Немијина 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим.
1Ын луна Нисан, анул ал доуэзечеля ал ымпэратулуй Артаксерксе, пе кынд винул ера ынаинтя луй, ам луат винул ши л-ам дат ымпэратулуй. Ничодатэ ну фусесем трист ынаинтя луй.
2И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.
2Ымпэратул мь-а зис: „Пентру че ай фаца тристэ? Тотушь ну ешть болнав; ну поате фи декыт о ынтристаре а инимий.” Атунч м-а апукат о маре фрикэ
3И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена?
3ши ам рэспунс ымпэратулуй: „Трэяскэ ымпэратул ын вяк! Кум сэ н-ам фаца тристэ кынд четатя ын каре сунт морминтеле пэринцилор мей есте нимичитэ ши порциле ей сунт арсе де фок?”
4А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском,
4Ши ымпэратул мь-а зис: „Че черь?” Еу м-ам ругат Думнезеулуй черурилор
5и рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим.
5ши ам рэспунс ымпэратулуй: „Дакэ гэсеште ку кале ымпэратул ши дакэ робул тэу ый есте плэкут, тримите-мэ ын Иуда, ла четатя морминтелор пэринцилор мей, ка с-о зидеск дин ноу.”
6А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време.
6Ымпэратул, лынгэ каре шедя ши ымпэрэтяса, мь-а зис атунч: „Кыт ва цине кэлэтория та ши кынд те вей ынтоарче?” Ымпэратул а гэсит ку кале сэ мэ ласе сэ плек ши й-ам хотэрыт о време.
7Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју,
7Апой ам зис ымпэратулуй: „Дакэ гэсеште ымпэратул ку кале, сэ ми се дя скрисорь пентру дрегэторий де динколо де рыу, ка сэ мэ ласе сэ трек ши сэ интру ын Иуда,
8и књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном.
8ши о скрисоаре пентру Асаф, пэзиторул пэдурий ымпэратулуй, ка сэ-мь дя лемне сэ фак гринзь пентру порциле четэцуей де лынгэ касэ, пентру зидул четэций ши пентру каса ын каре вой локуи.” Ымпэратул мь-а дат ачесте скрисорь, кэч мына чя бунэ а Думнезеулуй меу ера песте мине.
9И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.
9М-ам дус ла дрегэторий де динколо де рыу ши ле-ам дат скрисориле ымпэратулуй, каре пусесе сэ мэ ынсоцяскэ ниште май-марь ай оастей ши ниште кэлэрець.
10А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим.
10Санбалат, Хоронитул, ши Тобия, служиторул амонит, кынд ау аузит лукрул ачеста, ну ле-а плэкут делок кэ веня ун ом сэ кауте бинеле копиилор луй Исраел.
11Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана.
11Ам ажунс ла Иерусалим ши ам рэмас аколо трей зиле.
12Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах.
12Дупэ ачея, м-ам скулат ноаптя ку кыцьва оамень, фэрэ сэ фи спус куйва че-мь пусесе Думнезеул меу ын инимэ сэ фак пентру Иерусалим. Ну ера ку мине ничо алтэ витэ, афарэ де вита пе каре кэлэрям.
13И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена.
13Ам ешит ноаптя пе Поарта Вэий ши м-ам ындрептат спре Изворул Балаурулуй ши спре Поарта Гуноюлуй, уйтынду-мэ ку бэгаре де сямэ ла зидуриле дэрымате але Иерусалимулуй ши ла порциле луй арсе де фок.
14Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе.
14Ам трекут пе ла Поарта Изворулуй ши пе ла Язул Ымпэратулуй, ши ну ера лок пе унде сэ трякэ вита каре ера суб мине.
15Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.
15М-ам суит ноаптя пе ла пырыу ши м-ам уйтат ярэшь ку бэгаре де сямэ ла зид. Апой ам интрат пе Поарта Вэий, ши астфел м-ам ынторс.
16Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.
16Дрегэторий ну штияу унде фусесем ши че фэчям. Пынэ ын клипа ачея ну спусесем нимик иудеилор, нич преоцилор, нич май-марилор, нич дрегэторилор, нич вреунуя дин чей че ведяу де требурь.
17Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг.
17Ле-ам зис атунч: „Ведець старя ненорочитэ ын каре сунтем! Иерусалимул есте дэрымат ши порциле сунт арсе де фок. Вениць сэ зидим ярэшь зидул Иерусалимулуй ши сэ ну май фим де окарэ!”
18И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро.
18Ши ле-ам историсит кум мына чя бунэ а Думнезеулуй меу фусесе песте мине ши че кувинте ымь спусесе ымпэратул. Ей ау зис: „Сэ не скулэм ши сэ зидим!” Ши с-ау ынтэрит ын ачастэ хотэрыре бунэ.
19А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару?
19Санбалат, Хоронитул, Тобия, служиторул амонит, ши Гешем, Арабул, фиинд ынштиинцаць, шь-ау бэтут жок де ной ши не-ау диспрецуит. Ей ау зис: „Че фачець вой аколо? Вэ рэскулаць ымпотрива ымпэратулуй?”
20А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму.
20Ши еу ле-ам рэспунс: „Думнезеул черурилор не ва да избында. Ной, робий Сэй, не вом скула ши вом зиди, дар вой н-авець нич парте, нич дрепт, нич адучере аминте ын Иерусалим.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.