2. Мојсијева 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио.
1Moses answered and said: They will not believe me, nor hear my voice, but they will say: The Lord hath not appeared to thee.
2А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап.
2Then he said to him: What is that thou holdest in thy hand? He answered: A rod.
3А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње.
3And the Lord said: Cast it down upon the ground. He cast it down, and it was turned into a serpent: so that Moses fled from it.
4А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој.
4And the Lord said: Put out thy hand and take it by the tail. He put forth his hand, and took hold of it, and it was turned into a rod.
5То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.
5That they may believe, saith he, that the Lord God of their fathers, the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob, hath appeared to thee.
6И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег.
6And the Lord said again: Put thy hand into thy bosom. And when he had put it into his bosom, he brought it forth leprous as snow.
7А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово.
7And he said: Put back thy hand into thy bosom. He put it back, and brought it out again, and it was like the other flesh.
8Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак.
8If they will not believe thee, saith he, nor hear the voice of the former sign, they will believe the word of the latter sign.
9Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи.
9But if they will not even believe these two signs, nor hear thy voice: take of the river water, and pour it out upon the dry land, and whatsoever thou drawest out of the river shall be turned into blood.
10А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика.
10Moses said: I beseech thee, Lord. I am not eloquent from yesterday and the day before: and since thou hast spoken to thy servant, I have more impediment and slowness of tongue.
11А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ?
11The Lord said to him: Who made man’s mouth? or who made the dumb and the deaf, the seeing and the blind? did not I?
12Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити.
12Go therefore and I will be in thy mouth: and I will teach thee what thou shalt speak.
13А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш.
13But he said: I beseech thee, Lord send whom thou wilt send.
14И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом.
14The Lord being angry at Moses, said Aaron the Levite is thy brother, I know that he is eloquent: behold he cometh forth to meet thee, and seeing thee shall be glad at heart.
15Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити.
15Speak to him, and put my words in his mouth: and I will be in thy mouth, and in his mouth, and will shew you what you must do.
16И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога.
16He shall speak in thy stead to the people, and shall be thy mouth: but thou shalt be to him in those things that pertain to God.
17А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса.
17And take this rod in thy hand, wherewith thou shalt do the signs.
18И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром.
18Moses went his way, and returned to Jethro his father in law and said to him: I will go and return to my brethren into Egypt, that I may see if they be yet alive. And Jethro said to him: Go in peace.
19И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју.
19And the Lord said to Moses, in Madian: Go, and return into Egypt: for they are all dead that sought thy life.
20И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју.
20Moses therefore took his wife, and his sons, and set them upon an ass: and returned into Egypt, carrying the rod of God in his hand.
21И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ.
21And the Lord said to him as he was returning into Egypt: See that thou do all the wonders before Pharao, which I have put in thy hand: I shall harden his heart, and he will not let the people go.
22А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој.
22And thou shalt say to him: Thus saith the Lord: Israel is my son, my firstborn.
23И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог.
23I have said to thee: Let my son go, that he may serve me, and thou wouldst not let him go: behold I will kill thy son, thy firstborn.
24И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије.
24And when he was in his journey, in the inn, the Lord met him, and would have killed him.
25А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник.
25Immediately Sephora took a very sharp stone, and circumcised the fore skin of her son, and touched his feet and said: A bloody spouse art thou to me.
26Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник.
26And he let him go after she had said A bloody spouse art thou to me, because of the circumcision.
27А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га.
27And the Lord said to Aaron: Go into the desert to meet Moses. And he went forth to meet him in the mountain of God, and kissed him.
28И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди.
28And Moses told Aaron all the words of the Lord, by which he had sent him, and the signs that he had commanded.
29И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих.
29And they came together, and they assembled all the ancients of the children of Israel.
30И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом.
30And Aaron spoke all the words which the Lord had said to Moses: and he wrought the signs before the people,
31И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.
31And the people believed. And they heard that the Lord had visited the children of Israel: and that he had looked upon their affliction: and falling down they adored.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.