Откривење
Chapter 12
Daničić–Karadžić Bible (…
vs Cornilescu Bible (…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Откривење 12

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И знак велики показа се на небу: жена обучена у сунце, и месец под ногама њеним, и на глави њеној венац од дванаест звезда.
1Ын чер с-а арэтат ун семн маре – о фемее ынвэлуитэ ын соаре, ку луна суб пичоаре ши ку о кунунэ де доуэспрезече стеле пе кап.
2И беше трудна, и викаше од муке, и мучаше се да роди.
2Еа ера ынсэрчинатэ, ципа ын дурериле наштерий ши авя ун маре кин ка сэ наскэ.
3И показа се други знак на небу, и гле, велика црвена аждаха, која имаше седам глава, и десет рогова; и на главама њеним седам круна;
3Ын чер с-а май арэтат ун алт семн: ятэ, с-а вэзут ун маре балаур рошу, ку шапте капете, зече коарне ши шапте кунунь ымпэрэтешть пе капете.
4и реп њен одвуче трећину звезда небеских, и баци их на земљу. И аждаха стајаше пред женом која хтеде да се породи, да јој прождере дете кад роди.
4Ку коада трэӂя дупэ ел а трея парте дин стелеле черулуй ши ле арунка пе пэмынт. Балаурул а стат ынаинтя фемеий каре стэтя сэ наскэ, пентру ка сэ-й мэнынче копилул, кынд ыл ва наште.
5И роди мушко, сина, који ће пасти све народе с палицом гвозденом; и дете њено би узето к Богу и престолу његовом.
5Еа а нэскут ун фиу, ун копил де парте бэрбэтяскэ. Ел аре сэ кырмуяскэ тоате нямуриле ку ун тояг де фер. Копилул а фост рэпит ла Думнезеу ши ла скаунул Луй де домние.
6А жена побеже у пустињу где имаше место приправљено од Бога, да се онамо храни хиљаду и двеста и шездесет дана.
6Ши фемея а фуӂит ын пустиу, ынтр-ун лок прегэтит де Думнезеу, ка сэ фие хрэнитэ аколо о мие доуэ суте шайзечь де зиле.
7И поста рат на небу. Михаило и анђели Његови ударише на аждаху, и би се аждаха и анђели њени.
7Ши ын чер с-а фэкут ун рэзбой. Михаил ши ынӂерий луй с-ау луптат ку балаурул. Ши балаурул ку ынӂерий луй с-ау луптат ши ей,
8И не надвладаше, и више им се не нађе места на небу.
8дар н-ау путут бируи; ши локул лор ну ли с-а май гэсит ын чер.
9И збачена би аждаха велика, стара змија, која се зове ђаво и сотона, која вара сав васиони свет, и збачена би на земљу, и анђели њени збачени бише с њом.
9Ши балаурул чел маре, шарпеле чел векь, нумит дяволул ши Сатана, ачела каре ыншалэ ынтряга луме, а фост арункат пе пэмынт ши ымпреунэ ку ел ау фост арункаць ши ынӂерий луй.
10И чух глас велики на небу који говори: Сад поста спасење и сила и царство Бога нашег, и област Христа Његовог; јер се збаци опадач браће наше, који их опадаше пред Богом нашим дан и ноћ.
10Ши ам аузит ын чер ун глас таре, каре зичя: „Акум ау венит мынтуиря, путеря ши ымпэрэция Думнезеулуй ностру ши стэпыниря Христосулуй Луй, пентру кэ пырышул фрацилор ноштри, каре зи ши ноапте ый пыра ынаинтя Думнезеулуй ностру, а фост арункат жос.
11И они га победише крвљу Јагњетовом и речју сведочанства свог, и не марише за живот свој до саме смрти.
11Ей л-ау бируит прин сынӂеле Мелулуй ши прин кувынтул мэртурисирий лор ши ну шь-ау юбит вяца кяр пынэ ла моарте.
12Зато веселите се небеса и ви који живите на њима. Тешко вама који живите на земљи и мору, јер ђаво сиђе к вама, и врло се расрдио, знајући да времена мало има.
12Де ачея букураци-вэ, черурь ши вой каре локуиць ын черурь! Вай де вой, пэмынт ши маре! Кэч дяволул с-а коборыт ла вой купринс де о мыние маре, фииндкэ штие кэ аре пуцинэ време.”
13И кад виде аждаха да збачена би на земљу, гоњаше жену која роди мушко.
13Кынд с-а вэзут балаурул арункат пе пэмынт, а ынчепут сэ урмэряскэ пе фемея каре нэскусе копилул де парте бэрбэтяскэ.
14И жени дана бише два крила орла великог да лети у пустињу на своје место, где ће се хранити време и времена и по времена, сакривена од лица змијиног.
14Ши челе доуэ арипь але вултурулуй челуй маре ау фост дате фемеий ка сэ збоаре ку еле ын пустиу, ын локул ей, унде есте хрэнитэ о време, времь ши жумэтатя уней времь, департе де фаца шарпелуй.
15И испусти змија за женом из уста својих воду као реку, да је утопи у реци.
15Атунч, шарпеле а арункат дин гурэ апэ, ка ун рыу, дупэ фемее, ка с-о я рыул.
16И поможе земља жени, и отвори земља уста своја, и прождре реку коју испусти змија из уста својих.
16Дар пэмынтул а дат ажутор фемеий. Пэмынтул шь-а дескис гура ши а ынгицит рыул пе каре-л арункасе балаурул дин гурэ.
17И разгневи се змија на жену, и отиде да се побије са осталим семеном њеним, које држи заповести Божије и има сведочанство Исуса Христа.
17Ши балаурул, мыният пе фемее, с-а дус сэ факэ рэзбой ку рэмэшица семинцей ей, ку чей каре пэзеск порунчиле луй Думнезеу ши цин мэртурия луй Исус Христос.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.