Откривење 19
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И после овог чух глас велики народа многог на небу где говори: Алилуја! Спасење и слава и част и сила Господу нашем;
1Дупэ ачея, ам аузит ын чер ка ун глас путерник де глоатэ мултэ, каре зичя: „Алелуя! Але Домнулуй Думнезеулуй ностру сунт мынтуиря, слава, чинстя ши путеря!
2Јер су истинити и прави судови Његови, што је осудио курву велику, која поквари земљу курварством својим, и покајао крв слугу својих од руке њене.
2Пентру кэ жудекэциле Луй сунт адевэрате ши дрепте. Ел а жудекат пе курва чя маре, каре стрика пэмынтул ку курвия ей, ши а рэзбунат сынӂеле робилор Сэй дин мына ей.”
3И другом рекоше: Алилуја! И дим њен излажаше ва век века.
3Ши ау зис а доуа оарэ: „Алелуя! Фумул ей се ридикэ ын сус ын вечий вечилор!”
4И падоше двадесет и четири старешине, и четири животиње, и поклонише се Богу који сеђаше на престолу, говорећи: Амин, алилуја!
4Ши чей доуэзечь ши патру де бэтрынь ши челе патру фэптурь вий с-ау арункат ла пэмынт ши с-ау ынкинат луй Думнезеу, каре шедя пе скаунул де домние. Ши ау зис: „Амин! Алелуя!”
5И глас изиђе од престола који говори: Хвалите Бога нашег све слуге Његове, и који Га се бојите, и мали и велики.
5Ши дин скаунул де домние а ешит ун глас каре зичя: „Лэудаць пе Думнезеул ностру, тоць робий Луй, вой, каре вэ темець де Ел, мичь ши марь!”
6И чух као глас народа многог, и као глас вода многих, и као глас громова јаких, који говоре: Алилуја! Јер царује Господ Бог Сведржитељ.
6Ши ам аузит ка ун глас де глоатэ мултэ, ка вуетул унор апе мулте, ка бубуитул унор тунете путерниче, каре зичя: „Алелуя! Домнул Думнезеул ностру Чел Атотпутерник а ынчепут сэ ымпэрэцяскэ.
7Да се радујемо и веселимо, и да дамо славу Њему; јер дође свадба Јагњетова, и жена Његова приправила се;
7Сэ не букурэм, сэ не веселим ши сэ-Й дэм славэ! Кэч а венит нунта Мелулуй; соция Луй с-а прегэтит
8И дано јој би да се обуче у свилу чисту и белу: јер је свила правда светих.
8ши и с-а дат сэ се ымбраче ку ин субцире, стрэлучитор ши курат.” (Инул субцире сунт фаптеле неприхэните але сфинцилор.)
9И рече ми: Напиши: Благо онима који су позвани на вечеру свадбе Јагњетове. И рече ми: Ове су речи истините Божије.
9Апой мь-а зис: „Скрие: Фериче де чей кемаць ла оспэцул нунций Мелулуй!” Апой мь-а зис: „Ачестя сунт адевэрателе кувинте але луй Думнезеу!”
10И паднувши пред ногама његовим поклоних му се; и рече ми: Гле, немој, ја сам слуга као и ти и браћа твоја која имају сведочанство Исусово. Богу се поклони; јер је сведочанство Исусово Дух Пророштва.
10Ши м-ам арункат ла пичоареле луй ка сэ мэ ынкин луй, дар ел мь-а зис: „Фереште-те сэ фачь уна ка ачаста! Еу сунт ун ымпреунэ-служитор ку тине ши ку фраций тэй, каре пэстрязэ мэртурия луй Исус. Луй Думнезеу ынкинэ-те!” (Кэч мэртурия луй Исус есте духул пророчией.)
11И видех небо отворено, и гле, коњ бео, и који сеђаше на њему зове се Веран и Истинит, и суди по правди и војује.
11Апой ам вэзут черул дескис ши ятэ кэ с-а арэтат ун кал алб! Чел че ста пе ел се кямэ „Чел крединчос” ши „Чел адевэрат” ши Ел жудекэ ши Се луптэ ку дрептате.
12А очи су Му као пламен огњени, и на глави Његовој круне многе, и имаше име написано, ког нико не зна до Он сам.
12Окий Луй ерау ка пара фокулуй; капул ыл авя ынкунунат ку мулте кунунь ымпэрэтешть ши пурта ун нуме скрис пе каре нимень ну-л штие декыт нумай Ел сингур.
13И беше обучен у хаљину црвену од крви, и име се Његово зове: Реч Божија.
13Ера ымбрэкат ку о хайнэ ынмуятэ ын сынӂе. Нумеле Луй есте: „Кувынтул луй Думнезеу”.
14И војске небеске иђаху за Њим на коњима белим, обучене у свилу белу и чисту.
14Оштиле дин чер Ыл урмау кэларе пе кай албь, ымбрэкате ку ин субцире, алб ши курат.
15И из уста Његових изиђе мач оштар, да њиме побије незнабошце; и Он ће их пасти с палицом гвозденом; и Он гази кацу вина и срдње и гнева Бога Сведржитеља.
15Дин гура Луй ешя о сабие аскуцитэ, ка сэ ловяскэ нямуриле ку еа, пе каре ле ва кырмуи ку ун тояг де фер. Ши ва кэлка ку пичоареле тяскул винулуй мынией апринсе а Атотпутерникулуй Думнезеу.
16И има на хаљини и на стегну свом име написано: Цар над царевима и Господар над господарима.
16Пе хайнэ ши пе коапсэ авя скрис нумеле ачеста: „Ымпэратул ымпэрацилор ши Домнул домнилор”.
17И видех једног анђела где стоји на сунцу и повика гласом великим говорећи свима птицама које лете испод неба: Дођите и скупите се на велику вечеру Божију,
17Апой ам вэзут ун ынӂер каре стэтя ын пичоаре ын соаре. Ел а стригат ку глас таре ши а зис тутурор пэсэрилор каре збурау прин мижлокул черулуй: „Вениць, адунаци-вэ ла оспэцул чел маре ал луй Думнезеу,
18да једете меса од царева, и меса од војвода, и меса од јунака, и меса од коња и од оних који седе на њима, и меса од свих слободњака и робова, и од малих и од великих.
18ка сэ мынкаць карня ымпэрацилор, карня кэпитанилор, карня челор витежь, карня каилор ши а кэлэрецилор ши карня а тот фелул де оамень, слобозь ши робь, мичь ши марь!”
19И видех звер и цареве земаљске и војнике њихове скупљене да се побију с Оним што седи на коњу и с војскама Његовим.
19Ши ам вэзут фяра ши пе ымпэраций пэмынтулуй ши оштиле лор, адунате ка сэ факэ рэзбой ку Чел че шедя кэларе пе кал ши ку оастя Луй.
20И би ухваћена звер, и с њом лажни пророк који учини пред њом знаке којима превари оне који примише жиг зверин и који се поклањају икони њеној: живи бише бачени обоје у језеро огњено, које гори сумпором.
20Ши фяра а фост принсэ. Ши, ымпреунэ ку еа, а фост принс пророкул минчинос, каре фэкусе ынаинтя ей семнеле ку каре амэӂисе пе чей че примисерэ семнул фярей ши се ынкинасерэ икоаней ей. Амындой ачештя ау фост арункаць де вий ын язул де фок, каре арде ку пучоасэ.
21А остали побијени бише мачем Оног што седи на коњу, који изиђе из уста Његових: и све се птице наситише од меса њиховог.
21Яр чейлалць ау фост учишь ку сабия каре ешя дин гура Челуй че шедя кэларе пе кал. Ши тоате пэсэриле с-ау сэтурат дин карня лор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.