Деяния 15
Synodal Translation (Синодальный перевод)Translation
Synodal Translation (Синодальный перевод)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Некоторые, пришедшие из Иудеи, учили братьев: если не обрежетесь по обряду Моисееву, не можете спастись.
1И неки сишавши из Јудеје учаху браћу: Ако се не обрежете по обичају Мојсијевом, не можете се спасти.
2Когда же произошло разногласие и немалое состязание у Павла и Варнавы с ними, то положили Павлу и Варнаве и некоторым другим из них отправиться по сему делу к Апостолам и пресвитерам в Иерусалим
2А кад поста расправа, и Павле и Варнава не мало се препираше с њима, одредише да Павле и Варнава и други неки од њих иду горе к апостолима и старешинама у Јерусалим за ово питање.
3Итак, быв провожены церковью, они проходили Финикию и Самарию, рассказывая об обращении язычников, и производили радость великую во всех братиях.
3А они онда спремљени од цркве, пролажаху кроз Финикију и Самарију казујући обраћање незнабожаца, и чињаху велику радост свој браћи.
4По прибытии же в Иерусалим они были приняты церковью, Апостолами и пресвитерами, и возвестили все, что Бог сотворил с ними и как отверз дверь веры язычникам.
4А кад дођоше у Јерусалим, прими их црква и апостоли и старешине, и казаше све што учини Бог с њима, и како отвори незнабошцима врата вере.
5Тогда восстали некоторые из фарисейской ереси уверовавшие и говорили, что должно обрезывать язычников и заповедывать соблюдать закон Моисеев.
5Онда усташе неки од јереси фарисејске који беху веровали, и говораху да их ваља обрезати, и заповедити да држе закон Мојсијев.
6Апостолы и пресвитеры собрались для рассмотрения сего дела.
6А апостоли и старешине сабраше се да извиде ову реч.
7По долгом рассуждении Петр, встав, сказал им: мужи братия! вы знаете, что Бог от дней первых избрал из нас меня, чтобы из уст моих язычники услышали слово Евангелия и уверовали;
7И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8и Сердцеведец Бог дал им свидетельство, даровав им Духа Святаго, как и нам;
8И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9и не положил никакого различия между нами и ими, верою очистив сердца их.
9И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10Что же вы ныне искушаете Бога, желая возложить на выи учеников иго, которого не могли понести ни отцы наши, ни мы?
10Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11Но мы веруем, что благодатию Господа Иисуса Христа спасемся, как и они.
11Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.
12Тогда умолкло все собрание и слушало Варнаву и Павла, рассказывавших, какие знамения и чудеса сотворил Бог через них среди язычников.
12Онда умуче све мноштво, и слушаху Варнаву и Павла који приповедаху колике знаке и чудеса учини Бог у незнабошцима преко њих.
13После же того, как они умолкли, начал речь Иаков и сказал: мужи братия! послушайте меня.
13А кад они умукоше, одговори Јаков говорећи: Људи браћо! Послушајте мене.
14Симон изъяснил, как Бог первоначально призрел на язычников, чтобы составить из них народ во имя Свое.
14Симон каза како Бог најпре походи и прими из незнабожаца народ к имену свом.
15И с сим согласны слова пророков, как написано:
15И с овим се ударају речи пророка, као што је написано:
16Потом обращусь и воссоздам скинию Давидову падшую, и то, что в ней разрушено, воссоздам, и исправлю ее,
16Потом ћу се вратити, и сазидаћу дом Давидов, који је пао, и његове развалине поправићу, и подигнућу га,
17чтобы взыскали Господа прочие человеки и все народы, между которыми возвестится имя Мое, говорит Господь, творящий все сие.
17Да потраже Господа остали људи и сви народи у којима се име моје спомену, говори Господ који твори све ово.
18Ведомы Богу от вечности все дела Его.
18Богу су позната од постања света сва дела Његова;
19Посему я полагаю не затруднять обращающихся к Богу из язычников,
19Зато ја велим да се не дира у незнабошце који се обраћају к Богу;
20а написать им, чтобы они воздерживались от оскверненного идолами, от блуда, удавленины и крови и чтобы не делали другим того, чего не хотят себе.
20него да им се заповеди да се чувају од прилога идолских и од курварства и од удављеног и од крви, и што њима није мило другима да не чине.
21Ибо закон Моисеев от древних родов по всем городам имеет проповедующих его и читается в синагогах каждую субботу.
21Јер Мојсије има од старих времена у свим градовима који га проповедају, и по зборницама чита се сваке суботе.
22Тогда Апостолы и пресвитеры со всею церковью рассудили, избрав из среды себя мужей, послать их в Антиохию с Павлом и Варнавою, именно: Иуду, прозываемого Варсавою, и Силу, мужей, начальствующих между братиями,
22Тада нађоше за добро апостоли и старешине са свом црквом да изберу између себе двојицу и да пошљу у Антиохију с Павлом и Варнавом, Јуду који се зваше Варсава, и Силу, људе знамените међу браћом.
23написав и вручив им следующее: “Апостолы и пресвитеры и братия - находящимся в Антиохии, Сирии и Киликии братиям из язычников: радоваться.
23И написаше рукама својим ово: Апостоли и старешине и браћа поздрављају браћу која су по Антиохији и Сирији и Киликији што су од незнабожаца.
24Поелику мы услышали, что некоторые, вышедшие от нас, смутили вас своими речами и поколебали ваши души, говоря, что должно обрезываться и соблюдать закон, чего мы им не поручали,
24Будући да ми чусмо да неки од нас изишавши сметоше вас речима, и раслабише душе ваше говорећи вам да се обрезујете и да држите закон, којима ми не заповедисмо;
25то мы, собравшись, единодушно рассудили, избрав мужей, послать их к вам с возлюбленными нашими Варнавою и Павлом,
25зато нађосмо за добро ми једнодушно сабрани избране људе послати вама с љубазним нашим Варнавом и Павлом,
26человеками, предавшими души свои за имя Господа нашего Иисуса Христа.
26с људима који су предали душе своје за име Господа нашег Исуса Христа.
27Итак мы послали Иуду и Силу, которые изъяснят вам то же и словесно.
27Посласмо дакле Јуду и Силу, који ће то и речима казати.
28Ибо угодно Святому Духу и нам не возлагать на вас никакого бремени более, кроме сего необходимого:
28Јер нађе за добро Свети Дух и ми да никаквих тегоба више не мећемо на вас осим ових потребних:
29воздерживаться от идоложертвенного, и крови, и удавленины, и блуда, и не делать другим того, чего себе не хотите. Соблюдая сие, хорошо сделаете. Будьте здравы”.
29Да се чувате од прилога идолских и од крви и од удављеног и од курварства, и шта нећете да се чини вама не чините другима; од чега ако се чувате, добро ћете чинити. Будите здрави.
30Итак, отправленные пришли в Антиохию и, собрав людей, вручили письмо.
30А кад их опремише, дођоше у Антиохију, и сабравши народ предаше посланицу.
31Они же, прочитав, возрадовались о сем наставлении.
31А кад прочиташе, обрадоваше се утеси.
32Иуда и Сила, будучи также пророками, обильным словом преподали наставление братиям и утвердили их.
32А Јуда и Сила, који и пророци беху, многим речима утешише браћу и утврдише.
33Пробыв там некоторое время, они с миром отпущены были братиями к Апостолам.
33И пошто бише онамо неко време, отпустише их браћа с миром к апостолима.
34Но Силе рассудилось остаться там. А Иуда возвратился в Иерусалим.
34Сила нађе за добро да остане онамо, А Јуда се врати у Јерусалим.
35Павел же и Варнава жили в Антиохии, уча и благовествуя, вместе с другими многими, слово Господне.
35А Павле и Варнава живљаху у Антиохији и учаху и проповедаху реч Господњу с многима другим.
36По некотором времени Павел сказал Варнаве: пойдем опять, посетим братьев наших по всем городам, в которых мы проповедали слово Господне, как они живут.
36А после неколико дана рече Павле Варнави: Хајде да се вратимо и да обиђемо браћу по свим градовима по којима проповедасмо реч Господњу како живе.
37Варнава хотел взять с собою Иоанна, называемого Марком.
37А Варнава хтеде да узму са собом Јована прозваног Марка.
38Но Павел полагал не брать отставшего от них в Памфилии и не шедшего с ними на дело, на которое они были посланы.
38Павле пак говораше: Оног који нас је одустао у Памфилији и није ишао с нама на дело на које смо били одређени, да не узимамо са собом.
39Отсюда произошло огорчение, так что они разлучились друг с другом; и Варнава, взяв Марка, отплыл в Кипр;
39Тако постаде распра да се они раздвојише, и Варнава узевши Марка отплови у Кипар.
40а Павел, избрав себе Силу, отправился, быв поручен братиями благодати Божией,
40А Павле избравши Силу изиђе предан благодати Божјој од браће.
41и проходил Сирию и Киликию, утверждая церкви.
41И пролажаше кроз Сирију и Киликију утврђујући цркве.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.