Наум 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Изађе затирач на те, чувај град, пази на пут, утврди бедра, укрепи се добро.
1Ось, наступає пустошник на тебе: хорони твої замки, стережи шляху, узброюй поясницї, збірай до купи потугу.
2Јер Господ поврати славу Јаковљеву као славу Израиљеву, јер их пустошници опустошише и лозе им потрше.
2Бо Господь приверне величність Яковову, як і величність Ізраїлеву; ви бо, пустошники, спустошили їх, і винограднє віттє їх вигубили.
3Штит је јунака његових црвен, војници су у скерлету; кола ће му бити као запаљени лучеви на дан кад се уврста, и јеле ће се љуљати страшно.
3Ось, щити силачів його червонїють; в кармазинї військо; колесницї огнем блищять, як ійдуть у битву, а списи лїсом филюються.
4Кола ће праскати по улицама и ударати једна о друга по путевима, биће као лучеви, и трчаће као муње.
4Улицями котяться колесницї, грімлять майданами; блищать огнем вони, миготять блискавками.
5Помињаће јунаке своје, а они ће падати идући, похитаће к зидовима његовим, и заклон ће бити готов.
5Погукне на свої воєводи, — вони біжать, аж спотикаються; підступають під мури міста, ось обляг готовий.
6Врата ће се рекама отворити, и двор ће се развалити.
6Ріка одчиняє собі ворота, божниця розпадається.
7И која стоји, заробиће се и одвешће се, девојке њене пратиће је уздишући као голубице, бијући се у прси.
7Сталось! її обнажили, займають у полонь; бранки-невольницї голубками стогнуть і бють себе в груди.
8Ниневија беше као језеро водено откако јесте; али беже. Станите, станите. Али се нико не обзире.
8Ниневія, як містом осїлась, була, мов той став повноводний, а тепер вони втїкають. Ой стійте бо, стійте! та нїхто й не озирнеться.
9Грабите сребро, грабите злато; благу нема краја, мноштво је свакојаких драгих заклада.
9О, розхапуйте срібло, розхапуйте золото! Лїку нема тут запасам усяких дорогих знарядів.
10Испразни се, и оголе, и опусте; и срце се растопи, колена ударају једна о друго, и бол је у свим бедрима, и лица су свима поцрнела.
10Зрабована, спустошена, розвалена вона, аж серце млїє, колїна трусяться; в кожного біль у поясницях, лиця у всїх потемнїли.
11Где је ложа лавовима и пасиште лавићима, куда иђаше лав и лавица и лавић, и никога не беше да плаши.
11А де ж тепер леговище левів, де той простір широкий для молодих левів, де буяли лев, левиця і їх щенята, а нїхто їх не пугав?
12Лав ловљаше својим лавићима доста, и дављаше лавицама својим, и пуњаше пећине своје лова и ложе своје грабежа.
12Де лев, що грабив, щоб засичувати свої левенята, — душив про свої левицї, той, що повно було в берлозї в його лупу, в леговищах його здобичі повно?
13Ево ме на те, говори Господ над војскама, и попалићу кола твоја у дим, и мач ће прождрети лавиће твоје, и истребићу са земље грабеж твој, и неће се чути глас посланика твојих.
13Ось, я проти тебе, говорить Господь сил небесних, і пущу з димом вози твої боєві, і меч пожере левчуки твої, луп твій зітру з землї, й голосу послів твоїх вже не буде чути.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.