Немијина 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1А кад чу Санавалат и Товија и Гисем Арапин и остали наши непријатељи да сам сазидао зид и да није остало у њему ништа проваљено, а до тада још не бејах наместио крила на врата,
1Ну пусесем ынкэ ушиле порцилор кынд Санбалат, Тобия, Гешем, Арабул, ши чейлалць врэжмашь ай ноштри ау аузит кэ зидисем зидул ши кэ н-а май рэмас ничо спэртурэ.
2посла Санавалат и Гисем к мени и поручи: Ходи да се састанемо у коме селу у пољу ононском. А они мишљаху зло по ме.
2Атунч, Санбалат ши Гешем ау тримис сэ-мь спунэ: „Вино ши сэ не ынтылним ын сателе дин валя Оно.” Ышь пусесерэ де гынд сэ-мь факэ рэу.
3И послах к њима гласнике и поручих: У послу сам великом, зато не могу доћи. Јер би стао посао кад бих га оставио да дођем к вама.
3Ле-ам тримис соль ку урмэторул рэспунс: „Ам о маре лукраре де фэкут ши ну пот сэ мэ кобор; кыт тимп л-аш лэса ка сэ вин ла вой, лукрул ар ынчета.”
4И слаше тако к мени четири пута; и ја им онако одговорих.
4Мь-ау фэкут ын патру рындурь ачеяшь черере, ши ле-ам дат ачелашь рэспунс.
5Тада Санавалат посла к мени тако пети пут слугу свог с књигом отвореном у руци.
5Санбалат мь-а тримис солия ачаста а чинчя оарэ прин служиторул сэу, каре циня ын мынэ о скрисоаре дескисэ.
6А у њој писаше: Чује се по народима и Гасмуј каже да се ти и Јудејци мислите одметнути, зато зидаш зид, и хоћеш да им будеш цар, како се говори,
6Ын еа ера скрис: „Се рэспындеште звонул принтре попоаре ши Гашму спуне кэ ту ши иудеий авець де гынд сэ вэ рэскулаць ши кэ ын ачест скоп зидешть зидул. Се зиче кэ ту вей ажунӂе ымпэратул лор
7и да си поставио пророке да разглашују за тебе у Јерусалиму и говоре, цар је у Јудеји. А то ће доћи до цара. Него ходи да се договоримо.
7ши кэ ай пус кяр пророчь, ка сэ те нумяскэ ла Иерусалим ымпэрат ал луй Иуда. Ши акум лукруриле ачестя вор ажунӂе ла куноштинца ымпэратулуй. Вино дар ши сэ не сфэтуим ымпреунэ.”
8Тада послах к њему и поручих: Није тако како ти кажеш; него си сам измислио.
8Ам тримис урмэторул рэспунс луй Санбалат: „Че ай спус ту ын скрисоаре ну есте; ту де ла тине ле нэскочешть!”
9Јер они сви хтеше нас уплашити говорећи: Клонуће руке њихове од посла и неће се свршити. Зато, Боже, укрепи руке моје.
9Тоць оамений ачештя вояу сэ не ынфрикошезе ши ышь зичяу: „Ли се ва ынмуя инима, ши лукраря ну се ва фаче.” Акум, Думнезеуле, ынтэреште-мэ!
10Још отидох у кућу Симаји, сину Далаје сина Метавеиловог, који се беше затворио, и рече ми: Да отидемо заједно у дом Божји усред цркве и да закључамо врата цркви, јер ће доћи да те убију, доћи ће ноћу да те убију.
10М-ам дус ла Шемая, фиул луй Делая, фиул луй Мехетабеел. Ел се ынкисесе ши а зис: „Хайдем ымпреунэ ын Каса луй Думнезеу, ын мижлокул Темплулуй, ши сэ ынкидем ушиле Темплулуй, кэч вин сэ те омоаре ши ау сэ винэ ноаптя сэ те омоаре.”
11А ја рекох: Зар ће човек какав сам ја бежати? Или ко би овакав какав сам ја ушао у цркву да остане у животу? Нећу ићи.
11Еу ам рэспунс: „Ун ом ка мине сэ фугэ? Ши каре ом ка мине ар путя сэ интре ын Темплу ши сэ трэяскэ? Ну вой интра!”
12И разумех да га није Бог послао, него то пророштво каза за ме, јер га Товија и Санавалат поткупише.
12Ши ам куноскут кэ ну Думнезеу ыл тримитя. Чи а пророчит аша пентру мине, фииндкэ Санбалат ши Тобия ый дэдусерэ арӂинт.
13Зато беше поткупљен да ме уплаши да онако учиним и згрешим да бих се осрамотио да ме могу ружити.
13Ши, кыштигынду-л астфел, нэдэждуяу кэ ам сэ мэ тем ши кэ ам сэ урмез сфатуриле луй ши сэ фак ун пэкат. Ей с-ар фи фолосит де ачастэ атинӂере а бунулуй меу нуме ка сэ мэ умпле де окарэ.
14Помени, Боже мој, Товију и Санавалата по овим делима њиховим, и Ноадију пророчицу и друге пророке који ме хтеше уплашити.
14Аду-Ць аминте, Думнезеуле, де Тобия ши де Санбалат ши де фаптеле лор! Аду-Ць аминте ши де Ноадия, пророчица, ши де чейлалць пророчь каре кэутау сэ мэ сперие!
15И тако доврши се зид двадесет петог дана месеца Елула за педесет и два дана.
15Зидул а фост испрэвит ын а доуэзечь ши чинчя зи а луний Елул, ын чинчзечь ши доуэ де зиле.
16И кад чуше сви непријатељи наши и видеше сви народи који беху око нас, уплашише се врло, јер познаше да је Бог наш учинио то дело.
16Кынд ау аузит тоць врэжмаший ноштри, с-ау темут тоате попоареле димпрежурул ностру; с-ау смерит фоарте мулт ши ау куноскут кэ лукраря се фэкусе прин воя Думнезеулуй ностру.
17И у оне дане многи главари јудејски слаху књиге Товији, и од Товије њима долажаху књиге.
17Ын время ачея ерау уний фрунташь дин Иудея каре тримитяу десеорь скрисорь луй Тобия ши примяу ши ей скрисорь де ла ел.
18Јер многи Јудејци беху му се заклели; јер беше зет Сеханији, сину Араховом, и Јоанан син његов беше ожењен кћерју Меулама, сина Варахијиног.
18Кэч мулць дин Иуда ерау легаць ку ел прин журэмынт, пентру кэ ера ӂинереле луй Шекания, фиул луй Арах, ши фиул сэу Иоханан луасе пе фата луй Мешулам, фиул луй Берекия.
19И говораху преда мном добро о њему, и речи моје доказиваху му; и Товија слаше књиге да ме уплаши.
19Ворбяу бине де ел кяр ын фаца мя ши-й спуняу кувинтеле меле. Тобия тримитя скрисорь ка сэ мэ ынфрикошезе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.