Наум 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Тешко граду крвничком, сав је пун лажи и отимања, грабеж не избива из њега.
1Горе тобі, місто, повне крові й омани й убийства! що в тобі грабежам і конця не видко!
2Пуцају бичеви, и точкови праште, и коњи топоћу, и кола скачу.
2Ось, у тобі чути лясканнє пуг, гуркотаннє обертаючих ся коліс, ржаннє коней, торохтїннє підскакуючого воза.
3Коњаници поскакују, и мачеви се сјају, и копља севају, и мноштво је побијених и сила мртвих телеса, нема броја мртвацима, и пада се преко мртваца.
3Летить кінниця, блискає меч, улискуються ратища; лїку нема вже побитим, і купи трупів; не видко конця трупам, все об трупи спотикається.
4За мноштво курварства љупке курве, веште бајачице, која продаје народе својим курвањем и племена врачањем својим.
4Се — за безконечне блудництво нетрібцї принадній, вправній в чаруваннї, що блудництвом своїм зводить народи, чарами своїми — племена.
5Ево ме на те, говори Господ над војскама, и узгрнућу ти скуте твоје на лице, и показаћу народима голотињу твоју и царствима срамоту твоју.
5От же я — на тебе, говорить Господь Саваот. Закину на лице тобі подоли плаття твого, й покажу народам наготу твою й царствам твій сором.
6И бацићу на тебе гадове и наружићу те, и начинићу од тебе углед.
6І закидаю тебе всякою поганню, подам тебе в погорду, поставлю на посьміх.
7И ко те год види, бежаће од тебе, и говориће: Опусте Ниневија; ко ће је жалити? Где ћу тражити оне који би те тешили?
7І прийде до того, що всякий, хто тебе побачить, утече від тебе, й скаже: Збурена Ниневія! Хто пожалує тебе? де найти втїшителя тобі?
8Јеси ли боља од Но-Амона, који лежаше међу рекама, опточен водом, коме предња кула беше море и зидови му беху море?
8Хиба ж ти лучша за Но-Аммон, що розложився між ріками, обведений навкруги водою, що валом йому море й море за мур служить?
9Јачина му беше хуска земља и Мисир и народи без броја; Футеји и Ливеји беху ти помоћници.
9Етіопія й Египет із безлїччю люда підпирають його, Копти та Либії помагають йому;
10И он би пресељен, отиде у ропство, и деца његова бише размрскана по угловима свих улица; и за главаре његове бацаше жреб, и сви властељи његови бише оковани у пута.
10Та й він буде переселений, пійде в неволю; немовлята його лежати муть, порозбивані, на перехрестях усїх улиць; знатними його будуть дїлитись, кидаючи жереб, а всїх вельмож його закують в кайдани.
11И ти ћеш се опити и крићеш се, и ти ћеш тражити заклон од непријатеља.
11А так і ти впєшся (карами) й будеш шукати притулку; так і ти глядати меш сховища перед ворогом.
12Сви ће градови твоји бити као смокве с раним родом; кад се тресну, падају у уста ономе ко хоће да једе.
12Всї замки твої похожі будуть на фиґовину з зрілими плодами; струснуть їх, і вони впадуть у рот тим, що схочуть наїстись.
13Ето, народ су ти жене усред тебе; непријатељима ће твојим бити широм отворена врата од земље твоје, огањ ће прождрети преворнице твоје.
13Ось, і нарід — мов жіноцтво в тебе: отвором отворяться ворота землї твоєї ворогам твоїм, і засови твої пожере огонь. —
14Нахватај себи воде за опсаду, утврди ограде своје; уђи у као и угази блато, оправи пећ за опеке.
14Черпай же воду на ввесь час облягу; скріплюй замки в себе; лїзь у грязиво й міси глину; будуй піч і випалюй цеглу.
15Онде ће те прождрети огањ, мач ће те исећи, изјешће те као хрушт; нека вас је много као хруштева, нека вас је много као скакаваца.
15Та там таки й пожере тебе огонь, посїче меч, й поїсть тебе, мов та гусень, хоч би намножився гусенню, нагромадив люда, як сарани.
16Имаш трговаца више него што је звезда на небу; хруштеви падоше, па одлетеше.
16Більш у тебе купцїв, нїж зір на небі, стало; та ся сарана розсїється-розлетиться хутко.
17Главари су твоји као скакавци и војводе твоје као велики скакавци, који падају по плотовима кад је студено, а кад сунце гране, одлећу, и место им се не познаје где беху.
17Князї твої, мов сарана, гетьмани — як рій мушки; як похолодне, ховаються в щілинах мурів, а зійде сонце, — вони розлетїлись, і не будеш знати, де вони гнїздились.
18Задремаше твоји пастири, царе асирски, полегаше јунаци твоји, народ се твој распрша по горама, и нема никога да их збере.
18Пастирі твої поснули, царю Ассирийський, а вельможі й собі куняють; люде твої скрізь по горах розбіглись, і нїкому їх поскликати.
19Нема лека полому твом, љута је рана твоја; ко год чује глас о теби, пљескаће рукама над тобом, јер кога није стизала злоћа твоја једнако?
19О, нема лїку на твою рану; нїхто не загоїть її. Хто про тебе перечує, заплеще в долонї; над ким бо не тяготїла лютість твоя?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.