Amos 6
JPS Tanakh (Jewish Publication Society, 1917)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Woe to them that are at ease in Zion, and to them that are secure in the mountain of Samaria, the notable men of the first of the nations, to whom the house of Israel come!
1Тешко безбрижнима у Сиону и онима који су без страха у гори самаријској, који су на гласу између поглавица народима, ка којима долази дом Израиљев.
2Pass ye unto Calneh, and see, and from thence go ye to Hamath the great; then go down to Gath of the Philistines; are they better than these kingdoms? or is their border greater than your border?
2Прођите у Халну и видите, и оданде идите у велики Емат, после сиђите у Гат филистејски; је ли које царство боље од ових? Јесу ли им међе пространије од ваших међа?
3Ye that put far away the evil day, and cause the seat of violence to come near;
3Тешко вама који мислите да је далеко зли дан, а примичете столицу на којој је насиље;
4That lie upon beds of ivory, and stretch themselves upon their couches, and eat the lambs out of the flock, and the calves out of the midst of the stall;
4Који лежете на одрима од слонове кости и пружате се на постељама својим, и једете јагањце из стада и теоце угојене;
5That thrum on the psaltery, that devise for themselves instruments of music, like David;
5Који певате уза псалтире, и измишљате справе музичке као Давид;
6That drink wine in bowls, and anoint themselves with the chief ointments; but they are not grieved for the hurt of Joseph.
6Који пијете вино великим чашама, и мажете се скупоценим мирисима, а не марите за полом Јосифов.
7Therefore now shall they go captive at the head of them that go captive, and the revelry of them that stretched themselves shall pass away.
7Зато ће сада отићи у ропство међу првима који ће отићи у ропство, и престаће радост оних који се госте.
8The Lord GOD hath sworn by Himself, saith the LORD, the God of hosts: I abhor the pride of Jacob, and hate his palaces; and I will deliver up the city with all that is therein.
8Закле се Господ Господ собом, говори Господ Бог над војскама: Ја се гадим на понос Јаковљев и мрзим на дворове његове; зато ћу предати град и све што је у њему.
9And it shall come to pass, if there remain ten men in one house, that they shall die.
9И ако десет људи остане у једној кући, умреће.
10And when a man's uncle shall take him up, even he that burneth him, to bring out the bones out of the house, and shall say unto him that is in the innermost parts of the house: 'Is there yet any with thee?' and he shall say: 'No'; then shall he say: 'Hold thy peace; for we must not make mention of the name of the LORD.'
10И кад узме кога стриц му или који ће га спалити да изнесе кости његове из куће, рећи ће ономе који буде у куту у кући: Има ли јоште ко код тебе? А он ће рећи: Нема никога. А он ће рећи: Ћути; јер не помињаше име Господње.
11For, behold, the LORD commandeth, and the great house shall be smitten into splinters, and the little house into chips.
11Јер ево, Господ заповеда и удариће дом велики да се развали и мали дом да попуца.
12Do horses run upon the rocks? Doth one plow there with oxen? that ye have turned justice into gall, and the fruit of righteousness into wormwood;
12Трче ли коњи по стени и оре ли се воловима? Јер ви претвористе суд у жуч, и плод од правде у пелен.
13Ye that rejoice in a thing of nought, that say: 'Have we not taken to us horns by our own strength?'
13Ви се радујете ономе што није ништа, и говорите: Нисмо ли својом снагом добили рогове?
14For, behold, I will raise up against you a nation, O house of Israel, saith the LORD, the God of hosts; and they shall afflict you from the entrance of Hamath unto the Brook of the Arabah.
14Јер, гле, ја ћу подигнути на вас доме Израиљев, говори Господ Бог над војскама, народ, који ће вас притеснити од уласка у Емат до потока у пустињи.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.