Ezekiel 34
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the word of the Lord came to me, saying:
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2Son of man, prophesy concerning the shepherds of Israel: prophesy, and say to the shepherds: Thus saith the Lord God: Woe to the shepherds of Israel, that fed themselves: should not the hocks be fed by the shepherds?
2Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?
3You ate the milk, and you clothed yourselves with the wool, and you killed that which was fat: but my flock you did not feed.
3Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.
4The weak you have not strengthened, and that which was sick you have not healed, that which was broken you have not bound up, and that which was driven away you have not brought again, neither have you sought that which was lost: but you ruled over them with rigour, and with a high hand.
4Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.
5And my sheep were scattered, because there was no shepherd: and they became the prey of all the beasts of the field, and were scattered.
5И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.
6My sheep have wandered in every mountain, and in every high hill: and my flocks mere scattered upon the face of the earth, and there was none that sought them, there was none, I say, that sought them.
6Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.
7Therefore, ye shepherds, hear the word of the Lord:
7Зато, пастири, чујте реч Господњу;
8As I live, saith the Lord God, forasmuch as my flocks have been made a spoil, and my sheep are become a prey to all the beasts of the field, because there was no shepherd: for my shepherds did not seek after my flock, but the shepherds fed themselves, and fed not my flocks:
8тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу;
9Therefore, ye shepherds, hear the word of the Lord:
9зато, пастири, чујте реч Господњу;
10Thus saith the Lord God: Behold I myself come upon the shepherds, I will require my hock at their hand, and I will cause them to cease from feeding the flock any more, neither shall the shepherds feed themselves any more: and I will deliver my flock from their mouth, and it shall no more be meat for them.
10овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.
11For thus saith the Lord God: Behold I myself will seek my sheep, and will visit them.
11Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.
12As the shepherd visiteth his hock in the day when he shall be in the midst of his sheep that were scattered, so will I visit my sheep, and will deliver them out of all the places where they have been scattered in the cloudy and dark day.
12Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно.
13And I will bring them out from the peoples, and will gather them out of the countries, and will bring them to their own land: and I will feed them in the mountains of Israel, by the rivers, and in all the habitations of the land.
13И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.
14I will feed them in the most fruitful pastures, and their pastures shall be in the high mountains of Israel: there shall they rest on the green grass, and be fed in fat pastures upon the mountains of Israel.
14На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим.
15I will feed my sheep: and I will cause them to lie down, saith the Lord God.
15Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.
16I will seek that which was lost: and that which was driven away, I will bring again: and I will bind up that which was broken, and I will strengthen that which was weak, and that which was fat and strong I will preserve: and I will feed them in judgment.
16Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.
17And as for you, O my flocks, thus saith the Lord God: Behold I judge between cattle and cattle, of rams and of he goats.
17А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.
18Was it not enough for you to feed upon good pastures? but you must also tread down with your feet the residue of your pastures: and when you drank the dearest water, you troubled the rest with your feet.
18Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?
19And my sheep were fed with that which you had trodden with your feet: and they drank what your feet had troubled.
19А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.
20Therefore thus saith the Lord God to you: Behold, I myself will judge between the fat cattle and the lean.
20Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.
21Because you thrusted with sides and shoulders, and struck all the weak cattle with your horns, till they were scattered abroad:
21Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,
22I will save my dock, and it shall be no more a spoil, and I will judge between cattle and cattle.
22зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.
23AND I WILL SET UP ONE SHEPHERD OVER THEM, and he shall feed them, even my servant David: he shall feed them, and he shall be their shepherd.
23И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир.
24And I the Lord will be their God: and my servant David the prince in the midst of them: I the Lord have spoken it.
24А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.
25And I will make a covenant of peace with them, and will cause the evil beasts to cease out of the land: and they that dwell in the wilderness shall sleep secure in the forests.
25И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама.
26And I will make them a blessing round about my hill: and I will send down the rain in its season, there shall be showers of blessing.
26И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.
27And the tree of the field shall yield its fruit, and the earth shall yield her increase, and they shall be in their land without fear: and they shall know that I am the Lord, when I shall have broken the bonds of their yoke, and shall have delivered them out of the hand of those that rule over them.
27И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише.
28And they shall be no more for a spoil to the nations, neither shall the beasts of the earth devour them: but they shall dwell securely without any terror.
28И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити.
29And I will raise up for them a bud of renown: and they shall be no more consumed with famine in the land, neither shall they bear any more the reproach of the Gentiles.
29И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.
30And they shall know that I the Lord their God am with them, and that they are my people the house of Israel: saith the Lord God.
30И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.
31And you my flocks, the flocks of my pasture are men: and I am the Lord your God, saith the Lord God.
31А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.