Езекиел 31
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын анул ал унспрезечеля, ын зиуа ынтый а луний а трея, кувынтул Домнулуй мь-а ворбит астфел:
1А једанаесте године, трећег месеца, првог дана, дође ми реч Господња говорећи:
2„Фиул омулуй, спуне луй Фараон, ымпэратул Еӂиптулуй, ши мулцимий луй: ‘Ку чине те асемень ту ын мэримя та?
2Сине човечји, кажи Фараону цару мисирском и народу његовом: На шта си налик у величини својој?
3Ятэ кэ асириянул ера ун чедру фалник ын Либан; рамуриле луй ерау стуфоасе, фрунзишул умброс, тулпина ыналтэ, яр вырфул ый ажунӂя пынэ ла норь.
3Ето, Асирац беше кедар на Ливану, лепих грана и дебелог хлада и високог раста, коме врхови беху међу густим гранама.
4Апеле ыл фэкусерэ сэ кряскэ, адынкул ыл фэкусе ыналт, рыуриле луй ый скэлдау рэсадница ши ышь тримитяу пыраеле ла тоць копачий де пе кымп.
4Вода га одгоји, бездана га узвиси; она рекама својим течаше око његовог стабла и пушташе потоке своје к свим дрветима пољским.
5Де ачея, тулпина луй се ынэлца дясупра тутурор копачилор де пе кымп, кренӂиле и се ынмулцисерэ ши рамуриле и се ынтиндяу де мулцимя апелор каре-л фэкусерэ сэ дя лэстарь.
5Зато раст његов надвиси сва дрвета пољска, и умножише се гране његове, и од мноштва воде раширише се одводе његове кад их пушташе.
6Тоате пэсэриле черулуй ышь фэчяу куйбурь ын кренӂиле луй; тоате фяреле кымпулуй фэтау суб рамуриле луй ши тот фелул де нямурь мулте локуяу суб умбра луй.
6На гранама његовим вијаху гнезда све птице небеске, и под гранама његовим све звери пољске лежаху се, и у хладу његовом сеђаху сви велики народи.
7Ера фрумос прин мэримя луй, прин ынтиндеря рамурилор луй, кэч рэдэчиниле ый ерау ынфипте ын апе марь.
7И беше леп величином својом и дужином грана својих, јер му корен беше код велике воде.
8Чедрий дин грэдина луй Думнезеу ну-л ынтречяу, кипароший ну ерау де асемуит ку кренӂиле луй ши платаний ну ерау ка рамуриле луй; ничун копак дин грэдина луй Думнезеу ну ера ка ел ын фрумусеце.
8Кедри у врту Божјем не могаху га заклонити, јеле не могаху се изједначити с његовим гранама, и јавори не беху као огранци његови; ниједно дрво у врту Божјем не беше на лепоту тако као он.
9Ыл фэкусем атыт де фрумос прин мулцимя кренӂилор луй, кэ-л пизмуяу тоць копачий Еденулуй, каре се афлау ын грэдина луй Думнезеу.’
9Учиних га лепог мноштвом грана да му завиђаху сва дрвета едемска што беху у врту Божјем.
10Де ачея, аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Пентру кэ авя о тулпинэ аша де ыналтэ, пентру кэ ышь ынэлца вырфул пынэ ла норь ши инима и се мындря ку ынэлцимя луй,
10Зато овако вели Господ Господ: Што је висок нарастао, и дигао врх свој међу густе гране, и срце се његово понело висином његовом,
11л-ам дат ын мыниле витязулуй нямурилор, каре-й ва фаче дупэ рэутатя луй, кэч л-ам изгонит.
11зато га дадох у руку најсилнијем међу народима да чини с њим шта хоће, одвргох га за безбожност његову.
12Стрэиний, челе май грозаве попоаре, л-ау тэят ши л-ау лепэдат. Кренӂиле й-ау кэзут ын мунць ши ын тоате вэиле. Рамуриле и с-ау сфэрымат ын тоате пухоаеле цэрий ши тоате попоареле пэмынтулуй ау плекат де ла умбра луй ши л-ау пэрэсит.
12И туђинци, најљући између народа, посекоше га и оставише га; гране му попадаше по горама и по свим долинама, и огранци му се изломише по свим потоцима на земљи; и сви народи земаљски отидоше из хлада његовог и оставише га.
13Пе сфэрымэтуриле луй ау венит ши с-ау ашезат тоате пэсэриле черулуй ши тоате фяреле кымпулуй шь-ау фэкут кулкушул ынтре рамуриле луй,
13На изваљеном пању његовом станују све птице небеске, и на гранама су његовим све звери пољске,
14ка сэ ну се май ынгымфе ничунул дин копачий де лынгэ апе ку ынэлцимя лор ши сэ ну-шь май ридиче вырфул пынэ ын норь, ка сэ ну се май фэляскэ стежарий удаць де апэ ку ынэлцимя лор, кэч тоць сунт даць прадэ морций, ын адынчимиле пэмынтулуй, принтре копиий оаменилор, ымпреунэ ку чей че се кобоарэ ын гроапэ.’
14да се не поноси висином својом ни једно дрво крај воде и не диже врха свог међу густе гране, и од свих што се натапају да се ни једно не узда у себе ради своје величине; јер су сви предани на смрт, бачени у најдоњи крај земље међу синове људске с онима који силазе у јаму.
15Аша ворбеште Домнул Думнезеу: ‘Ын зиуа кынд с-а коборыт ын Локуинца морцилор, ам рэспындит жаля, ам акоперит адынкул дин причина луй ши й-ам оприт рыуриле; апеле челе марь ау фост оприте; ам ынтристат Либанул пентру ел ши тоць копачий де пе кымп с-ау ускат.
15Овако вели Господ Господ: У који дан сиђе у гроб, учиних жалост, покрих бездану њега ради, и уставих реке њене, и велика вода стаде, и расцвелих за њим Ливан, и сва дрвета пољска повенуше за њим.
16Де вуетул кэдерий луй ам фэкут сэ се кутремуре нямуриле кынд л-ам арункат ын Локуинца морцилор ымпреунэ ку чей че се кобоарэ ын гроапэ ши с-ау мынгыят ын адынчимиле пэмынтулуй тоць копачий Еденулуй, чей май фрумошь ши чей май бунь копачь дин Либан, тоць чей удаць де апе.
16Праском падања његовог устресох народе, кад га свалих у гроб с онима који силазе у јаму; и утешише се на најдоњој страни земље сва дрвета едемска, што је најбоље и најлепше на Ливану, сва што се натапаху.
17С-ау коборыт ши ей ку ел ын Локуинца морцилор, ла чей че ау перит учишь де сабие, ей, каре ерау брацул луй ши локуяу ла умбра луй принтре нямурь.
17И они сиђоше с њим у гроб к онима што су побијени мачем, и мишица његова, и који сеђаху у хладу његовом међу народима.
18Ку чине поць фи асемуит ту ын славэ ши ын мэриме ынтре копачий Еденулуй? Тотушь вей фи арункат ымпреунэ ку копачий Еденулуй ын адынчимиле пэмынтулуй ши вей фи кулкат ын мижлокул челор нетэяць ымпрежур, ымпреунэ ку чей че ау перит учишь де сабие. Ятэ че есте Фараон ши тоатэ мулцимя луй’, зиче Домнул Думнезеу.”
18На које си међу дрветима едемским налик славом и величином? Али ћеш бити оборен с дрветима едемским у најдоњи крај земље, међу необрезанима ћеш лежати, с онима који су побијени мачем. То је Фараон и сав народ његов, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.