Acts 15
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then some men came down from Judea and were teaching the brothers, “Unless you are circumcised according to the custom of Moses, you cannot be saved.”
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2And after engaging these men in sharp debate, Paul and Barnabas were appointed, along with some other believers, to go up to Jerusalem to see the apostles and elders about this question.
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3Sent on their way by the church, they passed through Phoenicia and Samaria, recounting the conversion of the Gentiles and bringing great joy to all the brothers.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4On their arrival in Jerusalem, they were welcomed by the church and apostles and elders, to whom they reported all that God had done through them.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5But some believers from the party of the Pharisees stood up and declared, “The Gentiles must be circumcised and required to obey the law of Moses.”
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6So the apostles and elders met to look into this matter.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7After much discussion, Peter got up and said to them, “Brothers, you know that in the early days God made a choice among you that the Gentiles would hear from my lips the message of the gospel and believe.
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8And God, who knows the heart, showed His approval by giving the Holy Spirit to them, just as He did to us.
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9He made no distinction between us and them, for He cleansed their hearts by faith.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10Now then, why do you test God by placing on the necks of the disciples a yoke that neither we nor our fathers have been able to bear?
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11On the contrary, we believe it is through the grace of the Lord Jesus that we are saved, just as they are.”
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12The whole assembly fell silent as they listened to Barnabas and Paul describing the signs and wonders God had done among the Gentiles through them.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13When they had finished speaking, James declared, “Brothers, listen to me!
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14Simon has told us how God first visited the Gentiles to take from them a people to be His own.
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15The words of the prophets agree with this, as it is written:
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16‘After this I will return and rebuild the fallen tent of David. Its ruins I will rebuild, and I will restore it,
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17so that the remnant of men may seek the Lord, and all the Gentiles who are called by My name, says the Lord who does these things
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18that have been known for ages.’
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
19It is my judgment, therefore, that we should not cause trouble for the Gentiles who are turning to God.
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20Instead, we should write and tell them to abstain from food polluted by idols, from sexual immorality, from the meat of strangled animals, and from blood.
20него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21For Moses has been proclaimed in every city from ancient times and is read in the synagogues on every Sabbath.”
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22Then the apostles and elders, with the whole church, decided to select men from among them to send to Antioch with Paul and Barnabas. They chose Judas called Barsabbas and Silas, two leaders among the brothers,
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23and sent them with this letter: The apostles and the elders, your brothers, To the brothers among the Gentiles in Antioch, Syria, and Cilicia: Greetings.
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24It has come to our attention that some went out from us without our authorization and unsettled you, troubling your minds by what they said.
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25So we all agreed to choose men to send to you along with our beloved Barnabas and Paul,
25зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26men who have risked their lives for the name of our Lord Jesus Christ.
26с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27Therefore we are sending Judas and Silas to tell you in person the same things we are writing.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28It seemed good to the Holy Spirit and to us not to burden you with anything beyond these essential requirements:
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29You must abstain from food sacrificed to idols, from blood, from the meat of strangled animals, and from sexual immorality. You will do well to avoid these things. Farewell.
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30So the men were sent off and went down to Antioch, where they assembled the congregation and delivered the letter.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31When the people read it, they rejoiced at its encouraging message.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32Judas and Silas, who themselves were prophets, said much to encourage and strengthen the brothers.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33After spending some time there, they were sent off by the brothers in peace to return to those who had sent them.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
no verse 34 in this text
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35But Paul and Barnabas remained at Antioch, along with many others, teaching and preaching the word of the Lord.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36Some time later Paul said to Barnabas, “Let us go back and visit the brothers in every town where we proclaimed the word of the Lord, to see how they are doing.”
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37Barnabas wanted to take John, also called Mark.
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38But Paul thought it best not to take him, because he had deserted them in Pamphylia and had not accompanied them in the work.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39Their disagreement was so sharp that they parted company. Barnabas took Mark and sailed for Cyprus,
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40but Paul chose Silas and left, commended by the brothers to the grace of the Lord.
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41And he traveled through Syria and Cilicia, strengthening the churches.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.