1. Дневници 29
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Потом рече Давид свему збору: Једног Соломуна, сина мог, изабрао је Господ, младо дете, а ово је велик посао; јер неће бити човеку тај дом него Господу Богу.
1Ымпэратул Давид а зис ынтреӂий адунэрь: „Фиул меу Соломон, сингурул пе каре л-а алес Думнезеу, есте тынэр ши плэпынд, ши лукраря есте ынсемнатэ, кэч каса ачаста ну есте пентру ун ом, чи есте пентру Домнул Думнезеу.
2Ја колико могох приправих за дом Бога свог злата за ствари златне, сребра за сребрне, бронзе за бронзане, гвожђа за гвоздене, и дрва за дрвене, камења онихова, и камења за укивање, и камења за накит и за вез, и свакојаког драгог камења, и камена мрамора изобила.
2Мь-ам ынтребуинцат тоате путериле сэ прегэтеск пентру Каса Думнезеулуй меу аур пентру чея че требуе сэ фие де аур, арӂинт пентру чея че требуе сэ фие де арӂинт, арамэ пентру чея че требуе сэ фие де арамэ, фер пентру чея че требуе сэ фие де фер ши лемн пентру чея че требуе сэ фие де лемн, петре де оникс ши петре скумпе де легат, петре стрэлучитоаре ши де фелурите кулорь, тот фелул де петре скумпе ши мармурэ албэ мултэ.
3И још из љубави к дому Бога свог, шта имам свог злата и сребра, осим свега што сам приправио за дом свети, дајем и то на дом Бога свог:
3Май мулт, ын драгостя мя пентру Каса Думнезеулуй меу, дау Касей Думнезеулуй меу аурул ши арӂинтул пе каре-л ам, афарэ де тот че ам прегэтит пентру каса Сфынтулуй Локаш:
4Три хиљаде таланата злата офирског, и седам хиљада таланата чистог сребра, да се обложе зидови домовима.
4трей мий де таланць де аур, де аур де Офир, ши шапте мий де таланць де арӂинт курэцит пентру ымбрэкаря перецилор клэдирилор,
5Злато за златне ствари, а сребро за сребрне и за свако дело руку уметничких. А би ли јоште ко хтео драговољно шта данас приложити Господу?
5аурул пентру чея че требуе сэ фие де аур ши арӂинтул пентру чея че требуе сэ фие де арӂинт ши пентру тоате лукрэриле пе каре ле вор фаче лукрэторий. Чине вря сэ-шь май адукэ де бунэвое астэзь даруриле ынаинтя Домнулуй?”
6Тада драговољно приложише кнезови домова отачких и кнезови племена Израиљевих и хиљадници и стотиници и кнезови над пословима царским.
6Кэпетенииле каселор пэринтешть, кэпетенииле семинциилор луй Исраел, кэпетенииле песте мий ши песте суте ши ынгрижиторий аверий ымпэратулуй ау адус дарурь де бунэвое.
7И дадоше за службу у дому Божијем злата, пет хиљада таланата и десет хиљада златица, и сребра десет хиљада таланата, и бронзе осамнаест хиљада таланата, и гвожђа сто хиљада таланата.
7Ау дат пентру служба Касей луй Думнезеу: чинч мий де таланць де аур, зече мий де даричь, зече мий де таланць де арӂинт, оптспрезече мий де таланць де арамэ ши о сутэ де мий де таланць де фер.
8И камења у кога год беше сви дадоше у ризницу дома Господњег у руке Јехила од синова Гирсонових.
8Чей че авяу петре скумпе ле-ау дат пентру вистиерия Касей Домнулуй ын мыниле луй Иехиел, Гершонитул.
9И радоваше се народ што драговољно прилагаху, јер прилагаху целим срцем Господу; и цар се Давид радоваше веома.
9Попорул с-а букурат де даруриле лор де бунэвое, кэч ле дэдяу ку драгэ инимэ Домнулуй, ши ымпэратул Давид, де асеменя, с-а букурат мулт.
10Потом Давид благослови Господа пред свим збором, и рече Давид: Благословен си Господе Боже Израиља, оца нашег од века до века.
10Давид а бинекувынтат пе Домнул ын фаца ынтреӂий адунэрь. Ел а зис: „Бинекувынтат сэ фий Ту дин вяк ын вяк, Доамне, Думнезеул пэринтелуй ностру Исраел!
11Твоје је, Господе, величанство и сила и слава и вечност и част, и све што је на небу и на земљи; Твоје је, Господе, царство, и Ти си узвишен, сврх свега Поглавар;
11Але Тале сунт, Доамне, мэриря, путеря ши мэреция, вешничия ши слава, кэч тот че есте ын чер ши пе пэмынт есте ал Тэу! А Та, Доамне, есте домния, кэч Ту Те ыналць ка ун стэпын май пресус де орьче!
12богатство и слава од Тебе је, и Ти владаш свим, и у Твојој је руци моћ и сила, и у Твојој је руци узвисити и укрепити све.
12Де ла Тине вин богэция ши слава, Ту стэпынешть песте тот, ын мына Та сунт тэрия ши путеря ши мына Та поате сэ мэряскэ ши сэ ынтэряскэ тоате лукруриле.
13Сада дакле, Боже наш, хвалимо Те и славимо име Твоје славно.
13Акум, Думнезеул ностру, Те лэудэм ши прямэрим Нумеле Тэу чел слэвит.
14Јер ко сам ја и шта је мој народ да бисмо могли оволико принети Теби драговољно? Јер је од Тебе све, и из Твојих руку примивши дасмо Ти.
14Кэч че сунт еу ши че есте попорул меу, ка сэ путем сэ-Ць адучем дарурь де бунэвое? Тотул вине де ла Тине ши дин мына Та примим че-Ць адучем.
15Јер смо дошљаци пред Тобом и гости као сви оци наши; дани су наши на земљи као сен и нема стајања.
15Ынаинтя Та ной сунтем ниште стрэинь ши локуиторь, ка тоць пэринций ноштри. Зилеле ноастре пе пэмынт сунт ка умбра ши фэрэ ничо нэдежде.
16Господе Боже наш, све ово благо што Ти приправисмо за грађење дома имену Твом светом, из Твоје је руке, и све је Твоје.
16Доамне, Думнезеул ностру, дин мына Та вин тоате ачесте богэций пе каре ле-ам прегэтит ка сэ-Ць зидим о касэ, Цие, Нумелуй Тэу челуй сфынт, ши але Тале сунт тоате.
17Али знам, Боже мој, да Ти испитујеш срца и шта је право хоћеш; ја правим срцем драговољно принесох све ово, и с радошћу видех народ Твој који је овде како Ти драговољно приноси.
17Штиу, Думнезеуле, кэ Ту черчетезь инима ши кэ юбешть курэция де инимэ, де ачея Ць-ам адус тоате ачесте дарурь де бунэвое ын курэция инимий меле ши ам вэзут акум ку букурие пе попорул Тэу, каре се афлэ аич, адукынду-Ць де бунэвое даруриле луй.
18Господе Боже Аврама, Исака и Израиља, отаца наших, сачувај довека ову вољу и помисао срдачну народа свог, и управљај срце њихово к себи.
18Доамне, Думнезеул пэринцилор ноштри Авраам, Исаак ши Исраел! Цине тотдяуна ын инима попорулуй Тэу ачесте порнирь ши ачесте гындурь ши ынтэреште-й инима ын Тине.
19И Соломуну, сину мом подај срце право да би држао заповести Твоје, сведочанства Твоја и уредбе Твоје, и да би отворио све и да би сазидао двор овај за који сам приправио.
19Дэ фиулуй меу Соломон о инимэ бунэ, ка сэ пэзяскэ порунчиле Тале, ынвэцэтуриле Тале ши леӂиле Тале, ка сэ ымплиняскэ тоате ачесте лукрурь ши сэ зидяскэ ел каса пентру каре ам фэкут прегэтирь.”
20Потом рече Давид свему збору: Благословите сада Господа Бога свог. И сав збор благослови Господа Бога отаца својих, и савивши се поклонише се Господу и цару.
20Давид а зис ынтреӂий адунэрь: „Бинекувынтаць пе Домнул Думнезеул востру.” Ши тоатэ адунаря а бинекувынтат пе Домнул Думнезеул пэринцилор лор. Ей с-ау плекат ши с-ау ынкинат ынаинтя Домнулуй ши ынаинтя ымпэратулуй.
21И принесоше Господу жртве, и принесоше Господу жртве паљенице сутрадан: хиљаду волова, хиљаду овнова, хиљаду јагањаца с наливима њиховим, и других жртава много за сав народ.
21А доуа зи дупэ ачаста, ау адус ка жертфэ ши ардере-де-тот Домнулуй о мие де вицей, о мие де бербечь ши о мие де мей, ымпреунэ ку жертфеле де бэутурэ обишнуите ши алте жертфе ын маре нумэр пентру тот Исраелул.
22И једоше и пише пред Господом онај дан веселећи се веома. И поставише другом Соломуна, сина Давидовог царем, и помазаше га Господу за вођу а Садока за свештеника.
22Ау мынкат ши ау бэут ын зиуа ачея ынаинтя Домнулуй ку маре букурие, ау фэкут а доуа оарэ ымпэрат пе Соломон, фиул луй Давид, л-ау унс ынаинтя Домнулуй ка домн ши ау унс пе Цадок ка преот.
23И тако седе Соломун на престо Господњи да царује место Давида оца свог, и беше срећан, и слушаше га сав Израиљ.
23Соломон а шезут пе скаунул де домние ал Домнулуй, ка ымпэрат ын локул татэлуй сэу Давид. Ел а пропэшит, ши тот Исраелул л-а аскултат.
24И сви кнезови и јунаци и сви синови цара Давида дадоше руке да ће бити покорни цару Соломуну.
24Тоате кэпетенииле ши витежий ши кяр тоць фиий ымпэратулуй Давид с-ау супус ымпэратулуй Соломон.
25И Господ узвиси веома Соломуна пред свим Израиљем и даде му славу царску какве ниједан цар пре њега није имао у Израиљу.
25Домнул а ынэлцат тот май мулт пе Соломон суб окий ынтрегулуй Исраел ши й-а фэкут домния май стрэлучитэ декыт а фост а орькэруй ымпэрат ал луй Исраел ынаинтя луй.
26Тако Давид, син Јесејев, царова над свим Израиљем.
26Давид, фиул луй Исай, а домнит песте тот Исраелул.
27А времена за које царова над Израиљем беше четрдесет година: а у Хеврону царова седам година, а у Јерусалиму царова тридесет и три године.
27Время кыт а домнит песте Исраел а фост де патрузечь де ань: ла Хеброн а домнит шапте ань ши ла Иерусалим а домнит трейзечь ши трей де ань.
28И умре у доброј старости, сит живота, богатства и славе; и зацари се Соломун, син његов, на његово место.
28А мурит дупэ о бэтрынеце феричитэ, сэтул де зиле, де богэцие ши де славэ. Ши, ын локул луй, а домнит фиул сэу Соломон.
29А дела цара Давида прва и последња ено су записана у књизи Самуила видеоца и у књизи Натана пророка и у књизи Гада видеоца,
29Фаптеле ымпэратулуй Давид, челе динтый ши челе де пе урмэ, сунт скрисе ын картя луй Самуел, вэзэторул, ши ын картя пророкулуй Натан, ши ын картя пророкулуй Гад,
30са свим царовањем његовим и силом његовом и с временима која прођоше преко њега и Израиља и свих царевина земаљских.
30ымпреунэ ку тоатэ домния ши тоате испрэвиле луй, прекум ши че с-а петрекут пе время луй, фие ын Исраел, фие ын тоате ымпэрэцииле челорлалте цэрь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.