamahi, ʻi he ipu ʻoe fakaofo mo e fakaʻauha, ʻae ipu ʻa ho tokoua ko Samēlia.
33Напунићеш се пијанства и жалости чашом пустошења и затирања, чашом сестре своје Самарије.
34ʻIo, te ke inu ia mo mimisi ia ke maha, pea te ke maumau ia, mo motuhi ʻaki ia ho huhu pe ʻoʻou:’ ko au Sihova ko e ʻOtua, ‘kuo u lea ki ai.’
34И испићеш је и исцедити, и разбићеш је, и дојке ћеш своје покидати, јер ја рекох, говори Господ Господ.
35Ko ia ʻoku pehē ai ʻe Sihova ko e ʻOtua; “Koeʻuhi kuo ke fakangaloʻi au, mo ke lī atu au ki ho tuʻa, ko ia ia te ke fua ai ʻa hoʻo fakalielia mo hoʻo ngaahi feʻauaki.”
35Зато овако вели Господ Господ: Што си ме заборавила и бацила ме за леђа своја, за то и ти носи грдило своје и курварства своја.
36¶ Naʻe pehē foki ʻe Sihova kiate au; “Foha ʻoe tangata, ʻe ʻikai te ke fakamaauʻi ʻa ʻAhola mo ʻAholipa? ʻIo, fakahā ki ai ʻena fai fakalielia;
36По том рече ми Господ: Сине човечји, хоћеш ли судити Оли и Оливи? Покажи им гадове њихове,
37Kuo na fai ʻae tono tangata, pea ʻoku pani toto ʻa hona nima, pea kuo na fai angahala mo hona ngaahi tamapua, pea kuo na puleʻi ʻae fānau tangata naʻa na fanauʻi kiate au, ke ʻalu atu ʻi he afi ke nau ʻauha.
37да су чиниле прељубу и да је крв на рукама њиховим и да су чиниле прељубу с гадним боговима својим и водиле кроз огањ синове своје које су ми родиле, да их једу.
38Kaeʻumaʻā ko au ia kuo na fai ki ai ʻae meʻa ni: kuo na fakaʻuliʻi hoku fale tapu ʻi he ʻaho pe taha, mo na maumauʻi hoku ngaahi ʻaho tapu.
38Још и ово ми чинише: Скврнише светињу моју у исти дан, и суботе моје прзнише.
39He naʻe hili ʻae tāmate ʻenau fānau ki hona ngaahi tamapua, pea na omi foki ʻi he ʻaho pe ko ia ki hoku fale tapu ke fakalieliaʻi ia; pea, vakai, kuo pehē pe ʻena fai ʻi he lotolotonga ʻo hoku fale ʻoʻoku.
39Јер заклавши синове своје гадним боговима својим долазише у светињу моју истог дана да је оскврне; и гле, тако чинише усред дома мог.
40Pea mo eni foki, naʻa ke ʻave ha fekau ki he kau tangata mei he mamaʻo, ʻaia ne ʻalu ki ai ʻae fekau; pea vakai, naʻa nau haʻu: ʻakinautolu naʻa ke kaukau ai koe, mo ke vali ho mata, mo ke teuteu ʻaki koe ʻae ngaahi teunga;
40И још слаше по људе да би дошли из далека, и они, чим посланик би послан к њима, гле, одмах долазише, и њих ради си се купала, мазала очи своје и китила си се накитом.
41Pea ke nofo ki he nofoʻanga fakaʻeiʻeiki, mo e palepale naʻe teuteu ʻi hono ʻao, ʻaia naʻa ke ai ki ai ʻa ʻeku meʻa namu kakala mo ʻeku lolo ʻaʻaku.
41И седала си на красан одар, пред којим беше сто постављен, и на њ си метала кад мој и уље моје.
42Pea naʻe ʻi ai ʻae leʻo ʻoe fuʻu tokolahi naʻe fakafiefia mo ia: pea naʻe ʻomi fakataha mo e fuʻu tokolahi ʻae kau Sapea mei he toafa, ʻakinautolu ʻoku faʻa ʻai ʻae vesa ki honau nima, mo e pale lelei ki honau ʻulu.
42И беше онде вика веселог мноштва, и осим људи из гомиле довођаху Савеје из пустиње, који им метаху наруквице на руке и красне венце на главе.
43Pea u toki pehē ai kiate ia naʻe motuʻa pe mo e fai angahala, He te nau fai angahala eni mo ia, pea fai ʻe ia mo kinautolu?
43И рекох за остарелу у курварству: Још ће се курвати.
44Ka naʻa nau hū atu kiate ia ʻo hangē ko e ʻalu ki ha fefine feʻauaki: naʻe pehē ʻenau ʻalu atu kia ʻAhola mo ʻAholipa ʻae ongo fefine fakalielia.
44И долажаху к њој као што иду к жени курви; тако долажаху к Оли и Оливи, женама неваљалим.
45¶ Pea ʻe fakamaau ʻakinaua ʻe he kakai māʻoniʻoni ʻo taau mo ia kuo tono tangata, pea tatau mo e fefine kuo lilingi toto; he ko e ongo tono tangata ʻakinaua, pea ʻoku ʻi hona nima ʻae toto.”
45Зато ће им праведни људи судити као што се суди женама прељубочиницама и као што се суди онима које проливају крв; јер су прељубочинице и крв је на рукама њиховим.
46He ʻoku pehē ʻe Sihova ko e ʻOtua: “Te u ʻomi ha kakai kiate kinaua, pea te u tukuange ʻakinaua ke fetukutukuʻi mo maumauʻi.
46Зато овако говори Господ Господ: Довешћу на њих људство, и даћу их да се злоставе и оплене.
47Pea ʻe lisingi ʻaki ʻakinaua ʻae maka ʻe he kakai, pe tui ʻaki ʻenau heletā; te nau tāmateʻi ʻena fānau tangata mo ʻena fānau fefine, pea tutu ʻaki ʻae afi ʻa honau fale.
47И људство ће их засути камењем, и исећи ће их мачевима својим; синове ће њихове и кћери њихове побити, и куће ће њихове спалити огњем.
48ʻE pehē ʻa ʻeku fakangata ʻae fai fakalielia mei he fonua, koeʻuhi ke ako ʻaki ia ki he kau fefine kotoa pē, ke ʻoua naʻa fai ʻo hangē ko hoʻo mo fakalielia.
48И тако ћу укинути неваљалство у земљи, и научиће се све жене да не раде по вашем неваљалству.
49Pea te nau totongi kiate kimoua ʻa hoʻomo fakalielia, pea te mo fua ʻekimoua ʻae hia ʻa hoʻomo tauhi tamapua; pea te mo ʻilo ko au ko Sihova ko e ʻOtua.”
49И врћи ће ваше неваљалство на вас, и носићете грехе гадних богова својих, и познаћете да сам ја Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.