Acts 15
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And some coming down from Judea, taught the brethren: That except you be circumcised after the manner of Moses, you cannot be saved.
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2And when Paul and Barnabas had no small contest with them, they determined that Paul and Barnabas, and certain others of the other side, should go up to the apostles and priests to Jerusalem about this question.
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3They therefore being brought on their way by the church, passed through Phenice, and Samaria, relating the conversion of the Gentiles; and they caused great joy to all the brethren.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4And when they were come to Jerusalem, they were received by the church, and by the apostles and ancients, declaring how great things God had done with them.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5But there arose some of the sect of the Pharisees that believed, saying: They must be circumcised, and be commanded to observe the law of Moses.
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6And the apostles and ancients assembled to consider of this matter.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7And when there had been much disputing, Peter, rising up, said to them: Men, brethren, you know, that in former days God made choice among us, that by my mouth the Gentiles should hear the word of the gospel, and believe.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8And God, who knoweth the hearts, gave testimony, giving unto them the Holy Ghost, as well as to us;
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9And put no difference between us and them, purifying their hearts by faith.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10Now therefore, why tempt you God to put a yoke upon the necks of the disciples, which neither our fathers nor we have been able to bear?
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11But by the grace of the Lord Jesus Christ, we believe to be saved, in like manner as they also.
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12And all the multitude held their peace; and they heard Barnabas and Paul telling what great signs and wonders God had wrought among the Gentiles by them.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13And after they had held their peace, James answered, saying: Men, brethren, hear me.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14Simon hath related how God first visited to take of the Gentiles a people to his name.
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15And to this agree the words of the prophets, as it is written:
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16After these things I will return, and will rebuild the tabernacle of David, which is fallen down; and the ruins thereof I will rebuild, and I will set it up:
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17That the residue of men may seek after the Lord, and all nations upon whom my name is invoked, saith the Lord, who doth these things.
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18To the Lord was his own work known from the beginning of the world.
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
19For which cause I judge that they, who from among the Gentiles are converted to God, are not to be disquieted.
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20But that we write unto them, that they refrain themselves from the pollutions of idols, and from fornication, and from things strangled, and from blood.
20него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21For Moses of old time hath in every city them that preach him in the synagogues, where he is read every sabbath.
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22Then it pleased the apostles and ancients, with the whole church, to choose men of their own company, and to send to Antioch, with Paul and Barnabas, namely, Judas, who was surnamed Barsabas, and Silas, chief men among the brethren.
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23Writing by their hands: The apostles and ancients, brethren, to the brethren of the Gentiles that are at Antioch, and in Syria and Cilicia, greeting.
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24Forasmuch as we have heard, that some going out from us have troubled you with words, subverting your souls; to whom we gave no commandment:
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25It hath seemed good to us, being assembled together, to choose out men, and to send them unto you, with our well beloved Barnabas and Paul:
25зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26Men that have given their lives for the name of our Lord Jesus Christ.
26с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27We have sent therefore Judas and Silas, who themselves also will, by word of mouth, tell you the same things.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28For it hath seemed good to the Holy Ghost and to us, to lay no further burden upon you than these necessary things:
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29That you abstain from things sacrificed to idols, and from blood, and from things strangled, and from fornication; from which things keeping yourselves, you shall do well. Fare ye well.
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30They therefore being dismissed, went down to Antioch; and gathering together the multitude, delivered the epistle.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31Which when they had read, they rejoiced for the consolation.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32But Judas and Silas, being prophets also themselves, with many words comforted the brethren, and confirmed them.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33And after they had spent some time there, they were let go with peace by the brethren, unto them that had sent them.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34But it seemed good unto Silas to remain there; and Judas alone departed to Jerusalem.
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35And Paul and Barnabas continued at Antioch, teaching and preaching, with many others, the word of the Lord.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36And after some days, Paul said to Barnabas: Let us return and visit our brethren in all the cities wherein we have preached the word of the Lord, to see how they do.
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37And Barnabas would have taken with them John also, that was surnamed Mark;
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38But Paul desired that he (as having departed from them out of Pamphylia, and not gone with them to the work) might not be received.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39And there arose a dissension, so that they departed one from another; and Barnabas indeed taking Mark, sailed to Cyprus.
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40But Paul choosing Silas, departed, being delivered by the brethren to the grace of God.
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41And he went through Syria and Cilicia, confirming the churches, commanding them to keep the precepts of the apostles and the ancients.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.