Acts 27
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And when it was determined that he should sail into Italy, and that Paul, with the other prisoners, should be delivered to a centurion, named Julius, of the band Augusta,
1И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете.
2Going on board a ship of Adrumetum, we launched, meaning to sail by the coasts of Asia, Aristarchus, the Macedonian of Thessalonica, continuing with us.
2А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна.
3And the day following we came to Sidon. And Julius treating Paul courteously, permitted him to go to his friends, and to take care of himself.
3И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују.
4And when we had launched from thence, we sailed under Cyprus, because the winds were contrary.
4И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни.
5And sailing over the sea of Cilicia, and Pamphylia, we came to Lystra, which is in Lycia:
5И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску.
6And there the centurion finding a ship of Alexandria sailing into Italy, removed us into it.
6И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу.
7And when for many days we had sailed slowly, and were scarce come over against Gnidus, the wind not suffering us, we sailed near Crete by Salmone:
7И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне.
8And with much ado sailing by it, we came into a certain place, which is called Good-havens, nigh to which was the city of Thalassa.
8И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја.
9And when much time was spent, and when sailing now was dangerous, because the fast was now past, Paul comforted them,
9А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле
10Saying to them: Ye men, I see that the voyage beginneth to be with injury and much damage, not only of the lading and ship, but also of our lives.
10говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших.
11But the centurion believed the pilot and the master of the ship, more than those things which were said by Paul.
11Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи.
12And whereas it was not a commodious haven to winter in, the greatest part gave counsel to sail thence, if by any means they might reach Phenice to winter there, which is a haven of Crete, looking towards the southwest and northwest.
12А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу.
13And the south wind gently blowing, thinking that they had obtained their purpose, when they had loosed from Asson, they sailed close by Crete.
13И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита.
14But not long after, there arose against it a tempestuous wind, called Euroaquilo.
14Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон.
15And when the ship was caught, and could not bear up against the wind, giving up the ship to the winds, we were driven.
15А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас.
16And running under a certain island, that is called Cauda, we had much work to come by the boat.
16А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац,
17Which being taken up, they used helps, undergirding the ship, and fearing lest they should fall into the quicksands, they let down the sail yard, and so were driven.
17који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо.
18And we being mightily tossed with the tempest, the next day they lightened the ship.
18А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре.
19And the third day they cast out with their own hands the tackling of the ship.
19И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски.
20And when neither sun nor stars appeared for many days, and no small storm lay on us, all hope of our being saved was now taken away.
20А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити.
21And after they had fasted a long time, Paul standing forth in the midst of them, said: You should indeed, O ye men, have hearkened unto me, and not have loosed from Crete, and have gained this harm and loss.
21И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете.
22And now I exhort you to be of good cheer. For there shall be no loss of any man’s life among you, but only of the ship.
22И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе;
23For an angel of God, whose I am, and whom I serve, stood by me this night,
23јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим,
24Saying: Fear not, Paul, thou must be brought before Caesar; and behold, God hath given thee all them that sail with thee.
24говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом.
25Wherefore, sirs, be of good cheer; for I believe God that it shall so be, as it hath been told me.
25Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено.
26And we must come unto a certain island.
26Али ваља нам доћи на једно острво.
27But after the fourteenth night was come, as we were sailing in Adria, about midnight, the shipmen deemed that they discovered some country.
27А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи.
28Who also sounding, found twenty fathoms; and going on a little further, they found fifteen fathoms.
28И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати.
29Then fearing lest we should fall upon rough places, they cast four anchors out of the stern, and wished for the day.
29Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване.
30But as the shipmen sought to fly out of the ship, having let down the boat into the sea, under colour, as though they would have cast anchors out of the forepart of the ship,
30А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере,
31Paul said to the centurion, and to the soldiers: Except these stay in the ship, you cannot be saved.
31рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати.
32Then the soldiers cut off the ropes of the boat, and let her fall off.
32Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде.
33And when it began to be light, Paul besought them all to take meat, saying: This day is the fourteenth day that you have waited, and continued fasting, taking nothing.
33А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши.
34Wherefore I pray you to take some meat for your health’s sake; for there shall not an hair of the head of any of you perish.
34Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти.
35And when he had said these things, taking bread, he gave thanks to God in the sight of them all; and when he had broken it, he began to eat.
35И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести.
36Then were they all of better cheer, and they also took some meat.
36Онда се сви развеселивши и они једоше.
37And we were in all in the ship, two hundred threescore and sixteen souls.
37А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест.
38And when they had eaten enough, they lightened the ship, casting the wheat into the sea.
38И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море.
39And when it was day, they knew not the land; but they discovered a certain creek that had a shore, into which they minded, if they could, to thrust in the ship.
39А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу.
40And when they had taken up the anchors, they committed themselves to the sea, loosing withal the rudder bands; and hoisting up the mainsail to the wind, they made towards shore.
40И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају.
41And when we were fallen into a place where two seas met, they run the ship aground; and the forepart indeed, sticking fast, remained unmoveable: but the hinder part was broken with the violence of the sea.
41А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова.
42And the soldiers’ counsel was, that they should kill the prisoners, lest any of them, swimming out, should escape.
42А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече.
43But the centurion, willing to save Paul, forbade it to be done; and he commanded that they who could swim, should cast themselves first into the sea, and save themselves, and get to land.
43Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу;
44And the rest, some they carried on boards, and some on those things that belonged to the ship. And so it came to pass, that every soul got safe to land.
44а остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.