Откривење 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И видех кад отвори Јагње један од седам печата, и чух једну од четири животиње где говори као глас громовни: Дођи и види.
1Кынд а рупт Мелул чя динтый дин челе шапте печець, м-ам уйтат ши ам аузит пе уна дин челе патру фэптурь вий зикынд ку ун глас ка де тунет: „Вино ши везь!”
2И видех, и гле, коњ бео, и онај што сеђаше на њему имаше стрелу; и њему се даде венац, и изиђе побеђујући, и да победи.
2М-ам уйтат ши ятэ кэ с-а арэтат ун кал алб. Чел че ста пе ел авя ун арк; и с-а дат о кунунэ ши а порнит бируитор ши ка сэ бируе.
3И кад отвори други печат, чух другу животињу где говори: Дођи и види.
3Кынд а рупт Мелул а доуа печете, ам аузит пе а доуа фэптурэ вие зикынд: „Вино ши везь!”
4И изиђе други коњ риђ, и ономе што сеђаше на њему даде се да узме мир са земље, и да убија један другог, и даде му се мач велики.
4Ши с-а арэтат ун алт кал, ун кал рошу. Чел че ста пе ел а примит путеря сэ я пачя де пе пэмынт, пентру ка оамений сэ се ынжунгие уний пе алций, ши и с-а дат о сабие маре.
5И кад отвори трећи печат, чух трећу животињу где говори: Дођи и види. И видех, и гле, коњ вран, и онај што сеђаше на њему имаше мерила у руци својој.
5Кынд а рупт Мелул печетя а трея, ам аузит пе а трея фэптурэ вие зикынд: „Вино ши везь!” М-ам уйтат ши ятэ кэ с-а арэтат ун кал негру. Чел че ста пе ел авя ын мынэ о кумпэнэ.
6И чух глас између четири животиње где говори: Ока пшенице за грош, и три оке јечма за грош; а уља и вина неће бити.
6Ши, ын мижлокул челор патру фэптурь вий, ам аузит ун глас каре зичя: „О мэсурэ де грыу пентру ун леу! Трей мэсурь де орз пентру ун леу! Дар сэ ну ватэмь унтделемнул ши винул!”
7И кад отвори четврти печат, чух глас четврте животиње где говори: Дођи и види.
7Кынд а рупт Мелул печетя а патра, ам аузит гласул фэптурий а патра зикынд: „Вино ши везь!”
8И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и пакао иђаше за њим; и њему се даде област на четвртом делу земље да убије мачем и глађу и смрћу и зверињем земаљским.
8М-ам уйтат ши ятэ кэ с-а арэтат ун кал гэлбуй. Чел че ста пе ел се нумя Моартя ши ымпреунэ ку ел веня дупэ ел Локуинца морцилор. Ли с-а дат путере песте а патра парте а пэмынтулуй ка сэ учидэ ку сабия, ку фоамете, ку молимэ ши ку фяреле пэмынтулуй.
9И кад отвори пети печат, видех под олтаром душе побијених за реч Божију и за сведочанство које имаху.
9Кынд а рупт Мелул печетя а чинчя, ам вэзут суб алтар суфлетеле челор че фусесерэ ынжунгияць дин причина Кувынтулуй луй Думнезеу ши дин причина мэртурисирий пе каре о цинусерэ.
10И повикаше гласом великим говорећи: Докле, Господару Свети и Истинити! Не судиш и не кајеш крв нашу на онима што живе на земљи?
10Ей стригау ку глас таре ши зичяу: „Пынэ кынд, Стэпыне, Ту, каре ешть сфынт ши адевэрат, зэбовешть сэ жудечь ши сэ рэзбунь сынӂеле ностру асупра локуиторилор пэмынтулуй?”
11И дане бише свакоме од њих хаљине беле, и речено им би да почину још мало времена, докле се наврше и другари њихови и браћа њихова, који ваља да буду побијени као и они.
11Фиекэруя дин ей и с-а дат о хайнэ албэ ши и с-а спус сэ се май одихняскэ пуцинэ време, пынэ се ва ымплини нумэрул товарэшилор лор де службэ ши ал фрацилор лор, каре авяу сэ фие оморыць ка ши ей.
12И видех кад отвори шести печат, и гле, затресе се земља врло, и сунце поста црно као врећа од кострети, и месец поста као крв;
12Кынд а рупт Мелул печетя а шася, м-ам уйтат ши ятэ кэ с-а фэкут ун маре кутремур де пэмынт. Соареле с-а фэкут негру ка ун сак де пэр, луна с-а фэкут тоатэ ка сынӂеле
13и звезде небеске падоше на земљу као што смоква одбацује пупке своје кад је велики ветар заљуља.
13ши стелеле ау кэзут дин чер пе пэмынт кум кад смокинеле верзь дин пом кынд есте скутурат де ун вынт путерник.
14И небо се измаче као књига кад се савије, и свака гора и острво с места својих покренуше се.
14Черул с-а стрынс ка о карте де пеле пе каре о фачь сул. Ши тоць мунций ши тоате остроавеле с-ау мутат дин локуриле лор.
15И цареви земаљски, и бољари, и богати, и војводе, и силни, и сваки роб, и сваки слободњак, сакрише се по пећинама и по камењацима горским;
15Ымпэраций пэмынтулуй, домниторий, кэпитаний оштилор, чей богаць ши чей путерничь, тоць робий ши тоць оамений слобозь с-ау аскунс ын пештерь ши ын стынчиле мунцилор.
16и говорише горама и камењу: Падните на нас, и сакријте нас од лица Оног што седи на престолу, и од гнева Јагњетовог.
16Ши зичяу мунцилор ши стынчилор: „Кэдець песте ной ши аскундеци-не де Фаца Челуй че шаде пе скаунул де домние ши де мыния Мелулуй,
17Јер дође велики дан гнева Његовог, и ко може остати?
17кэч а венит зиуа чя маре а мынией Луй ши чине поате ста ын пичоаре?”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.