Авакум 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Молитва пророка Авакума; за певање.
1Ругэчуня пророкулуй Хабакук. (Де кынтат ын фелул кынтечелор де жале)
2Господе, чух реч Твоју, и уплаших се; Господе, дело своје усред година сачувај у животу, усред година објави га, у гневу сети се милости.
2Кынд ам аузит, Доамне, че ай вестит, м-ам ынгрозит. Ынсуфлецеште-Ць лукраря ын курсул анилор, Доамне! Фэ-Те куноскут ын тречеря анилор! Дар, ын мыния Та, аду-Ць аминте де ындурэриле Тале!
3Бог дође од Темана и Светац с горе Фарана; слава Његова покри небеса и земља се напуни хвале Његове.
3Думнезеу вине дин Теман ши Чел Сфынт вине дин мунтеле Паран… – (Оприре) – Мэреция Луй акоперэ черуриле ши слава Луй умпле пэмынтул.
4Светлост Му беше као сунце, зраци излажаху Му из руку, и онде беше сакривена сила Његова.
4Стрэлучиря Луй есте ка лумина соарелуй, дин мына Луй порнеск разе ши аколо есте аскунсэ тэрия Луй.
5Пред Њим иђаше помор, и живо угљевље иђаше испод ногу Његових.
5Ынаинтя Луй мерӂе чума, ши молима калкэ пе урмеле луй.
6Стаде, и измери земљу, погледа и разметну народе, распадоше се вечне горе, слегоше се хумови вечни; путеви су Му вечни.
6Се опреште ши мэсоарэ пэмынтул ку окюл; привеште ши фаче пе нямурь сэ тремуре; мунций чей вешничь се сфэрымэ, дялуриле челе векь се плякэ; Ел умблэ пе кэрэрь вешниче.
7Видех шаторе етиопске у муци, устрепташе завеси земљи мадијанској.
7Вэд кортуриле Етиопией плине де гроазэ ши се кутремурэ колибеле дин цара Мадианулуй.
8Еда ли се на реке разгневи Господ? Еда ли се на реке распали гнев Твој? На море јарост Твоја, кад си појездио на коњима својим и на колима својим за спасење?
8С-а мыният оаре Домнул пе рыурь? Ымпотрива рыурилор се апринде мыния Та сау ымпотрива мэрий се варсэ урӂия Та, де ай ынкэлекат пе каий Тэй ши Те-ай суит ын карул Тэу де бируинцэ?
9Помоли се лук Твој као што си се заклео племенима; раздро си земљу за реке.
9Аркул Тэу есте дезвелит; блестемеле сунт сэӂециле Кувынтулуй Тэу… – (Оприре) – Ту деспичь пэмынтул ка сэ дай друмул рыурилор.
10Видеше Те горе и уздрхташе, поводањ навали; бездана пусти глас свој, увис подиже руке своје.
10Ла ведеря Та, се кутремурэ мунций; се нэпустеск рыурь де апэ; адынкул ышь ридикэ гласул ши ышь ыналцэ валуриле ын сус.
11Сунце и месец стадоше у стану свом, идоше према светлости Твоје стреле, према севању сјајног копља Твог.
11Соареле ши луна се опреск ын локуинца лор де лумина сэӂецилор Тале, каре порнеск, де стрэлучиря сулицей Тале, каре лучеште.
12Срдито си ишао по земљи, гневно си газио народе.
12Ту кутреерь пэмынтул ын урӂия Та, здробешть нямуриле ын мыния Та.
13Изашао си на спасење народу свом, на спасење с помазаником својим; размрскао си главу кући безбожничкој до врата откривши темељ.
13Ешь ка сэ избэвешть пе попорул Тэу, сэ избэвешть пе унсул Тэу; сфэрымь акоперишул касей челуй рэу, о нимичешть дин темелий пынэ ын вырф. – (Оприре) –
14Његовим копљима пробио си главу селима његовим кад наваљиваху као вихор да ме разаспу, радоваху се као да ће прождрети сиромаха у потаји.
14Стрэпунӂь ку сэӂециле Тале капул кэпетениилор луй, каре се нэпустеск песте мине ка фуртуна, сэ мэ пунэ пе фугэ, скоцынд стригэте де букурие, ка ши кум ар фи ши мынкат пе чел ненорочит ын кулкуш.
15Ишао си по мору на коњима својим, по гомили многе воде.
15Ку каий Тэй мерӂь пе маре, пе спума апелор марь.
16Чух, и утроба се моја усколеба, усне ми уздрхташе на глас, у кости ми уђе трулеж, и устресох се на месту свом; како ћу почивати у дан невоље, кад дође на народ који ће га опустошити.
16Кынд ам аузит лукрул ачеста, ми с-а кутремурат трупул; ла вестя ачаста, ми се ынфиоарэ бузеле, ымь интрэ путрезиря ын оасе ши-мь тремурэ ӂенункий. Кэч аш путя оаре аштепта ын тэчере зиуа неказулуй, зиуа кынд асуприторул ва мерӂе ымпотрива попорулуй?
17Јер смоква неће цвасти, нити ће бити рода на лози виновој; род ће маслинов преварити, и њиве неће дати хране, оваца ће нестати из тора, и говеда неће бити у обору.
17Кэч, кяр дакэ смокинул ну ва ынфлори, вица ну ва да ничун род, родул мэслинулуй ва липси ши кымпииле ну вор да хранэ, оиле вор пери дин стауле ши ну вор май фи бой ын граждурь,
18Али ћу се ја радовати у Господу, веселићу се у Богу спасења свог.
18еу тот мэ вой букура ын Домнул, мэ вой букура ын Думнезеул мынтуирий меле!
19Господ је Господ сила моја, и даће ми ноге као у кошуте, и водиће ме по висинама мојим. Начелнику певачком уз жице моје.
19Домнул Думнезеу есте тэрия мя; Ел ымь фаче пичоареле ка але чербилор ши мэ фаче сэ мерг пе ынэлцимиле меле. – Кэтре май-мареле кынтэрецилор. Де кынтат ку инструменте ку коарде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.