Acts 15
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Some men came down from Judea and taught the brothers, “Unless you are circumcised after the custom of Moses, you can’t be saved.”
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2Therefore when Paul and Barnabas had no small discord and discussion with them, they appointed Paul, Barnabas, and some others of them to go up to Jerusalem to the apostles and elders about this question.
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3They, being sent on their way by the assembly, passed through both Phoenicia and Samaria, declaring the conversion of the Gentiles. They caused great joy to all the brothers.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4When they had come to Jerusalem, they were received by the assembly and the apostles and the elders, and they reported everything that God had done with them.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5But some of the sect of the Pharisees who believed rose up, saying, “It is necessary to circumcise them, and to command them to keep the law of Moses.”
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6The apostles and the elders were gathered together to see about this matter.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7When there had been much discussion, Peter rose up and said to them, “Brothers, you know that a good while ago God made a choice among you that by my mouth the nations should hear the word of the Good News and believe.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8God, who knows the heart, testified about them, giving them the Holy Spirit, just like he did to us.
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9He made no distinction between us and them, cleansing their hearts by faith.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10Now therefore why do you tempt God, that you should put a yoke on the neck of the disciples which neither our fathers nor we were able to bear?
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11But we believe that we are saved through the grace of the Lord Jesus, just as they are.”
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12All the multitude kept silence, and they listened to Barnabas and Paul reporting what signs and wonders God had done among the nations through them.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13After they were silent, James answered, “Brothers, listen to me.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14Simeon has reported how God first visited the nations to take out of them a people for his name.
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15This agrees with the words of the prophets. As it is written,
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16‘After these things I will return. I will again build the tabernacle of David, which has fallen. I will again build its ruins. I will set it up
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17that the rest of men may seek after the Lord: all the Gentiles who are called by my name, says the Lord, who does all these things.’
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18“All of God’s works are known to him from eternity.
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
19Therefore my judgment is that we don’t trouble those from among the Gentiles who turn to God,
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20but that we write to them that they abstain from the pollution of idols, from sexual immorality, from what is strangled, and from blood.
20него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21For Moses from generations of old has in every city those who preach him, being read in the synagogues every Sabbath.”
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22Then it seemed good to the apostles and the elders, with the whole assembly, to choose men out of their company, and send them to Antioch with Paul and Barnabas: Judas called Barsabbas, and Silas, chief men among the brothers.
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23They wrote these things by their hand: “The apostles, the elders, and the brothers, to the brothers who are of the Gentiles in Antioch, Syria, and Cilicia: greetings.
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24Because we have heard that some who went out from us have troubled you with words, unsettling your souls, saying, ‘You must be circumcised and keep the law,’ to whom we gave no commandment;
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25it seemed good to us, having come to one accord, to choose out men and send them to you with our beloved Barnabas and Paul,
25зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26men who have risked their lives for the name of our Lord Jesus Christ.
26с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27We have sent therefore Judas and Silas, who themselves will also tell you the same things by word of mouth.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28For it seemed good to the Holy Spirit, and to us, to lay no greater burden on you than these necessary things:
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29that you abstain from things sacrificed to idols, from blood, from things strangled, and from sexual immorality, from which if you keep yourselves, it will be well with you. Farewell.”
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30So, when they were sent off, they came to Antioch. Having gathered the multitude together, they delivered the letter.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31When they had read it, they rejoiced over the encouragement.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32Judas and Silas, also being prophets themselves, encouraged the brothers with many words and strengthened them.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33After they had spent some time there, they were dismissed in peace from the brothers to the apostles.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
no verse 34 in this text
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35But Paul and Barnabas stayed in Antioch, teaching and preaching the word of the Lord, with many others also.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36After some days Paul said to Barnabas, “Let’s return now and visit our brothers in every city in which we proclaimed the word of the Lord, to see how they are doing.”
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37Barnabas planned to take John, who was called Mark, with them also.
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38But Paul didn’t think that it was a good idea to take with them someone who had withdrawn from them in Pamphylia, and didn’t go with them to do the work.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39Then the contention grew so sharp that they separated from each other. Barnabas took Mark with him and sailed away to Cyprus,
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40but Paul chose Silas and went out, being commended by the brothers to the grace of God.
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41He went through Syria and Cilicia, strengthening the assemblies.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.