Езекиїла 12
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1І надійшло до мене слово Господнє, таке:
1Опет ми дође реч Господња говорећи:
2Сину чоловічий! ти живеш серед неслухняного дому; вони мають очі, щоб убачати, та не бачать, мають уші, щоб чувати, та не чують; бо вони дом ворохобний.
2Сине човечји, усред дома одметничког седиш, који има очи да види и не види, има уши да чује и не чује; јер су дом одметнички.
3Ти же, сину чоловічий, наготов собі потрібне до переносин, та й переносися серед ясного дня перед їх очима, й перенесешся перед очима в їх із твоєї осади на друге місце. Може їм одкриються очі, хоч вони дом упрямий;
3Зато ти, сине човечји, спреми шта треба за сеобу, и сели се обдан на њихове очи; и исели се из свог места на друго место на њихове очи, не би ли видели, јер су дом одметнички.
4Виноси ж твою знадобу, потрібну до мандрівки, в день перед очима в їх, сам же вийдеш перед очима в їх увечорі тим робом, як се виходять ті, що переносяться.
4И изнеси ствари своје као кад се ко сели обдан на њихове очи, а сам изиђи увече на њихове очи као они који се селе.
5Перед очима в їх проламли собі отвір у стїнї, та й виносися тою проломиною.
5На њихове очи прокопај зид и изнеси своје ствари.
6Перед очима в їх виноси знадобу на плечах; виноси ж у потемках, закривши собі вид і не позираючи на країну; я бо поставив тебе знаком домові Ізрайлевому.
6На њихове очи дигни на рамена и изнеси по мраку, лице своје покриј да не видиш земље, јер те дадох да будеш знак у дому Израиљевом.
7І вчинив я так, як менї заповідано: знадобу мою, потрібну до переносин, повиносив у день, а ввечорі пробрав собі рукою дїру в стїнї, винїс клунок у потемках та й взяв на плечі перед їх очима.
7И учиних тако како ми се заповеди; ствари своје изнесох обдан као кад се сели; а увече прокопах зид руком; и по мраку изнесох на раменима носећи на њихове очи.
8Уранцї ж надійшло слово Господнє до мене:
8А у јутру дође ми реч Господња говорећи:
9Сину чоловічий! чи ж не буде питати тебе дом Ізраїля, той дом неслухняний: Що се ти робиш?
9Сине човечји, рече ли ти дом Израиљев, дом одметнички: Шта радиш?
10Відкажи ж їм: Так говорить Господь Бог: Се є віщба про володаря Ерусалимського й про ввесь дом Ізраїля, що там живе.
10Реци им: Овако вели Господ Господ: Ово је бреме за кнеза, који је у Јерусалиму, и за сав дом Израиљев што је онде.
11Скажи: Я — знамено пророче вам. Як я вчинив, так станеться з ними, — в чужину, в неволю пійдуть вони.
11Реци: Ја сам вам знак, како ја учиних тако ће им бити; преселиће се и отићи у ропство.
12І володарь посеред них візьме клунок на плечі та й вийде потемки. Проломлять мур, щоб його виправити; він затулить собі вид, так що не бачити ме очима землї сієї.
12И кнез који је међу њима носећи на раменима по мраку ће изаћи; они ће прокопати зид да изнесу, он ће покрити лице своје да не види земље очима.
13І розложу на него сїть мою, і спіймається він у волок мій, і одведу його в Вавилон, у Халдейську землю; та він її не буде бачити, й умре там.
13Али ћу му разапети мрежу своју и ухватиће се у замку моју, и одвешћу га у Вавилон, у земљу халдејску, али је неће видети, а онде ће умрети.
14А всїх, що навкруги його, помочників його й усе військо його, порозвіваю на всї вітри, а позад їх добуду меча.
14И све који су око њега, помоћнике његове, и сву војску његову, расејаћу у све ветрове, и извући ћу мач за њима.
15І взнають, що я — Господь, як розсїю їх проміж народами й порозвіваю їх по всїх землях.
15И познаће да сам ја Господ, кад их расејем по народима, и разаспем по земљама.
16І збережу небагато з них од меча, голоднечі й мору, щоб вони розповідали про всї гидоти свої промїж народами, куди позаходять, і всї зрозуміли, що я, — Господь (справедливий).
16А оставићу их неколико људи који ће остати од мача и од глади и од помора да приповедају све гадове своје међу народима у које отиду; и познаће да сам ја Господ.
17І надійшло до мене слово Господнє:
17Опет ми дође реч Господња говорећи:
18Сину чоловічий! їж хлїб твій з трівогою, й воду твою пий, дрожучи й сумуючи,
18Сине човечји, хлеб свој једи презајући и воду своју пиј дрхћући и бринући се.
19Та говори й до люду землї: Так каже Господь Бог про Ерусалимські осадники й про землю Ізраїля: Хлїб свій їсти муть вони у смутку й воду свою пити муть у журбі, земля бо їх перестане давати вроджай свій за неправедностї всїх осадників своїх.
19И реци народу земаљском: Овако вели Господ Господ за становнике јерусалимске, за земљу Израиљеву: хлеб ће свој јести у бризи и воду ће своју пити препадајући се, јер ће земља опустети и остати без свега што је у њој за безакоње свих који живе у њој.
20І городи, нинї людні, обезлюдїють, і земля зробиться пустинею, і взнаєте ви, що я — Господь.
20И градови у којима живе опустеће, и земља ће бити пуста, и познаћете да сам ја Господ.
21І надійшло до мене слово Господнє:
21Опет ми дође реч Господња говорећи:
22Сину чоловічий! що се в вас, ув Ізраїль-землї за поговірка: Багато часу промине і всяке пророче видиво покажеться марним?
22Сине човечји, каква је то прича у вас о земљи Израиљевој што говорите: Протежу се дани, и од утваре неће бити ништа?
23Оце ж скажи їм: Так говорить Господь Бог: Положу кінець сїй примовцї, і не буде вже тієї приговірки в Ізраїлї: проте скажи їм: Близький час і справдиться всяке видиво пророче.
23Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Укинућу ту причу и нећу је више говорити у Израиљу; него им реци: Близу су дани и реч сваке утваре.
24Бо вже в дому Ізрайлевому не буде марним нїяке видїннє пророче й нї одно віщуваннє не покажеться ложним.
24Јер неће више бити у дому Израиљевом залудне утваре ни гатања којим се ласка.
25Бо се я, Господь, буду говорити й яке слово нї проречу, воно справдиться, та й не буде проволоки; таки за ваших днїв, ти доме упрямий, виречу слово, й зараз спевню його, говорить Господь Бог.
25Јер ћу ја, Господ, говорити и шта кажем збиће се; неће се више одгађати, него за вашег времена, доме одметнички, рећи ћу реч и извршићу је, говори Господ Господ.
26І надійшло до мене слово Господнє:
26Опет ми дође реч Господња говорећи:
27Сину чоловічий! Ось, дом Ізраїля говорить: Пророче видиво, що він бачить, станеться хиба в далекому часї; він пророкує про далекі часи.
27Сине човечји, гле, дом Израиљев говори: Утвара коју тај види, до ње има много времена, и за далеко време тај пророкује.
28Оце ж скажи їм: Так говорить Господь Бог: Не буде проволочки нї єдиному слову мойму; слово, що виповім, справдиться, говорить Господь.
28Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Неће се више одгађати ни једна моја реч; реч коју кажем збиће се, говори Господ Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.