Acts 22
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Men, brethren, and fathers, hear ye the account which I now give unto you.
1Људи, браћо и очеви! Чујте сад мој одговор к вама.
2(And when they heard that he spoke to them in the Hebrew tongue, they kept the more silence.)
2А кад чуше да им јеврејским језиком проговори, још већа тишина поста. И рече:
3And he saith: I am a Jew, born at Tarsus in Cilicia, but brought up in this city, at the feet of Gamaliel, taught according to the truth of the law of the fathers, zealous for the law, as also all you are this day:
3Ја сам човек Јеврејин, који сам рођен у Тарсу киликијском, и одгајен у овом граду код ногу Гамалиилових, научен управо отачком закону, и бејах ревнитељ Божји као што сте ви сви данас.
4Who persecuted this way unto death, binding and delivering into prisons both men and women.
4Ја овај пут гоних до саме смрти, везујући и предајући у тамницу и људе и жене,
5As the high priest doth bear me witness, and all the ancients: from whom also receiving letters to the brethren, I went to Damascus, that I might bring them bound from thence to Jerusalem to be punished.
5као што ми сведочи и поглавар свештенички и све старешине; од којих и посланице примих на браћу која живе у Дамаску; и иђах да доведем оне што беху онамо свезане у Јерусалим да се муче.
6And it came to pass, as I was going, and drawing nigh to Damascus at midday, that suddenly from heaven there shone round about me a great light:
6А кад иђах и приближих се к Дамаску, догоди ми се око подне да ме уједанпут обасја велика светлост с неба.
7And falling on the ground, I heard a voice saying to me: Saul, Saul, why persecutest thou me?
7И падох на земљу, и чух глас, који ми говори: Савле! Савле! Зашто ме гониш?
8And I answered: Who art thou, Lord? And he said to me: I am Jesus of Nazareth, whom thou persecutest.
8А ја одговорих: Ко си Ти, Господе? А Он ми рече: Ја сам Исус Назарећанин, ког ти гониш.
9And they that were with me, saw indeed the light, but they heard not the voice of him that spoke with me.
9А који беху са мном видеше светлост и уплашише се; али не чуше глас који ми говораше.
10And I said: What shall I do, Lord? And the Lord said to me: Arise, and go to Damascus; and there it shall be told thee of all things that thou must do.
10А ја рекох: Шта ћу чинити, Господе? А Господ ми рече: Устани и иди у Дамаск, и тамо ће ти се казати за све шта ти је одређено да чиниш.
11And whereas I did not see for the brightness of that light, being led by the hand by my companions, I came to Damascus.
11И кад обневидех од силне светлости оне, вођаху ме за руку они који беху са мном, и дођох у Дамаск.
12And one Ananias, a man according to the law, having testimony of all the Jews who dwelt there,
12А неки Ананија, човек побожан по закону, посведочен од свију Јевреја који живе у Дамаску,
13Coming to me, and standing by me, said to me: Brother Saul, look up. And I the same hour looked upon him.
13дошавши к мени стаде и рече ми: Савле брате! Прогледај. И ја у тај час погледах на њ.
14But he said: The God of our fathers hath preordained thee that thou shouldst know his will, and see the Just One, and shouldst hear the voice from his mouth.
14А он ми рече: Бог отаца наших изабра те да познаш вољу Његову, и да видиш праведника, и да чујеш глас из уста Његових:
15For thou shalt be his witness to all men, of those things which thou hast seen and heard.
15Да Му будеш сведок пред свим људима за ово што си видео и чуо.
16And now why tarriest thou? Rise up, and be baptized, and wash away thy sins, invoking his name.
16И сад шта оклеваш? Устани и крсти се, и опери се од греха својих, призвавши име Господа Исуса.
17And it came to pass, when I was come again to Jerusalem, and was praying in the temple, that I was in a trance,
17А догоди се, кад се вратих у Јерусалим и мољах се у цркви Богу, да постадох изван себе,
18And saw him saying unto me: Make haste, and get thee quickly out of Jerusalem; because they will not receive thy testimony concerning me.
18и видех Га где ми говори: Похитај те изађи из Јерусалима, јер неће примити сведочанство твоје за мене.
19And I said: Lord, they know that I cast into prison, and beat in every synagogue, them that believed in thee.
19И ја рекох: Господе! Сами знаду да сам ја метао у тамнице и био по зборницама оне који Те верују.
20And when the blood of Stephen thy witness was shed, I stood by and consented, and kept the garments of them that killed him.
20И кад се проливаше крв Стефана сведока Твог, и ја стајах и пристајах на смрт његову, и чувах хаљине оних који га убијају.
21And he said to me: Go, for unto the Gentiles afar off, will I send thee.
21И рече ми: Иди, јер ћу ја далеко да те пошаљем у незнабошце.
22And they heard him until this word, and then lifted up their voice, saying: Away with such an one from the earth; for it is not fit that he should live.
22А они га слушаху до ове речи, па подигоше глас свој говорећи: Узми са земље таквог; јер не треба да живи.
23And as they cried out and threw off their garments, and cast dust into the air,
23А кад они викаху и збациваху хаљине и бацаху прах у небо,
24The tribune commanded him to be brought into the castle, and that he should be scourged and tortured: to know for what cause they did so cry out against him.
24заповеди војвода да га одведу у логор, и рече да га бојем испитају да дозна за какву кривицу тако викаху на њ.
25And when they had bound him with thongs, Paul saith to the centurion that stood by him: Is it lawful for you to scourge a man that is a Roman, and uncondemned?
25И кад га притегоше узицама, рече Павле капетану, који стајаше онде: Зар ви можете бити човека Римљанина, и још без суда?
26Which the centurion hearing, went to the tribune, and told him, saying: What art thou about to do? For this man is a Roman citizen.
26А кад чу капетан, приступи к војводи и каза говорећи: Гледај шта ћеш чинити; јер је овај човек Римљанин.
27And the tribune coming, said to him: Tell me, art thou a Roman? But he said: Yea.
27А војвода приступивши рече му: Кажи ми јеси ли ти Римљанин? А он рече: Да.
28And the tribune answered: I obtained the being free of this city with a great sum. And Paul said: But I was born so.
28А војвода одговори: Ја сам за велику цену име овог грађанства добио. А Павле рече: А ја сам се и родио с њиме.
29Immediately therefore they departed from him that were about to torture him. The tribune also was afraid after he understood that he was a Roman citizen, and because he had bound him.
29Онда одступише одмах од њега они што хтеше да га испитују; а војвода се уплаши кад разуме да је Римљанин и што га беше свезао.
30But on the next day, meaning to know more diligently for what cause he was accused by the Jews, he loosed him, and commanded the priests to come together, and all the council: and bringing forth Paul, he set him before them.
30А сутрадан, желећи дознати истину зашто га туже Јевреји, пусти га из окова, и заповеди да дођу главари свештенички и сав сабор њихов; и сведавши Павла постави га пред њима.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.