Acts 7
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then the high priest said: Are these things so?
1А поглавар свештенички рече: Је ли дакле тако?
2Who said: Ye men, brethren, and fathers, hear. The God of glory appeared to our father Abraham, when he was in Mesopotamia, before he dwelt in Charan.
2А он рече: Људи браћо и оци! Послушајте. Бог славе јави се оцу нашем Аврааму кад беше у Месопотамији, пре него се досели у Харан,
3And said to him: Go forth out of thy country, and from thy kindred, and come into the land which I shall shew thee.
3и рече му: Изиђи из земље своје и од рода свог и из дома оца свог, и дођи у земљу коју ћу ти ја показати.
4Then he went out of the land of the Chaldeans, and dwelt in Charan. And from thence, after his father was dead, he removed him into this land, wherein you now dwell.
4Тада изиђе из земље халдејске, и досели се у Харан; и оданде, по смрти оца његовог, пресели га у ову земљу у којој ви сад живите.
5And he gave him no inheritance in it; no, not the pace of a foot: but he promised to give it him in possession, and to his seed after him, when as yet he had no child.
5И не даде му наследство у њој ни стопе; и обрече му је дати у држање и семену његовом после њега, док он још немаше детета.
6And God said to him: That his seed should sojourn in a strange country, and that they should bring them under bondage, and treat them evil four hundred years.
6Али Бог рече овако: Семе твоје биће дошљаци у земљи туђој, и натераће га да служи, и мучиће га четири стотине година.
7And the nation which they shall serve will I judge, said the Lord; and after these things they shall go out, and shall serve me in this place.
7И народу коме ће служити ја ћу судити, рече Бог; и потом ће изићи, и служиће мени на овоме месту.
8And he gave him the covenant of circumcision, and so he begot Isaac, and circumcised him the eighth day; and Isaac begot Jacob; and Jacob the twelve patriarchs.
8И даде му завет обрезања, и тако роди Исака, и обреза га у осми дан; и Исак Јакова, и Јаков дванаест старешина.
9And the patriarchs, through envy, sold Joseph into Egypt; and God was with him,
9И старешине завиђаху Јосифу, и продадоше га у Мисир; и Бог беше с њим.
10And delivered him out of all his tribulations: and he gave him favour and wisdom in the sight of Pharao, the king of Egypt; and he appointed him governor over Egypt, and over all his house.
10И избави га од свих његових невоља, и даде му милост и премудрост пред Фараоном царем мисирским, и постави га поглаваром над Мисиром и над свим домом својим.
11Now there came a famine upon all Egypt and Chanaan, and great tribulation; and our fathers found no food.
11А дође глад на сву земљу мисирску и хананску и невоља велика, и не налажаху хране оци наши.
12But when Jacob had heard that there was corn in Egypt, he sent our fathers first:
12А Јаков чувши да има пшенице у Мисиру посла најпре оце наше.
13And at the second time, Joseph was known by his brethren, and his kindred was made known to Pharao.
13И кад дођоше други пут, познаше Јосифа браћа његова, и род Јосифов поста познат Фараону.
14And Joseph sending, called thither Jacob, his father, and all his kindred, seventy-five souls.
14А Јосиф посла и дозва оца свог Јакова и сву родбину своју, седамдесет и пет душа.
15So Jacob went down into Egypt; and he died, and our fathers.
15И Јаков сиђе у Мисир, и умре, он и очеви наши.
16And they were translated into Sichem, and were laid in the sepulchre, that Abraham bought for a sum of money of the sons of Hemor, the son of Sichem.
16И пренесоше их у Сихем, и метнуше у гроб који купи Авраам за новце од синова Еморових у Сихему.
17And when the time of the promise drew near, which God had promised to Abraham, the people increased, and were multiplied in Egypt,
17И кад се приближи време обећања за које се Бог закле Аврааму, народ се народи и умножи у Мисиру,
18Till another king arose in Egypt, who knew not Joseph.
18док наста други цар у Мисиру, који не знаше Јосифа.
19This same dealing craftily with our race, afflicted our fathers, that they should expose their children, to the end they might not be kept alive.
19Овај намисли зло за наш род, измучи оце наше да своју децу бацаху да не живе.
20At the same time was Moses born, and he was acceptable to God: who was nourished three months in his father’s house.
20У то се време роди Мојсије, и беше Богу угодан, и би три месеца храњен у кући оца свог.
21And when he was exposed, Pharao’s daughter took him up, and nourished him for her own son.
21А кад га избацише, узе га кћи Фараонова, и одгаји га себи за сина.
22And Moses was instructed in all the wisdom of the Egyptians; and he was mighty in his words and in his deeds.
22И научи се Мојсије свој премудрости мисирској, и беше силан у речима и у делима.
23And when he was full forty years old, it came into his heart to visit his brethren, the children of Israel.
23А кад му се навршиваше четрдесет година, дође му на ум да обиђе браћу своју, синове Израиљеве.
24And when he had seen one of them suffer wrong, he defended him; and striking the Egyptian, he avenged him who suffered the injury.
24И видевши једном где се чини неправда, поможе, и покаја оног што му се чињаше неправда, и уби Мисирца.
25And he thought that his brethren understood that God by his hand would save them; but they understood it not.
25Мишљаше пак да браћа његова разумеју да Бог његовом руком њима спасење даде: али они не разумеше.
26And the day following, he shewed himself to them when they were at strife; and would have reconciled them in peace, saying: Men, ye are brethren; why hurt you one another?
26А сутрадан дође међу такве који се беху свадили, и мираше их говорећи: Људи, ви сте браћа, зашто чините неправду један другом?
27But he that did the injury to his neighbour thrust him away, saying: Who hath appointed thee prince and judge over us?
27А онај што чињаше неправду ближњему укори га говорећи: Ко је тебе поставио кнезом и судијом над нама?
28What, wilt thou kill me, as thou didst yesterday kill the Egyptian?
28Или и мене хоћеш да убијеш као што си јуче убио Мисирца?
29And Moses fled upon this word, and was a stranger in the land of Madian, where he begot two sons.
29А Мојсије побеже од ове речи, и поста дошљак у земљи мадијанској, где роди два сина.
30And when forty years were expired, there appeared to him in the desert of mount Sina, an angel in a flame of fire in a bush.
30И кад се наврши четрдесет година, јави му се у пустињи горе синајске анђео Господњи у пламену огњеном у купини.
31And Moses seeing it, wondered at the sight. And as he drew near to view it, the voice of the Lord came unto him, saying:
31А кад Мојсије виде, дивљаше се утвари. А кад он приступи да види, би глас Господњи к њему:
32I am the God of thy fathers; the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob. And Moses being terrified, durst not behold.
32Ја сам Бог отаца твојих, Бог Авраамов и Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије се беше уздрхтао и не смеше да погледа.
33And the Lord said to him: Loose the shoes from thy feet, for the place wherein thou standest, is holy ground.
33А Господ му рече: Изуј обућу своју са својих ногу: јер је место на коме стојиш света земља.
34Seeing I have seen the affliction of my people which is in Egypt, and I have heard their groaning, and am come down to deliver them. And now come, and I will send thee into Egypt.
34Ја добро видех муку свог народа који је у Мисиру, и чух њихово уздисање, и сиђох да их избавим: и сад ходи да те пошаљем у Мисир.
35This Moses, whom they refused, saying: Who hath appointed thee prince and judge? him God sent to be prince and redeemer by the hand of the angel who appeared to him in the bush.
35Овог Мојсија, ког укорише рекавши: Ко те постави кнезом и судијом? Овог Бог за кнеза и избавитеља посла руком анђела који му се јави у купини.
36He brought them out, doing wonders and signs in the land of Egypt, and in the Red Sea, and in the desert forty years.
36Овај их изведе учинивши чудеса и знаке у земљи мисирској и у Црвеном Мору и у пустињи четрдесет година.
37This is that Moses who said to the children of Israel: A prophet shall God raise up to you of your own brethren, as myself: him shall you hear.
37Ово је Мојсије који каза синовима Израиљевим: Господ Бог ваш подигнуће вам пророка из ваше браће, као мене: њега послушајте.
38This is he that was in the church in the wilderness, with the angel who spoke to him on mount Sina, and with our fathers; who received the words of life to give unto us.
38Ово је онај што беше у цркви у пустињи с анђелом, који му говори на гори синајској, и с оцима нашим; који прими речи живе да их нама да;
39Whom our fathers would not obey; but thrust him away, and in their hearts turned back into Egypt,
39ког не хтеше послушати оци наши, него га одбацише, и окренуше се срцем својим у Мисир,
40Saying to Aaron: Make us gods to go before us. For as for this Moses, who brought us out of the land of Egypt, we know not what is become of him.
40рекавши Арону: Начини нам богове који ће ићи пред нама, јер овом Мојсију, који нас изведе из земље мисирске, не знамо шта би.
41And they made a calf in those days, and offered sacrifices to the idol, and rejoiced in the works of their own hands.
41И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој.
42And God turned, and gave them up to serve the host of heaven, as it is written in the books of the prophets: Did you offer victims and sacrifices to me for forty years, in the desert, O house of Israel?
42А Бог се окрену од њих, и предаде их да служе војницима небеским, као што је писано у књизи пророка: Еда заклања и жртве принесосте ми на четрдесет година у пустињи, доме Израиљев?
43And you took unto you the tabernacle of Moloch, and the star of your god Rempham, figures which you made to adore them. And I will carry you away beyond Babylon.
43И примисте чадор Молохов, и звезду бога свог Ремфана, кипове које начинисте да им се молите; и преселићу вас даље од Вавилона.
44The tabernacle of the testimony was with our fathers in the desert, as God ordained for them, speaking to Moses, that he should make it according to the form which he had seen.
44Очеви наши имаху чадор сведочанства у пустињи, као што заповеди Онај који говори Мојсију да га начини по оној прилици као што га виде;
45Which also our fathers receiving, brought in with Jesus, into the possession of the Gentiles, whom God drove out before the face of our fathers, unto the days of David.
45који и примише очеви наши и донесоше с Исусом Навином у земљу незнабожаца, које отури Бог испред лица наших отаца, тја до Давида,
46Who found grace before God, and desired to find a tabernacle for the God of Jacob.
46који нађе милост у Бога, и измоли да нађе место Богу Јаковљевом.
47But Solomon built him a house.
47А Соломун Му начини кућу.
48Yet the most High dwelleth not in houses made by hands, as the prophet saith:
48Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49Heaven is my throne, and the earth my footstool. What house will you build me? saith the Lord; or what is the place of my resting?
49Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање?
50Hath not my hand made all these things?
50Не створи ли рука моја све ово?
51You stiffnecked and uncircumcised in heart and ears, you always resist the Holy Ghost: as your fathers did, so do you also.
51Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви.
52Which of the prophets have not your fathers persecuted? And they have slain them who foretold of the coming of the Just One; of whom you have been now the betrayers and murderers:
52Ког од пророка не протераше оци ваши? И побише оне који унапред јавише за долазак праведника, ког ви сад издајници и крвници постадосте;
53Who have received the law by the disposition of angels, and have not kept it.
53који примисте закон наредбом анђеоском, и не одржасте.
54Now hearing these things, they were cut to the heart, and they gnashed with their teeth at him.
54Кад ово чуше, расрдише се врло у срцима својим, и шкргутаху зубима на њ.
55But he, being full of the Holy Ghost, looking up steadfastly to heaven, saw the glory of God, and Jesus standing on the right hand of God. And he said: Behold, I see the heavens opened, and the Son of man standing on the right hand of God.
55А Стефан будући пун Духа Светог погледа на небо и виде славу Божју и Исуса где стоји с десне стране Богу;
56And they crying out with a loud voice, stopped their ears, and with one accord ran violently upon him.
56и рече: Ево видим небеса отворена и Сина човечијег где стоји с десне стране Богу.
57And casting him forth without the city, they stoned him; and the witnesses laid down their garments at the feet of a young man, whose name was Saul.
57А они повикавши гласно затискиваху уши своје, и навалише једнодушно на њ.
58And they stoned Stephen, invoking, and saying: Lord Jesus, receive my spirit.
58И изведавши га из града стадоше га засипати камењем, и сведоци хаљине своје метнуше код ногу младића по имену Савла.
59And falling on his knees, he cried with a loud voice, saying: Lord, lay not this sin to their charge. And when he had said this, he fell asleep in the Lord. And Saul was consenting to his death.
59И засипаху камењем Стефана, који се мољаше Богу и говораше: Господе Исусе! Прими дух мој.
no verse 60 in this text
60Онда клече на колена и повика гласно: Господе! Не прими им ово за грех. И ово рекавши умре.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.