Немијина 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1А месеца Нисана године двадесете Артаксеркса цара беше вино пред њим, и ја узевши вино дадох га цару. А пре не бејах невесео пред њим.
1Artaxerxes siangpahrang ah ohhaih saning pumphaeto akoephaih, Nisan khrah thungah, a hmaa ih misurtui to ka lak moe, siangpahrang hanah ka paek; a hmaa ah natuek naah doeh palungsethaih kam tuengsak vai ai vop.
2И рече ми цар: Што си лица невеселог, кад ниси болестан? Није друго него туга у срцу. А ја се уплаших врло.
2To pongah siangpahrang mah lok ang dueng, Ngan na tui to mah, tipongah mikhmai na set loe? Hae loe tidoeh na ai, palungsethaih ah ni oh, tiah ang naa. To naah paroeai ka zit,
3И рекох цару: Да је жив цар до века! Како не бих био лица невеселог, кад је град где су гробови мојих отаца опустео и врата му огњем спаљена?
3Kai mah siangpahrang khaeah, Siangpahrang na hinglung sawk nasoe! Kam panawk aphumhaih, vangpui to amro moe, khongkhanawk hmai mah kang naah, kawbangmaw mikhmai sae ai ah ka om thai tih? tiah ka naa.
4А цар ми рече: Шта хоћеш? Тада се помолих Богу небеском,
4Siangpahrang mah kai khaeah, Timaw na koeh? tiah ang naa. To pongah van Sithaw khaeah lawk ka thuih.
5и рекох цару: Ако је угодно цару и ако ти је мио слуга твој, пошљи ме у Јудеју у град где су гробови отаца мојих да га саградим.
5Siangpahrang khaeah, siangpahrang koehhaih ah ka oh moe, na tamna hae na mikhnukah koeh koiah ka oh nahaeloe, vangpui to ka sak let thai hanah, kam pa aphumhaih, Judah prae ah na patoeh let ah, tiah ka naa.
6А цар ми рече, а жена његова сеђаше до њега: Колико ти времена треба на пут, и кад ћеш се вратити? И би угодно цару, и пусти ме кад му казах време.
6Siangpahrang mah, (siangpahrang zu doeh anih taengah anghnut) Kholong na caehhaih nazetto maw akra tih? Natuek naah maw nam laem o let han? tiah ang naa. Siangpahrang mah kai patoeh han poekhaih tawnh pongah, atue to ka pahoe.
7Потом рекох цару: Ако је угодно цару, да ми се да књига на кнезове преко реке да ме прате докле не дођем у Јудеју,
7Kai mah anih khaeah, Siangpahrang koeh baktiah om nahaeloe, vapui taeng ih prae ukkungnawk khaeah ca sin pae han ka koeh, to tiah ni Judah prae ka phak khoek to, nihcae mah kamong ah na patoeh o thai tih.
8и књига на Асафа, чувара шуме цареве да ми да дрва за брвна на врата од двора уз дом Божји и за зид градски и за кућу у коју ћу ући. И даде ми цар, јер добра рука Бога мог беше нада мном.
8Siangpahrang ih taw toepkung, Asaph mah im khongkha tung, vangpui tapang, ka ohhaih im sak hanah thing ang paek thai hanah, ca na tarik pae thai tih maw? tiah ka naa. Ka Sithaw tahmenhaih ka ban ah oh pongah, ka hnik ih hmuen to siangpahrang mah ang paek.
9И тако дођох са кнезовима преко реке, и дадох им књиге цареве. А цар посла са мном војводе и коњике.
9To pongah vapui zaeh ih prae ukkungnawk khaeah ka caeh moe, siangpahrang ih ca to ka paek. Siangpahrang mah misatuh angraengnawk hoi hrang angthueng kaminawk to ang patoeh pae.
10А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац, би им врло мрско што дође човек да се постара за добро синовима Израиљевим.
10Horon acaeng Sanballat hoi Ammon acaeng toksah angraeng Tobiah hnik mah, to lok to thaih hoi naah, Israel caanawk khosak qoengsak hanah, kami maeto angzoh boeh, tiah a thaih hoi pongah, paroeai poeknawm hoi ai.
11Потом дођох у Јерусалим, и бих онде три дана.
11Jerusalem ah ka caeh moe, to ah ni thumto ka cam pacoengah,
12Па устах ноћу с неколико људи, а ником не казах шта ми је Бог мој дао у срце да учиним у Јерусалиму; и не имах кљусета са собом осим оног на коме јахах.
12ka taengah kaom kami zetta hoi nawnto aqum ah kholong ka caeh o; Jerusalem ah toksak hanah Sithaw mah palung thungah ang suek pae ih hmuen to mi khaeah doeh ka thui ai; kang thueng ih hrang khue ai ah loe, kalah hrang om ai.
13И изиђох ноћу на врата од долине, на извор змајевски, и на врата гнојна, и разгледах зидове јерусалимске како беху разваљени и како му врата беху огњем попаљена.
13Khoving naah azawn ih khongkha hoi Pahui tuikhaw taeng ih, Anghnoeng khongkha khoek to ka caeh moe, kamtimh Jerusalem tapangnawk hoi hmai mah kangh ih khongkhanawk to ka khet.
14Отуда прођох на изворска врата и на царско језеро, а онде не беше места да кљусе пода мном пређе.
14To pacoengah tuipuek ohhaih khongkha hoi siangpahrang ih tuili ohhaih bangah ka caeh poe; toe hrang caehhaih kakhawt ahmuen to om ai pongah,
15Зато јахах уз поток по ноћи и разгледах зид, па се вратих на врата од долине, и тако дођох натраг.
15aqum ah azawn ah ka caeh moe, tapangnawk to ka khet; kam laem let, azawn bang ih khongkha hoiah ka kun moe, kam laem let.
16Али поглавари не знаху куда сам ишао ни шта сам радио, јер дотада не бејах ништа рекао ни Јудејцима ни свештеницима ни кнезовима ни поглаварима ни другима који управљаху послом.
16Judahnawk, qaimanawk, araengh kasang angraengnawk, ukkungnawk hoi toksah kami, mi kawbaktih khaeah doeh lok ka thui pae ai pongah, naa ah maw ka caeh moe, timaw ka sak, tito ukkungnawk mah panoek o ai.
17Зато им рекох: Видите у каквом смо злу, Јерусалим пуст и врата му попаљена огњем; дајте да зидамо зидове јерусалимске, да више не будемо руг.
17Kam laem let naah loe nihcae khaeah, ka tongh o ih raihaih, Jerusalem amrohaih, hmai mah khongkhanawk kangh boihhaih kawng to ka thuih pae. Angzo oh, kasae thuihaih hoiah a oh o han ai ah, Jerusalem tapang hae sah o let si boeh, tiah ka naa.
18И казах им како је добра рука Бога мог нада мном и речи цареве које ми је рекао. Тада рекоше: Устанимо и зидајмо. И укрепише им се руке на добро.
18Sithaw tahmenhaih ka nuiah oh pongah, siangpahrang mah kai khaeah thuih ih loknawk to nihcae khaeah ka thuih pae naah, Nihcae mah, angthawk o si loe, sah o si boeh, tiah thuih o. To pongah tha pathok o moe, kahoih hae tok hae a sak amtong o.
19А кад то чу Санавалат Ороњанин и Товија, слуга Амонац и Гисем Арапин, подсмеваше нам се и ругаше нам се говорећи: Шта то радите? Да се нећете одметнути цару?
19Toe Horon kami Sanballat, Ammon kami angraeng Tobiah hoi Arab kami Geshem mah to lok to thaih o naah, kaicae to patoek moe, ang pahnuih hoi thuih. Timaw na sak o loe? Siangpahrang ih lok na aek o han maw? tiah ang naa hoi.
20А ја им одговорих и рекох: Бог небески даће нам срећу, а ми, слуге Његове устасмо и зидамо; али ви немате дела ни права ни спомена у Јерусалиму.
20Kai mah nihcae khaeah, Kaicae loe van Sithaw mah qoeng sak tih; a tamna ah kaom kaicae loe angthawk moe, ka sak o han; toe nangcae loe Jerusalem ah qawktoep hanah taham na tawn o ai, sakthaihaih doeh na tawn o ai moe, pakuem han koi tidoeh na tawn o ai, tiah ka naa.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.