Acts 20
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And after the tumult was ceased, Paul calling to him the disciples, and exhorting them, took his leave, and set forward to go into Macedonia.
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2And when he had gone over those parts, and had exhorted them with many words, he came into Greece;
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3Where, when he had spent three months, the Jews laid wait for him, as he was about to sail into Syria; so he took a resolution to return through Macedonia.
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4And there accompanied him Sopater the son of Pyrrhus, of Berea; and of the Thessalonians, Aristarchus, and Secundus, and Gaius of Derbe, and Timothy; and of Asia, Tychicus and Trophimus.
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5These going before, stayed for us at Troas.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6But we sailed from Philippi after the days of the Azymes, and came to them to Troas in five days, where we abode seven days.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7And on the first day of the week, when we were assembled to break bread, Paul discoursed with them, being to depart on the morrow: and he continued his speech until midnight.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8And there were a great number of lamps in the upper chamber where we were assembled.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9And a certain young man named Eutychus, sitting on the window, being oppressed with a deep sleep, (as Paul was long preaching,) by occasion of his sleep fell from the third loft down, and was taken up dead.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10To whom, when Paul had gone down, he laid himself upon him, and embracing him, said: Be not troubled, for his soul is in him.
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11Then going up, and breaking bread and tasting, and having talked a long time to them, until daylight, so he departed.
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12And they brought the youth alive, and were not a little comforted.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13But we, going aboard the ship, sailed to Assos, being there to take in Paul; for so he had appointed, himself purposing to travel by land.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14And when he had met with us at Assos, we took him in, and came to Mitylene.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15And sailing thence, the day following we came over against Chios; and the next day we arrived at Samos; and the day following we came to Miletus.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16For Paul had determined to sail by Ephesus, lest he should be stayed any time in Asia. For he hasted, if it were possible for him, to keep the day of Pentecost at Jerusalem.
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17And sending from Miletus to Ephesus, he called the ancients of the church.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18And when they were come to him, and were together, he said to them: You know from the first day that I came into Asia, in what manner I have been with you, for all the time,
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19Serving the Lord with all humility, and with tears, and temptations which befell me by the conspiracies of the Jews;
19служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20How I have kept back nothing that was profitable to you, but have preached it to you, and taught you publicly, and from house to house,
20како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21Testifying both to Jews and Gentiles penance towards God, and faith in our Lord Jesus Christ.
21сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22And now, behold, being bound in the spirit, I go to Jerusalem: not knowing the things which shall befall me there:
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23Save that the Holy Ghost in every city witnesseth to me, saying: That bands and afflictions wait for me at Jerusalem.
23осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24But I fear none of these things, neither do I count my life more precious than myself, so that I may consummate my course and the ministry of the word which I received from the Lord Jesus, to testify the gospel of the grace of God.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25And now behold, I know that all you, among whom I have gone preaching the kingdom of God, shall see my face no more.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26Wherefore I take you to witness this day, that I am clear from the blood of all men;
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27For I have not spared to declare unto you all the counsel of God.
27јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28Take heed to yourselves, and to the whole flock, wherein the Holy Ghost hath placed you bishops, to rule the church of God, which he hath purchased with his own blood.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29I know that, after my departure, ravening wolves will enter in among you, not sparing the flock.
29јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30And of your own selves shall arise men speaking perverse things, to draw away disciples after them.
30и између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31Therefore watch, keeping in memory, that for three years I ceased not, with tears to admonish every one of you night and day.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32And now I commend you to God, and to the word of his grace, who is able to build up, and to give an inheritance among all the sanctified.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33I have not coveted any man’s silver, gold, or apparel, as
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34You yourselves know: for such things as were needful for me and them that are with me, these hands have furnished.
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35I have shewed you all things, how that so labouring you ought to support the weak, and to remember the word of the Lord Jesus, how he said: It is a more blessed thing to give, rather than to receive.
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36And when he had said these things, kneeling down, he prayed with them all.
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37And there was much weeping among them all; and falling on the neck of Paul, they kissed him,
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38Being grieved most of all for the word which he had said, that they should see his face no more. And they brought him on his way to the ship.
38жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.