2. Мојсијева 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А после изађоше Мојсије и Арон пред Фараона, и рекоше му: Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
1After these things Moses and Aaron went in, and said to Pharao: Thus saith the Lord God of Israel: Let my people go that they may sacrifice to me in the desert.
2Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
2But he answered: Who is the Lord, that I should hear his voice, and let Israel go? I know not the Lord, neither will I let Israel go.
3А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
3And they said: The God of the Hebrews hath called us, to go three days’ journey into the wilderness and to sacrifice to the Lord our God: lest a pestilence or the sword fall upon us.
4А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
4The king of Egypt said to them: Why do you Moses and Aaron draw off the people from their works? Get you gone to your burdens.
5Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
5And Pharao said: The people of the land is numerous: you see that the multitude is increased: how much more if you give them rest from their works?
6И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
6Therefore he commanded the same day the overseers of the works, and the taskmasters of the people, saying:
7Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
7You shall give straw no more to the people to make brick, as before: but let them go and gather straw.
8А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
8And you shall lay upon them the task of bricks, which they did before, neither shall you diminish any thing thereof: for they are idle, and therefore they cry, saying: Let us go and sacrifice to our God.
9Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
9Let them be oppressed, with works, and let them fulfill them: that they may not regard lying words.
10И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
10And the overseers of the works and the taskmasters went out and said to the people: Thus saith Pharao, I allow you no straw:
11Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
11Go, and gather it where you can find it: neither shall any thing of your work be diminished.
12И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
12And the people was scattered through all the land of Egypt to gather straw.
13А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
13And the overseers of the works pressed them, saying: Fulfill your work every day as before you were wont to do when straw was given you.
14И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
14And they that were over the works of the children of Israel were scourged by Pharao’s taskmasters, saying: Why have you not made up the task of bricks both yesterday and today as before?
15И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
15And the officers of the children of Israel came, and cried out to Pharao, saying: Why dealest thou so with thy servants?
16Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
16Straw is not given us, and bricks are required of us as before: behold we thy servants are beaten with whips, and thy people is unjustly dealt withal.
17А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
17And he said: You are idle, and therefore you say: Let us go and sacrifice to the Lord.
18Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
18Go therefore, and work: straw shall not be given you, and you shall deliver the accustomed number of bricks.
19И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
19And the officers of the children of Israel saw that they were in evil case, because it was said to them: There shall not a whit be diminished of the bricks for every day.
20И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
20And they met Moses and Aaron, who stood over against them as they came out from Pharao:
21Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
21And they said to them: The Lord see and judge, because you have made our savour to stink before Pharao and his servants, and you have given him a sword to kill us.
22И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
22And Moses returned to the Lord, and said: Lord, why hast thou afflicted this people? wherefore hast thou sent me?
23Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.
23For since the time that I went in to Pharao to speak in thy name, he hath afflicted thy people: and thou hast not delivered them.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.