Acts 25
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Three days after his arrival in the province, Festus went up from Caesarea to Jerusalem,
1А Фист онда примивши власт после три дана изиђе из Ћесарије у Јерусалим.
2where the chief priests and Jewish leaders presented their case against Paul. They urged Festus
2Онда главари свештенички и старешине јеврејске тужише му се на Павла, и мољаху га,
3to grant them a concession against Paul by summoning him to Jerusalem, because they were preparing an ambush to kill him along the way.
3иштући милости против њега, да га пошаље у Јерусалим; и наређиваху заседу да га убију на путу.
4But Festus replied, “Paul is being held in Caesarea, and I myself am going there soon.
4А Фист одговори да се Павле чува у Ћесарији, а и он ће сам скоро онамо да иде:
5So if this man has done anything wrong, let some of your leaders come down with me and accuse him there.”
5Који дакле могу од вас, рече, нека иду са мном, и ако има каква кривица на том човеку нека га туже.
6After spending no more than eight or ten days with them, Festus went down to Caesarea. The next day he sat on the judgment seat and ordered that Paul be brought in.
6А пошто би у њих не више од десет дана, сиђе у Ћесарију, и сутрадан седавши на судијску столицу заповеди да доведу Павла.
7When Paul arrived, the Jews who had come down from Jerusalem stood around him, bringing many serious charges that they could not prove.
7А кад га доведоше, стадоше унаоколо Јевреји који беху дошли из Јерусалима, и многе тешке кривице изношаху на Павла, којих не могаху посведочити,
8Then Paul made his defense: “I have committed no offense against the law of the Jews or against the temple or against Caesar.”
8кад се он одговараше: Нити закону јеврејском, ни цркви, ни ћесару шта сагреших.
9But Festus, wishing to do the Jews a favor, said to Paul, “Are you willing to go up to Jerusalem to stand trial before me on these charges?”
9Али Фист, хотећи Јеврејима учинити на вољу, одговори Павлу и рече: Хоћеш да идеш горе у Јерусалим и онде да ти судим за то?
10Paul replied, “I am standing before the judgment seat of Caesar, where I ought to be tried. I have done nothing wrong to the Jews, as you yourself know very well.
10А Павле рече: Ја стојим на суду ћесаревом, овде треба да ми се суди: Јеврејима ништа нисам скривио, као што и ти најбоље знаш.
11If, however, I am guilty of anything worthy of death, I do not refuse to die. But if there is no truth to their accusations against me, no one has the right to hand me over to them. I appeal to Caesar!”
11Ако ли сам скривио, или учинио шта што заслужује смрт, не марим умрети; ако ли пак ништа нема на мени шта ови на мене потворају, нико ме не може њима предати. Ћесару идем.
12Then Festus conferred with his council and replied, “You have appealed to Caesar. To Caesar you will go!”
12Тада Фист, поговоривши са саветницима, одговори: Ћесару рече да хоћеш: ћесару ћеш поћи.
13After several days had passed, King Agrippa and Bernice came down to Caesarea to pay their respects to Festus.
13А пошто прође неколико дана, Агрипа цар и Верникија сиђоше у Ћесарију да походе Фиста.
14Since they were staying several days, Festus laid out Paul’s case before the king: “There is a certain man whom Felix left in prison.
14И будући да онде много дана осташе, каза Фист цару за Павла говорећи: Човека једног оставио је Филикс у тамници,
15While I was in Jerusalem, the chief priests and elders of the Jews presented their case and requested a judgment against him.
15за ког, кад ја бијах у Јерусалиму, изиђоше преда ме главари свештенички и старешине јеврејске молећи да га осудим.
16I told them that it is not the Roman custom to hand a man over before he has had an opportunity to face his accusers and defend himself against their charges.
16Ја им одговорих да није обичај у Римљана да се пре поклони какав човек на смрт док се оптужени не суочи с онима који га туже, и не прими место да одговара за своју кривицу.
17So when they came here with me, I did not delay. The next day I sat on the judgment seat and ordered that the man be brought in.
17А кад се они овде састаше, никаквог одлагања не учиних, и сутрадан седавши на судијску столицу заповедих да доведу човека.
18But when his accusers rose to speak, they did not charge him with any of the crimes I had expected.
18А око њега ставши супарници ни једне кривице које ја мишљах не изнесоше.
19They only had some contentions with him regarding their own religion and a certain Jesus who had died, but whom Paul affirmed to be alive.
19Него имаху против њега некаква питања о свом сујеверју, и о некаквом Исусу, који је умро па Павле говораше да је жив.
20Since I was at a loss as to how to investigate these matters, I asked if he was willing to go to Jerusalem and be tried there on these charges.
20А ја не знајући у овом послу шта ћу чинити, рекох би ли хтео ићи у Јерусалим и онамо да му се суди за ово.
21But when Paul appealed to be held over for the decision of the Emperor, I ordered that he be held until I could send him to Caesar.”
21А кад Павле рече да га чувамо до суда Августовог, заповедих да га чувају докле га пошаљем к ћесару.
22Then Agrippa said to Festus, “I would like to hear this man myself.” “Tomorrow you will hear him,” Festus declared.
22А Агрипа рече Фисту: и ја бих рад чути тог човека. А он рече: Сутра ћеш га чути.
23The next day Agrippa and Bernice came with great pomp and entered the auditorium, along with the commanders and leading men of the city. And Festus ordered that Paul be brought in.
23Сутрадан пак, кад Агрипа и Верникија дођоше с великим поносом, и уђоше у судницу с војводама и са старешинама оног града, и кад заповеди Фист, доведоше Павла.
24Then Festus said, “King Agrippa and all who are present with us, you see this man. The whole Jewish community has petitioned me about him, both here and in Jerusalem, crying out that he ought not to live any longer.
24И рече Фист: Агрипа царе! И сви који сте с нама! Видите овог за ког ми све мноштво Јевреја досађиваше и у Јерусалиму и овде, вичући да не ваља да он више живи.
25But I found he had done nothing worthy of death, and since he has now appealed to the Emperor, I decided to send him.
25А ја дознавши да он ништа није учинио што заслужује смрт, а и он сам рече да ће да иде к светлом ћесару, намислих да га пошаљем,
26I have nothing definite to write to our sovereign one about him. Therefore I have brought him before all of you, and especially before you, King Agrippa, so that after this inquiry I may have something to write.
26за ког немам шта управо писати господару. Зато га и доведох пред вас, а особито преда те, Агрипа царе, да бих, пошто буде испитивање, имао шта писати.
27For it seems unreasonable to me to send on a prisoner without specifying the charges against him.”
27Јер ми се чини лудо сужња послати, а кривице његове не јавити.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.