Авакум 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше.
1М-ам дус ла локул меу де стражэ ши стэтям пе турн ка сэ вегез ши сэ вэд че аре сэ-мь спунэ Домнул ши че-мь ва рэспунде ла плынӂеря мя.
2И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита.
2Домнул мь-а рэспунс ши а зис: „Скрие пророчия ши сап-о пе табле, ка сэ се поатэ чити ушор!
3Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити.
3Кэч есте о пророчие а кэрей време есте хотэрытэ, се апропие де ымплинире ши ну ва минци; дакэ зэбовеште, аштяпт-о, кэч ва вени ши се ва ымплини негрешит.
4Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити.
4Ятэ, и с-а ынгымфат суфлетул, ну есте фэрэ приханэ ын ел, дар чел неприхэнит ва трэи прин крединца луй.
5А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена.
5Ка ши чел бят ши семец, чел мындру ну стэ лиништит, чи ышь лэрӂеште гура ка Локуинца морцилор, есте несэциос ка моартя, аша кэ пе тоате нямуриле вря сэ ле стрынгэ ла ел ши тоате попоареле ле траӂе ла ел.
6Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато.
6Ну ва фи ел де батжокура тутурор ачестора, де рыс ши де поминэ? Се ва зиче: ‘Вай де чел че адунэ че ну есте ал луй! Пынэ кынд се ва ымповэра ку даторий?’
7Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж?
7Ну се вор ридика деодатэ чей че те-ау ымпрумутат? Ну се вор трези асуприторий тэй ши вей ажунӂе прада лор?
8Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
8Фииндкэ ай жефуит мулте нямурь, тоатэ рэмэшица попоарелор те ва жефуи дин причина вэрсэрий сынӂелуй оаменилор, дин причина силничиилор фэкуте ын царэ, ымпотрива четэций ши ымпотрива тутурор локуиторилор ей.
9Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла.
9Вай де чел че стрынӂе кыштигурь нелеӂюите пентру каса луй, ка сэ-шь ашезе апой куйбул ынтр-ун лок ыналт ши сэ скапе дин мына ненорочирий!
10Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу.
10Рушиня касей тале ць-ай кроит нимичинд о мулциме де попоаре ши ымпотрива та ынсуць ай пэкэтуит.
11Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће.
11Кэч пятра дин мижлокул зидулуй стригэ ши лемнул каре лягэ гринда ый рэспунде.
12Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом.
12Вай де чел че зидеште о четате ку сынӂе, каре ынтемеязэ о четате ку нелеӂюире!
13Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта?
13Ятэ, кынд Домнул оштирилор а хотэрыт лукрул ачеста, попоареле се остенеск пентру фок ши нямуриле се трудеск деӂяба.
14Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде.
14Кэч пэмынтул ва фи плин де куноштинца славей Домнулуй, ка фундул мэрий де апеле каре-л акоперэ.
15Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу.
15Вай де чел че дэ апроапелуй сэу сэ бя, вай де тине, каре ый торнь бэутурэ спумоасэ ши-л амецешть, ка сэ-й везь голичуня!
16Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој.
16Те вей сэтура де рушине, ын лок де славэ; бя ши ту ши дезвелеште-те! Ыць ва вени ши цие рындул сэ ей пахарул дин дряпта Домнулуй ши ва вени рушиня песте слава та.
17Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему.
17Кэч силничииле фэкуте ымпотрива Либанулуй вор кэдя асупра та ши пустиириле фярелор те вор ынгрози, пентру вэрсаря сынӂелуй оаменилор ши силничииле фэкуте ын царэ, ымпотрива четэций ши ымпотрива тутурор локуиторилор ей.
18Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле?
18Ла че ар путя фолоси ун кип чоплит, пе каре-л чоплеште лукрэторул? Ла че ар путя фолоси ун кип турнат, каре ынвацэ пе оамень минчунь, пентру ка лукрэторул каре л-а фэкут сэ-шь пунэ ынкредеря ын ел, пе кынд ел фэуреште нумай ниште идоль муць?
19Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему.
19Вай де чел че зиче лемнулуй: ‘Скоалэ-те!’ ши уней петре муте: ‘Трезеште-те!’ Поате еа сэ дя ынвэцэтурэ? Ятэ кэ есте ымподобитэ ку аур ши арӂинт, дар ын еа ну есте ун дух каре с-о ынсуфлецяскэ.
20А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!
20Домнул ынсэ есте ын Темплул Луй чел сфынт. Тот пэмынтул сэ такэ ынаинтя Луй!”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.