2. Мојсијева
Chapter 5
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

2. Мојсијева 5

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
1После сего Моисей и Аарон пришли к фараону и сказали ему: так говорит Господь, Бог Израилев: отпусти народ Мой, чтоб он совершил Мне праздник в пустыне.
2Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
2Но фараон сказал: кто такой Господь, чтоб я послушался голоса Его и отпустил сынов Израиля? я не знаю Господа и Израиля не отпущу.
3А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
3Они сказали ему: Бог Евреев призвал нас; отпусти нас в пустыню на три дня пути принести жертву Господу, Богу нашему, чтобы Он не поразил нас язвою, или мечом.
4А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
4И сказал им царь Египетский: для чего вы, Моисей и Аарон, отвлекаете народ мой от дел его? ступайте каждый из вас на свою работу.
5Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
5И сказал фараон: вот, народ в земле сей многочислен, и вы отвлекаете его от работ его.
6И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
6И в тот же день фараон дал повеление приставникам над народом и надзирателям, говоря:
7Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
7не давайте впредь народу соломы для делания кирпича, как вчера и третьего дня, пусть они сами ходят и собирают себе солому,
8А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
8а кирпичей наложите на них то же урочное число, какое они делали вчера и третьего дня, и не убавляйте; они праздны, потому и кричат: пойдем, принесем жертву Богу нашему;
9Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
9дать им больше работы, чтоб они работали и не занимались пустыми речами.
10И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
10И вышли приставники народа и надзиратели его и сказали народу: так говорит фараон: не даю вам соломы;
11Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
11сами пойдите, берите себе солому, где найдете, а от работы вашей ничего не убавляется.
12И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
12И рассеялся народ по всей земле Египетской собирать жниво вместо соломы.
13А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
13Приставники же понуждали их, говоря: выполняйте урочную работу свою каждый день, как и тогда, когда была у вас солома.
14И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
14А надзирателей из сынов Израилевых, которых поставили над ними приставники фараоновы, били, говоря: почему вы вчера и сегодня не изготовляете урочного числа кирпичей, как было до сих пор?
15И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
15И пришли надзиратели сынов Израилевых и возопили к фараону, говоря: для чего ты так поступаешь с рабами твоими?
16Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
16соломы не дают рабам твоим, а кирпичи, говорят нам, делайте. И вот, рабов твоих бьют; грех народу твоему.
17А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
17Но он сказал им: праздны вы, праздны, поэтому и говорите: пойдем, принесем жертву Господу.
18Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
18Пойдите же, работайте; соломы не дадут вам, а положенное число кирпичей давайте.
19И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
19И увидели надзиратели сынов Израилевых беду свою в словах: не убавляйте числа кирпичей, какое положено на каждый день.
20И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
20И когда они вышли от фараона, то встретились с Моисеем и Аароном, которые стояли, ожидая их,
21Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
21и сказали им: да видит и судит вам Господь за то, что вы сделали нас ненавистными в глазах фараона и рабов его и дали им меч в руки, чтобы убить нас.
22И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
22И обратился Моисей к Господу и сказал: Господи! для чего Ты подвергнул такому бедствию народ сей, и для чего послал меня?
23Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
23ибо с того времени, как я пришел к фараону и стал говорить именем Твоим, он начал хуже поступать с народом сим; избавить же, - Ты не избавил народа Твоего.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.