Ezekiel 34
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And the word of the LORD came unto me, saying:
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2'Son of man, prophesy against the shepherds of Israel, prophesy, and say unto them, even to the shepherds: Thus saith the Lord GOD: Woe unto the shepherds of Israel that have fed themselves! should not the shepherds feed the sheep?
2Сине човечји, пророкуј против пастира Израиљевих, пророкуј и реци тим пастирима: Овако вели Господ Господ: Тешко пастирима Израиљевим који пасу сами себе! Не треба ли стадо да пасу пастири?
3Ye did eat the fat, and ye clothed you with the wool, ye killed the fatlings; but ye fed not the sheep.
3Претилину једете и вуном се одевате, кољете товно, стада не пасете.
4The weak have ye not strengthened, neither have ye healed that which was sick, neither have ye bound up that which was broken, neither have ye brought back that which was driven away, neither have ye sought that which was lost; but with force have ye ruled over them and with rigour.
4Слабих не крепите, и болесне не лечите, рањене не завијате, одагнане не доводите натраг, изгубљене не тражите, него силом и жестином господарите над њима.
5So were they scattered, because there was no shepherd; and they became food to all the beasts of the field, and were scattered.
5И распршаше се немајући пастира, и распршавши се посташе храна свим зверима пољским.
6My sheep wandered through all the mountains, and upon every high hill, yea, upon all the face of the earth were My sheep scattered, and there was none that did search or seek.
6Овце моје лутају по свим горама и по свим високим хумовима; и по свој земљи распршане су овце моје, и нема никога да пита за њих, никога да их тражи.
7Therefore, ye shepherds, hear the word of the LORD:
7Зато, пастири, чујте реч Господњу;
8As I live, saith the Lord GOD, surely forasmuch as My sheep became a prey, and My sheep became food to all the beasts of the field, because there was no shepherd, neither did My shepherds search for My sheep, but the shepherds fed themselves, and fed not My sheep;
8тако ја био жив, говори Господ Господ, што стадо моје поста грабеж, и овце моје посташе храна свим зверима пољским немајући пастира, и пастири моји не траже стада мог, него пастири пасу сами себе, а стада мог не пасу;
9therefore, ye shepherds, hear the word of the LORD:
9зато, пастири, чујте реч Господњу;
10Thus saith the Lord GOD: Behold, I am against the shepherds; and I will require My sheep at their hand, and cause them to cease from feeding the sheep; neither shall the shepherds feed themselves any more; and I will deliver My sheep from their mouth, that they may not be food for them.
10овако вели Господ Господ: Ево ме на те пастире, и искаћу стадо своје из њихових руку, и нећу им дати више да пасу стадо, и неће више пастири пасти сами себе, него ћу отети овце своје из уста њихових и неће им бити храна.
11For thus saith the Lord GOD: Behold, here am I, and I will search for My sheep, and seek them out.
11Јер овако вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу тражити овце своје и гледати их.
12As a shepherd seeketh out his flock in the day that he is among his sheep that are separated, so will I seek out My sheep; and I will deliver them out of all places whither they have been scattered in the day of clouds and thick darkness.
12Као што пастир тражи стадо своје кад је код оваца својих распршених, тако ћу тражити овце своје и отећу их из свих места куда се распршаше кад беше облачно и мрачно.
13And I will bring them out from the peoples, and gather them from the countries, and will bring them into their own land; and I will feed them upon the mountains of Israel, by the streams, and in all the habitable places of the country.
13И извешћу их из народа, и покупићу их из земаља, и довешћу их у земљу њихову, и пашћу их на горама Израиљевим покрај потока и по свим местима насељеним у земљи.
14I will feed them in a good pasture, and upon the high mountains of Israel shall their fold be; there shall they lie down in a good fold, and in a fat pasture shall they feed upon the mountains of Israel.
14На доброј паши пашћу их, и тор ће им бити на високим горама Израиљевим; онде ће лежати у добром тору и по обилатој ће паши пасти на горама Израиљевим.
15I will feed My sheep, and I will cause them to lie down, saith the Lord GOD.
15Ја ћу пасти стадо своје, и ја ћу их одмарати, говори Господ Господ.
16I will seek that which was lost, and will bring back that which was driven away, and will bind up that which was broken, and will strengthen that which was sick; and the fat and the strong I will destroy, I will feed them in justice.
16Тражићу изгубљену, и довешћу натраг одагнану, и рањену ћу завити и болесну окрепити; а товну ћу и јаку потрти, пашћу их право.
17And as for you, O My flock, thus saith the Lord GOD: Behold, I judge between cattle and cattle, even the rams and the he-goats.
17А вама, стадо моје, овако говори Господ Господ: Ево ја ћу судити између овце и овце, између овнова и јараца.
18Seemeth it a small thing unto you to have fed upon the good pasture, but ye must tread down with your feet the residue of your pasture? and to have drunk of the settled waters, but ye must foul the residue with your feet?
18Мало ли вам је што пасете на доброј паши, него остатак паше своје газите ногама својим? И што пијете бистру воду, него остатак мутите ногама својим?
19And as for My sheep, they eat that which ye have trodden with your feet, and they drink that which ye have fouled with your feet.
19А моје овце пасу што ви ногама својим изгазите, и пију што ви замутите ногама својим.
20Therefore thus saith the Lord GOD unto them: Behold, I, even I, will judge between the fat cattle and the lean cattle.
20Зато овако им вели Господ Господ: Ево ме, ја ћу судити између овце дебеле и овце мршаве.
21Because ye thrust with side and with shoulder, and push all the weak with your horns, till ye have scattered them abroad;
21Што боцима и раменима отискујете и розима својим бодете све болесне тако да их разагнасте напоље,
22therefore will I save My flock, and they shall no more be a prey; and I will judge between cattle and cattle.
22зато ћу избавити стадо своје да не буде више грабеж, и судићу између овце и овце.
23And I will set up one shepherd over them, and he shall feed them, even My servant David; he shall feed them, and he shall be their shepherd.
23И подигнућу им једног пастира који ће их пасти, слугу свог Давида; он ће их пасти и биће им пастир.
24And I the LORD will be their God, and My servant David prince among them; I the LORD have spoken.
24А ја Господ бићу им Бог, и слуга мој Давид кнез међу њима. Ја Господ рекох.
25And I will make with them a covenant of peace, and will cause evil beasts to cease out of the land; and they shall dwell safely in the wilderness, and sleep in the woods.
25И учинићу с њима завет мирни, истребићу зле звери из земље, и они ће живети у пустињи без страха и спаваће у шумама.
26And I will make them and the places round about My hill a blessing; and I will cause the shower to come down in its season; there shall be showers of blessing.
26И благословићу њих и шта је око горе моје, и пуштаћу дажд на време; дажди ће благословни бити.
27And the tree of the field shall yield its fruit, and the earth shall yield her produce, and they shall be safe in their land; and they shall know that I am the LORD, when I have broken the bars of their yoke, and have delivered them out of the hand of those that made bondmen of them.
27И дрвета ће пољска рађати свој род, и земља ће рађати свој род; и они ће бити у својој земљи без страха, и познаће да сам ја Господ кад поломим палице јарма њиховог, и избавим их из руку оних који их заробише.
28And they shall no more be a prey to the nations, neither shall the beast of the earth devour them; but they shall dwell safely, and none shall make them afraid.
28И неће више бити плен народима, и звери земаљске неће их јести, него ће живети без страха и нико их неће плашити.
29And I will raise up unto them a plantation for renown, and they shall be no more consumed with hunger in the land, neither bear the shame of the nations any more.
29И подигнућу им биљку за славу, и неће више умирати од глади у земљи, нити ће подносити срамоту од народа.
30And they shall know that I the LORD their God am with them, and that they, the house of Israel, are My people, saith the Lord GOD.
30И познаће да сам ја Господ Бог њихов с њима, и они, дом Израиљев, да су мој народ, говори Господ Господ.
31And ye My sheep, the sheep of My pasture, are men, and I am your God, saith the Lord GOD.'
31А ви сте стадо моје, овце паше моје, ви људи, а ја сам Бог ваш, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.