Acts 13
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now in the assembly that was at Antioch there were some prophets and teachers: Barnabas, Simeon who was called Niger, Lucius of Cyrene, Manaen the foster brother of Herod the tetrarch, and Saul.
1А у цркви која беше у Антиохији беху неки пророци и учитељи, то јест: Варнава и Симеун који се зваше Нигар, и Лукије Киринац, и Манаил одгајени с Иродом четворовласником, и Савле.
2As they served the Lord and fasted, the Holy Spirit said, “Separate Barnabas and Saul for me, for the work to which I have called them.”
2А кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух Свети: Одвојте ми Варнаву и Савла на дело на које их позвах.
3Then, when they had fasted and prayed and laid their hands on them, they sent them away.
3Тада постивши и помоливши се Богу метнуше руке на њих, и отпустише их.
4So, being sent out by the Holy Spirit, they went down to Seleucia. From there they sailed to Cyprus.
4Ови дакле послани од Духа Светог сиђоше у Селеукију, и оданде отпловише у Кипар.
5When they were at Salamis, they proclaimed God’s word in the Jewish synagogues. They also had John as their attendant.
5И дошавши у Саламин јавише реч Божју у зборницама јеврејским; а имаху и Јована слугу.
6When they had gone through the island to Paphos, they found a certain sorcerer, a false prophet, a Jew whose name was Bar Jesus,
6А кад прођоше острво тја до Пафа, нађоше некаквог човека врачара, и лажног пророка, Јеврејина, коме беше име Варисус,
7who was with the proconsul, Sergius Paulus, a man of understanding. This man summoned Barnabas and Saul, and sought to hear the word of God.
7који беше с намесником Срђем Павлом, човеком разумним. Овај дозвавши Варнаву и Савла заиска да чује реч Божју.
8But Elymas the sorcerer (for so is his name by interpretation) withstood them, seeking to turn the proconsul away from the faith.
8А Елима врачар (јер то значи име његово) стаде им се супротити, гледајући да одврати намесника од вере.
9But Saul, who is also called Paul, filled with the Holy Spirit, fastened his eyes on him
9А Савле који се зваше и Павле, пун Духа Светог погледавши на њ
10and said, “You son of the devil, full of all deceit and all cunning, you enemy of all righteousness, will you not cease to pervert the right ways of the Lord?
10рече: О напуњени сваког лукавства и сваке пакости, сине ђавољи! Непријатељу сваке правде! Зар не престајеш кварити праве путеве Господње?
11Now, behold, the hand of the Lord is on you, and you will be blind, not seeing the sun for a season!” Immediately a mist and darkness fell on him. He went around seeking someone to lead him by the hand.
11И сад ето руке Господње на те, и да будеш слеп да не видиш сунце за неко време. И уједанпут нападе на њ мрак и тама, и пипајући тражаше вођу.
12Then the proconsul, when he saw what was done, believed, being astonished at the teaching of the Lord.
12Тада намесник, кад виде шта би, верова, дивећи се науци Господњој.
13Now Paul and his company set sail from Paphos and came to Perga in Pamphylia. John departed from them and returned to Jerusalem.
13А кад се Павле са својим друштвом одвезе из Пафа, дођоше у Пергу памфилијску; а Јован се одвоји од њих, и врати се у Јерусалим.
14But they, passing on from Perga, came to Antioch of Pisidia. They went into the synagogue on the Sabbath day and sat down.
14А они отишавши из Перге дођоше у Антиохију писидијску, и ушавши у зборницу у дан суботни седоше.
15After the reading of the law and the prophets, the rulers of the synagogue sent to them, saying, “Brothers, if you have any word of exhortation for the people, speak.”
15А по читању закона и пророка послаше старешине зборничке к њима говорећи: Људи браћо! Ако је у вама реч утехе за народ, говорите.
16Paul stood up, and gesturing with his hand said, “Men of Israel, and you who fear God, listen.
16А Павле уставши и махнувши руком рече: Људи Израиљци и који се Бога бојите! Чујте.
17The God of this people chose our fathers, and exalted the people when they stayed as aliens in the land of Egypt, and with an uplifted arm, he led them out of it.
17Бог народа овог изабра оце наше, и подиже народ кад беху дошљаци у земљи мисирској, и руком високом изведе их из ње.
18For a period of about forty years he put up with them in the wilderness.
18И до четрдесет година прехрани их у пустињи.
19When he had destroyed seven nations in the land of Canaan, he gave them their land for an inheritance for about four hundred fifty years.
19И затрвши седам народа у земљи хананској на коцке раздели им земљу њихову.
20After these things, he gave them judges until Samuel the prophet.
20И потом на четири стотине и педесет година даде им судије до Самуила пророка.
21Afterward they asked for a king, and God gave to them Saul the son of Kish, a man of the tribe of Benjamin, for forty years.
21И од тада искаше цара, и даде им Бог Саула, сина Кисовог, човека од колена Венијаминовог, за четрдесет година.
22When he had removed him, he raised up David to be their king, to whom he also testified, ‘I have found David the son of Jesse, a man after my heart, who will do all my will.’
22И уклонивши њега подиже им Давида за цара, коме и рече сведочећи: Нађох Давида сина Јесејевог, човека по срцу мом, који ће испунити све воље моје.
23From this man’s offspring, God has brought salvation to Israel according to his promise,
23Од његовог семена подиже Бог по обећању Израиљу спаса Исуса;
24before his coming, when John had first preached the baptism of repentance to Israel.
24кад Јован пред Његовим доласком проповеда крштење покајања свему народу Израиљевом.
25As John was fulfilling his course, he said, ‘What do you suppose that I am? I am not he. But behold, one comes after me, the sandals of whose feet I am not worthy to untie.’
25И кад свршиваше Јован течење своје, говораше: Ко мислите да сам ја нисам ја; него ево иде за мном, коме ја нисам достојан разрешити ремен на обући Његовој.
26“Brothers, children of the stock of Abraham, and those among you who fear God, the word of this salvation is sent out to you.
26Људи браћо! Синови рода Авраамовог, и који се међу вама Бога боје! Вама се посла реч овог спасења.
27For those who dwell in Jerusalem, and their rulers, because they didn’t know him, nor the voices of the prophets which are read every Sabbath, fulfilled them by condemning him.
27Јер они што живе у Јерусалиму, и кнезови њихови, не познаше Овог и гласове пророчке који се читају сваке суботе, осудивши Га извршише.
28Though they found no cause for death, they still asked Pilate to have him killed.
28И не нашавши ниједне кривице смртне молише Пилата да Га погуби.
29When they had fulfilled all things that were written about him, they took him down from the tree and laid him in a tomb.
29И кад свршише све што је писано за Њега, скинуше Га с дрвета и метнуше у гроб.
30But God raised him from the dead,
30А Бог васкрсе Га из мртвих.
31and he was seen for many days by those who came up with him from Galilee to Jerusalem, who are his witnesses to the people.
31И показива се много дана онима што излазише с Њим из Галилеје у Јерусалим, који су сад сведоци Његови пред народом.
32We bring you good news of the promise made to the fathers,
32И ми вам јављамо обећање које би очевима нашим да је ово Бог испунио нама, деци њиховој, подигнувши Исуса;
33that God has fulfilled this to us, their children, in that he raised up Jesus. As it is also written in the second psalm, ‘You are my Son. Today I have become your father.’
33као што је написано и у другом псалму: Ти си мој Син, ја Те данас родих.
34“Concerning that he raised him up from the dead, now no more to return to corruption, he has spoken thus: ‘I will give you the holy and sure blessings of David.’
34А да Га из мртвих васкрсе да се више не врати у труљење овако каже: Даћу вам светињу Давидову верну.
35Therefore he says also in another psalm, ‘You will not allow your Holy One to see decay.’
35Зато и на другом месту говори: Нећеш дати да Твој Светац види труљење.
36For David, after he had in his own generation served the counsel of God, fell asleep, was laid with his fathers, and saw decay.
36Јер Давид послуживши роду свом по вољи Божјој умре, и метнуше га код отаца његових, и виде труљење.
37But he whom God raised up saw no decay.
37А ког Бог подиже не виде труљење.
38Be it known to you therefore, brothers, that through this man is proclaimed to you remission of sins;
38Тако да вам је на знање, људи браћо! Да се кроза Њ вама проповеда опроштење греха.
39and by him everyone who believes is justified from all things, from which you could not be justified by the law of Moses.
39И од свега, од чега се не могосте оправдати у закону Мојсијевом, оправдаће се у Њему сваки који верује.
40Beware therefore, lest that come on you which is spoken in the prophets:
40Гледајте дакле да не дође на вас оно што је казано у пророцима:
41‘Behold, you scoffers! Wonder and perish, for I work a work in your days, a work which you will in no way believe, if one declares it to you.’”
41Видите, немарљиви! И чудите се, и нек вас нестане; јер ја чиним дело у ваше дане, дело које нећете веровати ако вам ко усказује.
42So when the Jews went out of the synagogue, the Gentiles begged that these words might be preached to them the next Sabbath.
42А кад излажаху из зборнице јеврејске, мољаху незнабошци да им се ове речи у другу суботу говоре.
43Now when the synagogue broke up, many of the Jews and of the devout proselytes followed Paul and Barnabas; who, speaking to them, urged them to continue in the grace of God.
43А кад се сабор разиђе, пођоше за Павлом и за Варнавом многи од Јевреја и побожних дошљака; а они говорећи им световаху их да остану у благодати Божјој.
44The next Sabbath, almost the whole city was gathered together to hear the word of God.
44А у другу суботу сабра се готово сав град да чују речи Божје.
45But when the Jews saw the multitudes, they were filled with jealousy, and contradicted the things which were spoken by Paul, and blasphemed.
45А кад видеше Јевреји народ, напунише се зависти, и говораху противно речима Павловим насупрот говорећи и хулећи.
46Paul and Barnabas spoke out boldly, and said, “It was necessary that God’s word should be spoken to you first. Since indeed you thrust it from yourselves, and judge yourselves unworthy of eternal life, behold, we turn to the Gentiles.
46А Павле и Варнава ослободивши се рекоше: Вама је најпре требало да се говори реч Божја; али кад је одбацујете, и сами се показујете да нисте достојни вечног живота, ево се обрћемо к незнабошцима.
47For so has the Lord commanded us, saying, ‘I have set you as a light for the Gentiles, that you should bring salvation to the uttermost parts of the earth.’”
47Јер нам тако заповеди Господ: Поставих те за видело незнабошцима, да будеш спасење до самог краја земље.
48As the Gentiles heard this, they were glad and glorified the word of God. As many as were appointed to eternal life believed.
48А кад чуше незнабошци, радоваху се и слављаху реч Божју, и вероваху колико их беше приправљено за живот вечни.
49The Lord’s word was spread abroad throughout all the region.
49И реч се Божја разношаше по свој околини.
50But the Jews stirred up the devout and prominent women and the chief men of the city, and stirred up a persecution against Paul and Barnabas, and threw them out of their borders.
50Али Јевреји подговорише побожне и поштене жене и старешине градске те подигоше гоњење на Павла и Варнаву, и истераше их из своје земље.
51But they shook off the dust of their feet against them, and came to Iconium.
51А они отресавши на њих прах са својих ногу дођоше у Иконију.
52The disciples were filled with joy and with the Holy Spirit.
52А ученици пуњаху се радости и Духа Светог.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.