Acts 10
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1At Caesarea there was a man named Cornelius, a centurion in what was called the Italian Regiment.
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
2He and all his household were devout and God-fearing. He gave generously to the people and prayed to God regularly.
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
3One day at about the ninth hour, he had a clear vision of an angel of God who came to him and said, “Cornelius!”
3он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4Cornelius stared at him in fear and asked, “What is it, Lord?” The angel answered, “Your prayers and gifts to the poor have ascended as a memorial offering before God.
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5Now send men to Joppa to call for a man named Simon who is called Peter.
5и сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
6He is staying with Simon the tanner, whose house is by the sea.”
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7When the angel who spoke to him had gone, Cornelius called two of his servants and a devout soldier from among his attendants.
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
8He explained what had happened and sent them to Joppa.
8и казавши им све посла их у Јопу.
9The next day at about the sixth hour, as the men were approaching the city on their journey, Peter went up on the roof to pray.
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
10He became hungry and wanted something to eat, but while the meal was being prepared, he fell into a trance.
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11He saw heaven open and something like a large sheet being let down to earth by its four corners.
11и виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12It contained all kinds of four-footed animals and reptiles of the earth, as well as birds of the air.
12у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
13Then a voice said to him: “Get up, Peter, kill and eat!”
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
14“No, Lord!” Peter answered. “I have never eaten anything impure or unclean.”
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15The voice spoke to him a second time: “Do not call anything impure that God has made clean.”
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
16This happened three times, and all at once the sheet was taken back up into heaven.
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17While Peter was puzzling over the meaning of the vision, the men sent by Cornelius found Simon’s house and approached the gate.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18They called out to ask if Simon called Peter was staying there.
18и зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
19As Peter continued to reflect on the vision, the Spirit said to him, “Behold, three men are looking for you.
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
20So get up! Go downstairs and accompany them without hesitation, because I have sent them.”
20него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21So Peter went down to the men and said, “Here am I, the one you are looking for. Why have you come?”
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22“Cornelius the centurion has sent us,” they said. “He is a righteous and God-fearing man with a good reputation among the whole Jewish nation. A holy angel instructed him to request your presence in his home so he could hear a message from you.”
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
23So Peter invited them in as his guests. And the next day he got ready and went with them, accompanied by some of the brothers from Joppa.
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
24The following day he arrived in Caesarea, where Cornelius was expecting them and had called together his relatives and close friends.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25As Peter was about to enter, Cornelius met him and fell at his feet to worship him.
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26But Peter helped him up. “Stand up,” he said, “I am only a man myself.”
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
27As Peter talked with him, he went inside and found many people gathered together.
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
28He said to them, “You know how unlawful it is for a Jew to associate with a foreigner or visit him. But God has shown me that I should not call any man impure or unclean.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
29So when I was invited, I came without objection. I ask, then, why have you sent for me?”
29зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30Cornelius answered: “Four days ago I was in my house praying at this, the ninth hour. Suddenly a man in radiant clothing stood before me
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31and said, ‘Cornelius, your prayer has been heard, and your gifts to the poor have been remembered before God.
31и рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32Therefore send to Joppa for Simon, who is called Peter. He is a guest in the home of Simon the tanner, by the sea.’
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33So I sent for you immediately, and you were kind enough to come. Now then, we are all here in the presence of God to listen to everything the Lord has instructed you to tell us.”
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
34Then Peter began to speak: “I now truly understand that God does not show favoritism,
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35but welcomes those from every nation who fear Him and do what is right.
35него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
36He has sent this message to the people of Israel, proclaiming the gospel of peace through Jesus Christ, who is Lord of all.
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
37You yourselves know what has happened throughout Judea, beginning in Galilee with the baptism that John proclaimed:
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
38how God anointed Jesus of Nazareth with the Holy Spirit and with power, and how Jesus went around doing good and healing all who were oppressed by the devil, because God was with Him.
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
39We are witnesses of all that He did, both in the land of the Jews and in Jerusalem. And although they put Him to death by hanging Him on a tree,
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
40God raised Him up on the third day and caused Him to be seen—
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
41not by all the people, but by the witnesses God had chosen beforehand, by us who ate and drank with Him after He rose from the dead.
41не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
42And He commanded us to preach to the people and to testify that He is the One appointed by God to judge the living and the dead.
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
43All the prophets testify about Him that everyone who believes in Him receives forgiveness of sins through His name.”
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
44While Peter was still speaking these words, the Holy Spirit fell upon all who heard his message.
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
45All the circumcised believers who had accompanied Peter were astounded that the gift of the Holy Spirit had been poured out even on the Gentiles.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
46For they heard them speaking in tongues and exalting God. Then Peter said,
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47“Can anyone withhold the water to baptize these people? They have received the Holy Spirit just as we have!”
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
48So he ordered that they be baptized in the name of Jesus Christ. Then they asked him to stay for a few days.
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.