Acts 13
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now there were in the church which was at Antioch, prophets and doctors, among whom was Barnabas, and Simon who was called Niger, and Lucius of Cyrene, and Manahen, who was the foster brother of Herod the tetrarch, and Saul.
1А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2And as they were ministering to the Lord, and fasting, the Holy Ghost said to them: Separate me Saul and Barnabas, for the work whereunto I have taken them.
2А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3Then they, fasting and praying, and imposing their hands upon them, sent them away.
3Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4So they being sent by the Holy Ghost, went to Seleucia: and from thence they sailed to Cyprus.
4Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5And when they were come to Salamina, they preached the word of God in the synagogues of the Jews. And they had John also in the ministry.
5И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6And when they had gone through the whole island, as far as Paphos, they found a certain man, a magician, a false prophet, a Jew, whose name was Bar-jesu:
6А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7Who was with the proconsul Sergius Paulus, a prudent man. He sending for Barnabas and Saul, desired to hear the word of God.
7који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8But Elymas the magician (for so his name is interpreted) withstood them, seeking to turn away the proconsul from the faith.
8А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9Then Saul, otherwise Paul, filled with the Holy Ghost, looking upon him,
9А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10Said: O full of all guile, and of all deceit, child of the devil, enemy of all justice, thou ceasest not to pervert the right ways of the Lord.
10рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11And now behold, the hand of the Lord is upon thee, and thou shalt be blind, not seeing the sun for a time. And immediately there fell a mist and darkness upon him, and going about, he sought some one to lead him by the hand.
11И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
12Then the proconsul, when he had seen what was done, believed, admiring at the doctrine of the Lord.
12Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13Now when Paul and they that were with him had sailed from Paphos, they came to Perge in Pamphylia. And John departing from them, returned to Jerusalem.
13А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14But they passing through Perge, came to Antioch in Pisidia: and entering into the synagogue on the sabbath day, they sat down.
14А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15And after the reading of the law and the prophets, the rulers of the synagogue sent to them, saying: Ye men, brethren, if you have any word of exhortation to make to the people, speak.
15А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16Then Paul rising up, and with his hand bespeaking silence, said: Ye men of Israel, and you that fear God, give ear.
16А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17The God of the people of Israel chose our fathers, and exalted the people when they were sojourners in the land of Egypt, and with an high arm brought them out from thence,
17Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18And for the space of forty years endured their manners in the desert.
18И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19And destroying seven nations in the land of Chanaan, divided their land among them, by lot,
19И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20As it were, after four hundred and fifty years: and after these things, he gave unto them judges, until Samuel the prophet.
20И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21And after that they desired a king: and God gave them Saul the son of Cis, a man of the tribe of Benjamin, forty years.
21И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22And when he had removed him, he raised them up David to be king: to whom giving testimony, he said: I have found David, the son of Jesse, a man according to my own heart, who shall do all my wills.
22И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23Of this man’s seed God according to his promise, hath raised up to Israel a Saviour, Jesus:
23Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24John first preaching, before his coming, the baptism of penance to all the people of Israel.
24кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25And when John was fulfilling his course, he said: I am not he, whom you think me to be: but behold, there cometh one after me, whose shoes of his feet I am not worthy to loose.
25И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26Men, brethren, children of the stock of Abraham, and whosoever among you fear God, to you the word of this salvation is sent.
26Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27For they that inhabited Jerusalem, and the rulers thereof, not knowing him, nor the voices of the prophets, which are read every sabbath, judging him have fulfilled them.
27Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28And finding no cause of death in him, they desired of Pilate, that they might kill him.
28И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29And when they had fulfilled all things that were written of him, taking him down from the tree, they laid him in a sepulchre.
29И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30But God raised him up from the dead the third day:
30А Бог васкрсе Га из мртвих.
31Who was seen for many days, by them who came up with him from Galilee to Jerusalem, who to this present are his witnesses to the people.
31И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32And we declare unto you, that the promise which was made to our fathers,
32И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33This same God hath fulfilled to our children, raising up Jesus, as in the second psalm also is written: Thou art my Son, this day have I begotten thee.
33као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34And to shew that he raised him up from the dead, not to return now any more to corruption, he said thus: I will give you the holy things of David faithful.
34А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35And therefore, in another place also, he saith: Thou shalt not suffer thy holy one to see corruption.
35Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36For David, when he had served in his generation, according to the will of God, slept: and was laid unto his fathers, and saw corruption.
36Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37But he whom God hath raised from the dead, saw no corruption.
37А ког Бог подиже не виде труљење.
38Be it known therefore to you, men, brethren, that through him forgiveness of sins is preached to you: and from all the things, from which you could not be justified by the law of Moses.
38Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39In him every one that believeth, is justified.
39И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40Beware, therefore, lest that come upon you which is spoken in the prophets:
40Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
41Behold, ye despisers, and wonder, and perish: for I work a work in your days, a work which you will not believe, if any man shall tell it you.
41Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42And as they went out, they desired them, that on the next sabbath, they would speak unto them these words.
42А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43And when the synagogue was broken up, many of the Jews, and of the strangers who served God, followed Paul and Barnabas: who speaking to them, persuaded them to continue in the grace of God.
43А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44But the next sabbath day, the whole city almost came together, to hear the word of God.
44А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45And the Jews seeing the multitudes, were filled with envy, and contradicted those things which were said by Paul, blaspheming.
45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46Then Paul and Barnabas said boldly: To you it behoved us first to speak the word of God: but because you reject it, and judge yourselves unworthy of eternal life, behold we turn to the Gentiles.
46А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
47For so the Lord hath commanded us: I have set thee to be the light of the Gentiles; that thou mayest be for salvation unto the utmost part of the earth.
47Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48And the Gentiles hearing it, were glad, and glorified the word of the Lord: and as many as were ordained to life everlasting, believed.
48А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
49And the word of the Lord was published throughout the whole country.
49И реч се Божја разношаше по свој околини.
50But the Jews stirred up religious and honourable women, and the chief men of the city, and raised persecution against Paul and Barnabas: and cast them out of their coasts.
50Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51But they, shaking off the dust of their feet against them, came to Iconium.
51А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
52And the disciples were filled with joy and with the Holy Ghost.
52А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.