Амоса 6
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Горе вам, байдужнім на Сионї, що вповаєте на гору Самарийську, ви, що пійшли в гору понад людом, і що до вас Ізраїль приходить!
1Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
2Ійдїте лиш в Калне та подивітесь, а звідти перейдїть у Емат Великий, та ще спустїтесь у Гет Филистійський: Чи лучше ж там, анїж у вас у царстві? Чи більше займище їх, анїж займище ваше?
2Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
3Ви, що біда здається вам далека, й змагаєте до того, щоб запанувало насильство, —
3Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
4Ви, що вилежуєтесь на ложах із слонової костї, та випещуєтесь на постелях ваших; що їсте вибрані ягнята з отари, а телята з найситших пасовищ,
4Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
5Що сьпіваєте під гуслі, думаючи, що ви Давидові у псальмосьпіві рівня,
5Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
6Що пєте з чаш вино, мажетесь мастьми дорогими, а не маєте спожалїння над недолею Йосифовою!
6Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
7За те ж вони тепер у неволю на чолї перед полонянами пійдуть, та й скінчаться веселощі випещених.
7Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
8Самим собою поклявся Господь Бог, та й так говорить Господь Бог Саваот: Ненавидна менї Яковова гординя, його палатами я гордую, і віддам на поталу столицю з усїм, що там буде.
8Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама: Ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
9І коли де в якому домі зберуться десяток, то й вони погинуть.
9И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
10І прийде родич, щоб повиносити костї їх із дому, й запитається в того, що ще зостався в хатї: чи ще хто є в тебе? Той відкаже: Нема вже нїкого. А сей скаже: Не говори більше, бо не годилось би споминати імя Господнє.
10И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
11Бо, бач, Господь прикаже й покарає більший будинок розпадом, а менший будинок — розпуклинами.
11Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
12Чи ж конї бігають по скелях? чи волами мож би їх орати? А ви тим часом обертаєте правосуд ув отруту, а плід справедливостї — в гіркий полин, —
12Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
13Ви, що втїшаєтесь марнотою, та мовляєте: Хиба ми не нашою силою здобували свою могутність?
13Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
14Ось, я, говорить Господь Бог Саваот, підійму на вас, роде Ізрайлїв, нарід та й будуть вас тїснити од ввіходу в Емат та й до ріки в пустинї.
14Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.