Acts 20
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When the uproar had ended, Paul sent for the disciples. And after encouraging them, he said goodbye to them and left for Macedonia.
1А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Македонију.
2After traveling through that area and speaking many words of encouragement, he arrived in Greece,
2И прошавши оне земље, и световавши их многим речима, дође у Грчку.
3where he stayed three months. And when the Jews formed a plot against him as he was about to sail for Syria, he decided to go back through Macedonia.
3Поживевши пак онамо три месеца стадоше му Јевреји радити о глави кад хтеде да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Македоније.
4Paul was accompanied by Sopater son of Pyrrhus from Berea, Aristarchus and Secundus from Thessalonica, Gaius from Derbe, Timothy, and Tychicus and Trophimus from the province of Asia.
4И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5These men went on ahead and waited for us in Troas.
5Ови отишавши напред чекаху нас у Троади.
6And after the Feast of Unleavened Bread, we sailed from Philippi, and five days later we rejoined them in Troas, where we stayed seven days.
6А ми се одвезосмо после дана пресних хлебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и онде остасмо седам дана.
7On the first day of the week we came together to break bread. Since Paul was ready to leave the next day, he talked to them and kept on speaking until midnight.
7А у први дан недеље, кад се сабраше ученици да ломе хлеб, говораше им Павле, јер хтеде сутрадан да пође, и протеже беседу до поноћи.
8Now there were many lamps in the upper room where we were gathered.
8И беху многе свеће горе у соби где се бејасмо сабрали.
9And a certain young man named Eutychus, seated in the window, was sinking into a deep sleep as Paul talked on and on. When he was sound asleep, he fell from the third story and was picked up dead.
9А сеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдог сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доле с трећег пода, и дигоше га мртва.
10But Paul went down, threw himself on the young man, and embraced him. “Do not be alarmed!” he said. “He is still alive!”
10А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: Не буните се, јер је душа његова у њему.
11Then Paul went back upstairs, broke bread, and ate. And after speaking until daybreak, he departed.
11Онда изиђе горе, и преломивши хлеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12And the people were greatly relieved to take the boy home alive.
12А момче доведоше живо, и утешише се не мало.
13We went on ahead to the ship and sailed to Assos, where we were to take Paul aboard. He had arranged this because he was going there on foot.
13А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде хтесмо да узмемо Павла; јер тако беше заповедио, хотећи сам да иде пешице.
14And when he met us at Assos, we took him aboard and went on to Mitylene.
14А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15Sailing on from there, we arrived the next day opposite Chios. The day after that we arrived at Samos, and on the following day we came to Miletus.
15И оданде одвезавши се дођосмо сутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у сам, и ноћисмо у Тригилију; и сутрадан дођосмо у Милит.
16Paul had decided to sail past Ephesus to avoid spending time in the province of Asia, because he was in a hurry to reach Jerusalem, if possible, by the day of Pentecost.
16Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17From Miletus, Paul sent to Ephesus for the elders of the church.
17Али из Милита посла у Ефес и дозва старешине црквене.
18When they came to him, he said, “You know how I lived the whole time I was with you, from the first day I arrived in the province of Asia.
18И кад дођоше к њему, рече им: Ви знате од првог дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19I served the Lord with great humility and with tears, especially in the trials that came upon me through the plots of the Jews.
19служећи Господу са сваком понизности и многим сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20I did not shrink back from declaring anything that was helpful to you as I taught you publicly and from house to house,
20како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21testifying to Jews and Greeks alike about repentance to God and faith in our Lord Jesus Christ.
21сведочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и веру у Господа нашег Исуса Христа.
22And now, compelled by the Spirit, I am going to Jerusalem, not knowing what will happen to me there.
22И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23I only know that in town after town the Holy Spirit warns me that chains and afflictions await me.
23осим да Дух Свети по свим градовима сведочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24But I consider my life of no value to me, if only I may finish my course and complete the ministry I have received from the Lord Jesus—the ministry of testifying to the good news of God’s grace.
24Али се низашта не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посведочим јеванђеље благодати Божје.
25Now I know that none of you among whom I have preached the kingdom will see my face again.
25И ево сад знам да више нећете видети моје лице, ви сви по којима пролазих проповедајући царство Божје.
26Therefore I testify to you this day that I am innocent of the blood of all men.
26Зато вам сведочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27For I did not shrink back from declaring to you the whole will of God.
27јер не изоставих да покажем вољу Божју.
28Keep watch over yourselves and the entire flock of which the Holy Spirit has made you overseers. Be shepherds of the church of God, which He purchased with His own blood.
28Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух Свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29I know that after my departure, savage wolves will come in among you and will not spare the flock.
29јер ја ово знам да ће по одласку мом ући међу вас тешки вуци који неће штедети стада;
30Even from your own number, men will rise up and distort the truth to draw away disciples after them.
30и између вас самих постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31Therefore be alert and remember that for three years I never stopped warning each of you night and day with tears.
31Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама сваког од вас.
32And now I commit you to God and to the word of His grace, which can build you up and give you an inheritance among all who are sanctified.
32И сад вас, браћо, предајем Богу и речи благодати Његове, који може назидати и дати вам наследство међу свима освећенима.
33I have not coveted anyone’s silver or gold or clothing.
33Сребра, или злата, или руха ни у једног не заисках.
34You yourselves know that these hands of mine have ministered to my own needs and those of my companions.
34Сами знате да потреби мојој и оних који су са мном били послужише ове руке моје.
35In everything, I showed you that by this kind of hard work we must help the weak, remembering the words of the Lord Jesus Himself: ‘It is more blessed to give than to receive.’”
35Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се речи Господа Исуса коју Он рече: Много је блаженије давати неголи узимати.
36When Paul had said this, he knelt down with all of them and prayed.
36И ово рекавши клече на колена своја са свима њима и помоли се Богу.
37They all wept openly as they embraced Paul and kissed him.
37А свију стаде велики плач и загрливши Павла целиваху га,
38They were especially grieved by his statement that they would never see his face again. Then they accompanied him to the ship.
38жалосни највише за реч коју рече да више неће видети лице његово; и отпратише га у лађу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.