Езекиел 34
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2„Фиул омулуй, пророчеште ымпотрива пэсторилор суфлетешть ай луй Исраел! Пророчеште ши спуне-ле лор, пэсторилор: ‘Аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Вай де пэсторий луй Исраел, каре се паск пе ей ыншишь! Ну требуе пэсторий сэ паскэ турма?
2Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?
3Вой мынкаць грэсимя, вэ ымбрэкаць ку лына, тэяць че е грас, дар ну паштець оиле.
3Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.
4Ну ынтэриць пе челе слабе, ну виндекаць пе чя болнавэ, ну легаць пе чя рэнитэ, н-адучець ынапой пе чя рэтэчитэ, ну кэутаць пе чя пердутэ, чи ле стэпыниць ку асуприре ши ку асприме!
4Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.
5Астфел, еле с-ау рисипит, пентру кэ н-авяу пэстор; ау ажунс прада тутурор фярелор кымпулуй ши с-ау рисипит.
5И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.
6Турма Мя рэтэчеште пе тоць мунций ши пе тоате дялуриле ыналте; оиле Меле сунт рисипите пе тоатэ фаца цэрий ши нимень ну ынгрижеште де еле, нич ну ле каутэ!»
6Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.
7Де ачея, пэсторилор, аскултаць кувынтул Домнулуй:
7Зато, пастири, чујте реч Господњу;
8«Пе вяца Мя», зиче Домнул Думнезеу, «пентру кэ оиле Меле ау ажунс де жаф ши сунт прада тутурор фярелор кымпулуй дин липсэ де пэстор, пентру кэ пэсторий Мей н-ау ничо грижэ де оиле Меле, чи се пэштяу нумай пе ей ыншишь, ши ну пэштяу оиле Меле,
8тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу;
9де ачея, пэсторилор, аскултаць кувынтул Домнулуй!
9зато, пастири, чујте реч Господњу;
10Аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‹Ятэ, ам неказ пе пэсторь! Ымь вой луа ынапой оиле дин мыниле лор, ну-й вой май лэса сэ-Мь паскэ оиле ши ну се вор май паште нич пе ей ыншишь; кэч Ымь вой избэви оиле дин гура лор ши ну ле вор май служи ка хранэ!›»
10овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.
11Кэч аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ, Мэ вой ынгрижи Еу Ынсумь де оиле Меле ши ле вой черчета!
11Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.
12Кум ышь черчетязэ ун пэстор турма кынд есте ын мижлокул оилор сале ымпрэштияте, аша Ымь вой черчета Еу оиле ши ле вой стрынӂе дин тоате локуриле пе унде ау фост рисипите ын зиуа плинэ де норь ши негурэ.
12Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно.
13Ле вой скоате динтре попоаре, ле вой стрынӂе дин фелурите цэрь ши ле вой адуче ынапой ын цара лор; ле вой паште пе мунций луй Исраел, де-а лунгул рыурилор ши ын тоате локуриле локуите але цэрий.
13И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.
14Ле вой паште пе о пэшуне бунэ ши стына лор ва фи пе мунций чей ыналць ай луй Исраел; аколо се вор одихни ынтр-ун стаул плэкут ши вор авя пэшунь грасе пе мунций луй Исраел.
14На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим.
15Еу Ынсумь Ымь вой паште оиле, Еу ле вой дуче ла одихнэ», зиче Домнул Думнезеу.
15Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.
16«Вой кэута пе чя пердутэ, вой адуче ынапой пе чя рэтэчитэ, вой лега пе чя рэнитэ ши вой ынтэри пе чя слабэ. Дар вой пэзи пе челе грасе ши плине де влагэ: вряу сэ ле паск кум се каде.»
16Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.
17Ши вой, оиле Меле, аша ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ, вой жудека ынтре оае ши оае, ынтре бербечь ши цапь.
17А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.
18Есте пря пуцин пентру вой кэ паштець ын пэшуня чя бунэ, де май кэлкаць ын пичоаре ши чялалтэ парте а пэшуний воастре? Кэ бець о апэ лимпеде, де май тулбураць ши пе чялалтэ ку пичоареле?
18Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?
19Ши оиле Меле требуе апой сэ паскэ че аць кэлкат вой ку пичоареле воастре ши сэ бя че аць тулбурат вой ку пичоареле воастре!»
19А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.
20Де ачея, аша ле ворбеште Домнул Думнезеу: «Ятэ кэ вой жудека ынтре оая грасэ ши оая слабэ.
20Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.
21Пентру кэ аць избит ку коаста ши ку умэрул ши аць ымпунс ку коарнеле воастре тоате оиле слабе пынэ ле-аць изгонит,
21Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,
22вой вени ын ажуторул оилор Меле, ка сэ ну май фие де жаф, ши вой жудека ынтре оае ши оае.
22зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.
23Вой пуне песте еле ун сингур пэстор, каре ле ва паште, ши ануме пе Робул Меу Давид; Ел ле ва паште, Ел ва фи пэсторул лор.
23И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир.
24Еу, Домнул, вой фи Думнезеул лор, ши Робул Меу Давид ва фи воевод ын мижлокул лор. Еу, Домнул, ам ворбит!
24А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.
25Вой ынкея ку еле ун легэмынт де паче ши вой ындепэрта дин царэ тоате фяреле сэлбатиче; еле вор локуи ын линиште ын пустиу ши вор путя дорми ын мижлокул пэдурилор.
25И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама.
26Ле вой фаче, пе еле ши ымпрежуримиле дялулуй Меу, о причинэ де бинекувынтаре; ле вой тримите плоае ла време, ши ачаста ва фи о плоае бинекувынтатэ!
26И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.
27Помул де пе кымп ышь ва да родул ши пэмынтул ышь ва да роаделе. Еле вор фи лиништите ын цара лор ши вор шти кэ Еу сунт Домнул кынд вой рупе легэтуриле жугулуй лор ши кынд ле вой избэви дин мына челор че ле асупреск.
27И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише.
28Ну вор май фи де жаф ынтре нямурь, ну ле вор мынка фяреле дин царэ, чи вор локуи ын линиште ши ну ле ва май тулбура нимень.
28И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити.
29Ле вой пуне ун рэсад кэруя и се ва дуче файма; ну вор май фи мистуите де фоаме ын царэ ши ну вор май пурта окара нямурилор.
29И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.
30Ши вор шти астфел кэ Еу, Домнул Думнезеул лор, сунт ку еле ши кэ еле сунт попорул Меу, еле, каса луй Исраел», зиче Домнул Думнезеу.’
30И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.
31Вой сунтець оиле Меле, оиле пэшуний Меле, ши Еу сунт Думнезеул востру”, зиче Домнул Думнезеу.
31А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.