Немијина 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом двадесет четвртог дана тог месеца скупише се синови Израиљеви постећи и у кострети и посувши се земљом.
1Ын а доуэзечь ши патра зи а ачелеяшь лунь, копиий луй Исраел с-ау адунат, ымбрэкаць ын сачь ши пресэраць ку цэрынэ, пентру цинеря унуй пост.
2И одвоји се семе Израиљево од свих туђинаца, и стадоше те исповедаху грехе своје и безакоња отаца својих.
2Чей че ерау дин нямул луй Исраел, деспэрцинду-се де тоць стрэиний, ау венит ши шь-ау мэртурисит пэкателе лор ши фэрэделеӂиле пэринцилор лор.
3И стајаху на свом месту, те им се читаше закон Господа Бога њиховог четврт дана, а други четврт исповедаху се и поклањаху се Господу Богу свом.
3Дупэ че ау стат жос, ау читит ын картя Леӂий Домнулуй Думнезеулуй лор а патра парте дин зи, ши алтэ а патра парте дин зи шь-ау мэртурисит пэкателе ши с-ау ынкинат ынаинтя Домнулуй Думнезеулуй лор.
4А Исус и Ваније, Кадмило, Севанија, Вуније, Серевија, Ваније и Хананије попевши се на место подигнуто за Левите вапијаху гласом великим ка Господу Богу свом.
4Иосуа, Бани, Кадмиел, Шебания, Буни, Шеребия, Бани ши Кенани с-ау суит пе скаунул левицилор ши ау стригат ку глас таре кэтре Домнул Думнезеул лор.
5И рекоше Левити Исус и Кадмило, Ваније, Асавнија, Серевија, Одија, Севанија и Петаја: Устаните, благосиљајте Господа Бога свог од века до века; и да се благосиља име Твоје славно и узвишено сврх сваког благослова и хвале.
5Ши левиций Иосуа, Кадмиел, Бани, Хашабния, Шеребия, Ходия, Шебания ши Петахия ау зис: „Скулаци-вэ ши бинекувынтаць пе Домнул Думнезеул востру, дин вешничие ын вешничие! Бинекувынтат сэ фие Нумеле Тэу чел слэвит, каре есте май пресус де орьче бинекувынтаре ши де орьче лаудэ!
6Ти си сам Господ; Ти си створио небо, небеса над небесима и сву војску њихову, земљу и све што је на њој, мора и све што је у њима, и Ти оживљаваш све то, и војска небеска Теби се клања.
6Ту, Доамне, нумай Ту ай фэкут черуриле, черуриле черурилор ши тоатэ оштиря лор ши пэмынтул ку тот че есте пе ел, мэриле ку тот че купринд еле. Ту дай вяцэ тутурор ачестор лукрурь ши оштиря черурилор се ынкинэ ынаинтя Та.
7Ти си Господ Бог, који си изабрао Аврама и извео из Ура халдејског и надео му име Авраам;
7Ту, Доамне Думнезеуле, ай алес пе Аврам, л-ай скос дин Ур, дин Халдея, ши й-ай пус нумеле Авраам.
8и нашао си срце његово верно пред собом, и учинио си с њим завет да ћеш дати земљу хананску, хетејску, аморејску, ферезејску и јевусејску и гергесејску, да ћеш дати семену његовом, и испунио си речи своје јер си праведан.
8Ту ай гэсит инима луй крединчоасэ ынаинтя Та, ай фэкут легэмынт ку ел ши ай фэгэдуит кэ вей да семинцей луй цара канааницилор, хетицилор, аморицилор, ферезицилор, иебусицилор ши гиргасицилор ши Ць-ай цинут кувынтул, кэч ешть дрепт.
9Јер си погледао на муку отаца наших у Мисиру, и вику њихову видео си на мору црвеном;
9Ту ай вэзут неказул пэринцилор ноштри ын Еӂипт ши ле-ай аузит стригэтеле ла Маря Рошие.
10и учинио си знаке и чудеса на Фараону и на свим слугама његовим и на свем народу земље његове, јер си знао да су обесно поступали с њима; и стекао си себи име, као што се види данас.
10Ай фэкут семне ши минунь ымпотрива луй Фараон, ымпотрива тутурор служиторилор луй ши ымпотрива ынтрегулуй попор дин цара луй, пентру кэ штияй ку кытэ ынгымфаре се пуртасерэ фацэ де пэринций ноштри ши Ць-ай арэтат слава Та, кум се веде астэзь.
11И море си раздвојио пред њима, те пређоше посред мора сувим, и бацио си у дубине оне који их гоњаху као камен у воду.
11Ай деспэрцит маря ынаинтя лор ши ау трекут пе ускат прин мижлокул мэрий, дар ай прэбушит ын адынк, ка о пятрэ ын фундул апелор, пе чей че-й урмэряу.
12И у ступу од облака водио си их дању, а ноћу у ступу огњеном светлећи им путем којим ће ићи.
12Й-ай кэлэузит зиуа принтр-ун стылп де нор ши ноаптя принтр-ун стылп де фок, каре ле лумина друмул пе каре авяу сэ-л урмезе.
13И сишао си на гору синајску и говорио с њима с неба, и дао им судове праве и законе истините, уредбе и заповести добре.
13Те-ай коборыт пе мунтеле Синай, ле-ай ворбит дин ынэлцимя черурилор ши ле-ай дат порунчь дрепте, леӂь адевэрате, ынвэцэтурь ши орындуирь минунате.
14И обзнанио си им суботу своју свету, и дао им заповести и уредбе и закон преко Мојсија, слуге свог.
14Ле-ай фэкут куноскут Сабатул Тэу чел сфынт ши ле-ай дат прин робул Тэу Мойсе порунчь, ынвэцэтурь ши о леӂе.
15И хлеб с неба дао си им у глади њиховој, и воду из камена извео си им у жеђи њиховој, и рекао си им да иду и наследе земљу за коју си подигао руку своју да ћеш им је дати.
15Ле-ай дат, де ла ынэлцимя черурилор, пыне кынд ле ера фоаме ши ай скос апэ дин стынкэ атунч кынд ле ера сете. Ши ле-ай спус сэ интре ын стэпыниря цэрий пе каре журасешь кэ ле-о вей да.
16Али они и оци наши узобестише се и отврднуше вратом својим и не слушаше заповести Твоје.
16Дар пэринций ноштри с-ау ынгымфат ши шь-ау ынцепенит грумазул. Н-ау урмат порунчиле Тале,
17Не хтеше слушати, и не опомињаше се чудеса Твојих која си им чинио, него отврднуше вратом својим, и у одмету свом постављаше себи вође да се врате у ропство своје. Али Ти, Боже, који опрашташ који си жалостив и милостив, који дуго трпиш и велике си милости, ниси их оставио.
17н-ау врут сэ аскулте ши ау дат уйтэрий минуниле пе каре ле фэкусешь пентру ей. Шь-ау ынцепенит грумазул ши, ын рэзврэтиря лор, шь-ау пус о кэпетение ка сэ се ынтоаркэ ын робия лор. Дар Ту, Ту ешть ун Думнезеу гата сэ ерць, ындурэтор ши милостив, ынчет ла мыние ши богат ын бунэтате. Ши ну й-ай пэрэсит
18И онда кад начинише себи теле ливено и рекоше: Ово је твој Бог који те је извео из Мисира, и хулише веома,
18нич кяр атунч кынд шь-ау фэкут ун вицел турнат ши ау зис: ‘Ятэ Думнезеул тэу каре те-а скос дин Еӂипт!’ ши с-ау дедат ла марь окэрь фацэ де Тине.
19ни онда их ради велике милости своје ниси оставио у пустињи; ступ од облака није одступао од њих дању водећи их путем, нити ступ огњени ноћу светлећи им путем којим ће ићи.
19Ын ындураря Та фэрэ марӂинь, ну й-ай пэрэсит ын пустиу ши стылпул де нор н-а ынчетат сэ-й кэлэузяскэ зиуа пе друм, нич стылпул де фок сэ ле луминезе ноаптя друмул пе каре авяу сэ-л урмезе.
20И дао си им добри свој дух да их уразумљује, и мане своје ниси устегао од уста њихових, и воде си им дао у жеђи њиховој.
20Ле-ай дат Духул Тэу чел бун ка сэ-й факэ ынцелепць; н-ай ындепэртат мана Та де ла гура лор ши ле-ай дат апэ сэ-шь потоляскэ сетя.
21И четрдесет година хранио си их у пустињи, ништа им није недостајало: одело им не оветша и ноге им не отекоше.
21Патрузечь де ань ай авут грижэ сэ-й хрэнешть ын пустиу ши н-ау дус липсэ де нимик, хайнеле ну ли с-ау ынвекит ши пичоареле ну ли с-ау умфлат.
22И дао си им царства и народе, и поделио си их по крајевима, јер наследише земљу Сионову, земљу цара есевонског, и земљу цара васанског;
22Ле-ай дат ын мынэ ымпэрэций ши попоаре, але кэрор цинутурь ле-ай ымпэрцит ынтре ей, ши ау стэпынит цара луй Сихон, ымпэратул Хесбонулуй, ши цара луй Ог, ымпэратул Басанулуй.
23и умножио си синове њихове као звезде небеске, и увео си их у земљу за коју си рекао оцима њиховим да ће ући у њу и наследити је.
23Ле-ай ынмулцит фиий ка стелеле черурилор ши й-ай адус ын цара деспре каре спусесешь пэринцилор лор кэ ау с-о я ын стэпынире.
24И уђоше синови њихови и наследише земљу, и покорио си им Хананеје, становнике земаљске и предао их у њихове руке, и цареве њихове и народе земаљске, да чине од њих шта им је воља.
24Ши фиий лор ау интрат ши ау луат цара ын стэпынире; ай смерит ынаинтя лор пе локуиторий цэрий, канааниций, ши й-ай дат ын мыниле лор, ымпреунэ ку ымпэраций ши попоареле цэрий, ка сэ ле факэ че ле плаче.
25И тако узеше тврде градове и земљу родну, и наследише куће пуне сваког добра, студенце ископане, винограде, маслинике и воћке многе, и једоше и наситише се и угојише се, и благоваху по великој Твојој доброти.
25Ау ажунс стэпынь пе четэць ынтэрите ши пе пэмынтурь родитоаре; ау стэпынит касе плине де тот фелул де бунэтэць, пуцурь сэпате, вий, мэслинь ши помь родиторь дин белшуг; ау мынкат, с-ау сэтурат, с-ау ынгрэшат ши ау трэит ын десфэтэрь, прин бунэтатя Та чя маре.
26Али Те разгневише и одметнуше се од Тебе: бацише закон Твој за леђа и пророке Твоје побише, који им сведочаху да би их обратили ка Теби и хулише веома.
26Тотушь ей с-ау рэскулат ши с-ау рэзврэтит ымпотрива Та. Ау арункат Леӂя Та ла спателе лор, ау учис пе пророчий Тэй, каре-й ругау фербинте сэ се ынтоаркэ ла Тине, ши с-ау дедат ла марь окэрь фацэ де Тине.
27Зато си их давао у руке непријатељима њиховим који их мучаше. А кад у невољи својој викаше к Теби Ти си их услишио с неба и по великој милости својој давао си им избавитеље, који их избављаху из руку непријатеља њихових.
27Атунч й-ай лэсат ын мыниле врэжмашилор лор, каре й-ау апэсат. Дар, ын время неказулуй лор, ау стригат кэтре Тине, ши Ту й-ай аузит де ла ынэлцимя черурилор ши, ын ындураря Та чя маре, ле-ай дат избэвиторь каре й-ау скэпат дин мыниле врэжмашилор лор.
28Али чим отпочинуше, опет чинише зло пред Тобом, зато си их остављао у рукама непријатеља њихових да владају њима; а кад се обраћаше и викаше к Теби, Ти си их услишио с неба и избављао их по милости својој много пута.
28Кынд ау авут одихнэ, ау ынчепут ярэшь сэ факэ рэу ынаинтя Та. Атунч й-ай лэсат ын мыниле врэжмашилор лор, каре й-ау стэпынит. Дар дин ноу ау стригат кэтре Тине, ши Ту й-ай аузит де ла ынэлцимя черурилор ши, ын маря Та ындураре, й-ай избэвит де май мулте орь.
29И опомињао си их да би их обратио к закону свом, али они беху обесни и не слушаше заповести Твоје и грешише о Твоје законе које ко врши жив ће бити кроз њих; и измичући рамена своја отврднуше вратом својим и не слушаше.
29Й-ай ругат фербинте сэ се ынтоаркэ ла Леӂя Та, дар ей ау стэруит ын ынгымфаря лор, н-ау аскултат де порунчиле Тале, ау пэкэтуит ымпотрива орындуирилор Тале, каре фак виу пе чел че ле ымплинеште, Ць-ау ынторс спателе ку ындэрэтничие, шь-ау ынцепенит грумазул ши н-ау аскултат.
30И трпео си их много година опомињући их духом својим преко пророка својих; али не слушаше; тада си их дао у руке народима земаљским.
30Й-ай ынгэдуит астфел мулць ань, ле-ай дат ынштиинцэрь прин Духул Тэу, прин пророчь, ши тот н-ау луат аминте. Атунч й-ай дат ын мыниле унор попоаре стрэине.
31Али ради милости своје велике ниси дао да сасвим пропадну нити си их оставио, јер си Бог милостив и жалостив.
31Дар, ын маря Та ындураре, ну й-ай нимичит ши ну й-ай пэрэсит, кэч Ту ешть ун Думнезеу милостив ши ындурэтор.
32Сада дакле, Боже наш, Боже велики, силни и страшни, који чуваш завет и милост, немој да је мало пред Тобом што нас снађе сва ова мука, цареве наше, кнезове и свештенике наше и пророке наше и оце наше и сав народ Твој од времена царева асирских до данас.
32Ши акум, Думнезеул ностру, Думнезеуле маре, путерник ши ынфрикошат, Ту, каре Ыць ций легэмынтул Тэу де ындураре, ну приви ка пуцин лукру тоате суферинцеле прин каре ам трекут ной, ымпэраций ноштри, кэпетенииле ноастре, преоций ноштри, пророчий ноштри, пэринций ноштри ши тот попорул Тэу, дин время ымпэрацилор Асирией пынэ ын зиуа де азь.
33Ти си праведан у свему што нас је снашло, јер си Ти право учинио, а ми смо безбожно радили.
33Ту ай фост дрепт ын тот че ни с-а ынтымплат, кэч Те-ай арэтат крединчос, яр ной ам фэкут рэу.
34И цареви наши, кнезови наши и оци наши не извршаваше закон Твој нити марише за заповести Твоје и сведочанства Твоја, којима си им сведочио.
34Ымпэраций ноштри, кэпетенииле ноастре, преоций ноштри ши пэринций ноштри н-ау пэзит Леӂя ши н-ау дат аскултаре нич порунчилор, нич ынштиинцэрилор пе каре ли ле дэдяй.
35Јер у царству свом и у великом добру Твом које си им чинио, и у земљи пространој и родној коју си им дао, не служише Теби нити се повратише од злих дела својих.
35Кынд ерау стэпынь, ын мижлокул мултелор бинефачерь пе каре ли ле дэдяй, ын цара ынтинсэ ши родитоаре пе каре ле-о дэдусешь, ну Ць-ау служит ши ну с-ау абэтут де ла фаптеле лор реле.
36Ево, ми смо данас робови; и још у земљи, коју си дао оцима нашим да једу род њен и добра њена, ево ми смо робови у њој.
36Ши астэзь, ятэ-не робь! Ятэ-не робь пе пэмынтул пе каре л-ай дат пэринцилор ноштри пентру ка сэ се букуре де роаделе ши де бунуриле луй!
37И она род свој обилати рађа царевима које си поставио над нама за грехе наше, и који господаре над нашим телима и над стоком нашом по својој вољи, те смо у великој тескоби.
37Ел ышь ынмулцеште роаделе пентру ымпэраций кэрора не-ай супус дин причина пэкателор ноастре; ей стэпынеск дупэ плак асупра трупурилор ноастре ши асупра вителор ноастре ши сунтем ынтр-о маре стрымтораре!”
38А ради свега тога чинимо тврд завет и пишемо, а кнезови наши, Левити наши, свештеници наши печате.
38Пентру тоате ачестя, ной ам ынкеят ун легэмынт, пе каре л-ам фэкут ын скрис. Ши кэпетенииле ноастре, левиций ноштри ши преоций ноштри шь-ау пус печетя пе ел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.