Actuum Apostolorum 10
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Vir autem quidam erat in Cæsarea, nomine Cornelius, centurio cohortis quæ dicitur Italica,
1А у Ћесарији беше један човек по имену Корнилије, капетан од чете која се зваше талијанска.
2religiosus, ac timens Deum cum omni domo sua, faciens eleemosynas multas plebi, et deprecans Deum semper.
2Побожан и богобојазан са целим домом својим, који даваше милостињу многим људима и мољаше се Богу без престанка;
3Is vidit in visu manifeste, quasi hora diei nona, angelum Dei introëuntem ad se, et dicentem sibi: Corneli.
3он виде на јави у утвари око деветог сата дневи анђела Божјег где сиђе к њему и рече му: Корнилије!
4At ille intuens eum, timore correptus, dixit: Quid est, domine? Dixit autem illi: Orationes tuæ et eleemosynæ tuæ ascenderunt in memoriam in conspectu Dei.
4А он погледавши на њ и уплашивши се рече: Шта је, Господе? А он му рече: Молитве твоје и милостиње твоје изиђоше на памет Богу;
5Et nunc mitte viros in Joppen, et accersi Simonem quemdam, qui cognominatur Petrus:
5и сад пошљи у Јопу људе и дозови Симона прозваног Петра:
6hic hospitatur apud Simonem quemdam coriarium, cujus est domus juxta mare: hic dicet tibi quid te oporteat facere.
6Он стоји у неког Симона кожара, ког је кућа код мора: он ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
7Et cum discessisset angelus qui loquebatur illi, vocavit duos domesticos suos, et militem metuentem Dominum ex his qui illi parebant.
7И кад отиде анђео који говори Корнилију, дозвавши двојицу од својих слугу и једног побожног војника од оних који му служаху,
8Quibus cum narrasset omnia, misit illos in Joppen.
8и казавши им све посла их у Јопу.
9Postera autem die, iter illis facientibus, et appropinquantibus civitati, ascendit Petrus in superiora ut oraret circa horam sextam.
9А сутрадан кад они иђаху путем и приближише се ка граду, изиђе Петар у горњу собу да се помоли Богу у шести сат.
10Et cum esuriret, voluit gustare. Parantibus autem illis, cecidit super eum mentis excessus:
10И огладне, и хтеде да једе; а кад му они готовљаху, дође изван себе,
11et vidit cælum apertum, et descendens vas quoddam, velut linteum magnum, quatuor initiis submitti de cælo in terram,
11и виде небо отворено и суд некакав где силази на њега, као велико платно, завезан на четири рогља и спушта се на земљу;
12in quo erant omnia quadrupedia, et serpentia terræ, et volatilia cæli.
12у коме беху сва четвороножна на земљи, и звериње и бубине и птице небеске.
13Et facta est vox ad eum: Surge, Petre: occide, et manduca.
13И постаде глас к њему: Устани, Петре! Покољи и поједи.
14Ait autem Petrus: Absit Domine, quia numquam manducavi omne commune et immundum.
14А Петар рече: Нипошто, Господе! Јер никад не једох шта погано или нечисто.
15Et vox iterum secundo ad eum: Quod Deus purificavit, tu commune ne dixeris.
15И гле, глас опет к њему другом: Шта је Бог очистио ти не погани.
16Hoc autem factum est per ter: et statim receptum est vas in cælum.
16И ово би трипут, и суд се опет узе на небо.
17Et dum intra se hæsitaret Petrus quidnam esset visio quam vidisset, ecce viri qui missi erant a Cornelio, inquirentes domum Simonis astiterunt ad januam.
17А кад се Петар у себи дивљаше шта би била утвара коју виде, и гле људи послани од Корнилија, напитавши и нашавши дом Симонов стадоше пред вратима,
18Et cum vocassent, interrogabant, si Simon qui cognominatur Petrus illic haberet hospitium.
18и зовнувши питаху: Стоји ли овде Симон прозвани Петар?
19Petro autem cogitante de visione, dixit Spiritus ei: Ecce viri tres quærunt te.
19А док Петар размишљаваше о утвари, рече му Дух: Ево три човека траже те;
20Surge itaque, descende, et vade cum eis nihil dubitans: quia ego misi illos.
20него устани и сиђи и иди с њима не премишљајући ништа, јер их ја послах.
21Descendens autem Petrus ad viros, dixit: Ecce ego sum, quem quæritis: quæ causa est, propter quam venistis?
21А Петар сишавши к људима посланим к себи од Корнилија рече: Ево ја сам кога тражите; што сте дошли?
22Qui dixerunt: Cornelius centurio, vir justus et timens Deum, et testimonium habens ab universa gente Judæorum, responsum accepit ab angelo sancto accersire te in domum suam, et audire verba abs te.
22А они рекоше: Корнилије капетан, човек праведан и богобојазан, познат код свега народа јеврејског, примио је заповест од анђела светог да дозове тебе у свој дом и да чује речи од тебе.
23Introducens ergo eos, recepit hospitio. Sequenti autem die, surgens profectus est cum illis, et quidam ex fratribus ab Joppe comitati sunt eum.
23Онда их дозва унутра и угости. А сутрадан уставши Петар пође с њима, и неки од браће која беше у Јопи пођоше с њим.
24Altera autem die introivit Cæsaream. Cornelius vero exspectabat illos, convocatis cognatis suis et necessariis amicis.
24И сутрадан уђоше у Ћесарију. А Корнилије чекаше их сазвавши родбину своју и љубазне пријатеље.
25Et factum est cum introisset Petrus, obvius venit ei Cornelius, et procidens ad pedes ejus adoravit.
25А кад Петар хтеде да уђе, срете га Корнилије, и паднувши на ноге његове поклони се.
26Petrus vero elevavit eum, dicens: Surge: et ego ipse homo sum.
26И Петар га подиже говорећи: Устани, и ја сам човек.
27Et loquens cum illo intravit, et invenit multos qui convenerant:
27И с њим говорећи уђе, и нађе многе који се беху сабрали.
28dixitque ad illos: Vos scitis quomodo abominatum sit viro Judæo conjungi aut accedere ad alienigenam: sed mihi ostendit Deus neminem communem aut immundum dicere hominem.
28И рече им: Ви знате како је неприлично човеку Јеврејину дружити се или долазити к туђину; али Бог мени показа да ниједног човека не зовем поганим или нечистим;
29Propter quod sine dubitatione veni accersitus. Interrogo ergo, quam ob causam accersistis me?
29зато и без сумње дођох позван. Питам вас дакле зашто посласте по мене?
30Et Cornelius ait: A nudiusquarta die usque ad hanc horam, orans eram hora nona in domo mea, et ecce vir stetit ante me in veste candida, et ait:
30И Корнилије рече: Од четвртог дана до овог часа ја постих, и у девети сат мољах се Богу у својој кући; и гле, човек стаде преда мном у хаљини сјајној,
31Corneli, exaudita est oratio tua, et eleemosynæ tuæ commemoratæ sunt in conspectu Dei.
31и рече: Корнилије! Услишена би молитва твоја и милостиње твоје поменуше се пред Богом.
32Mitte ergo in Joppen, et accersi Simonem qui cognominatur Petrus: hic hospitatur in domo Simonis coriarii juxta mare.
32Пошљи дакле у Јопу и дозови Симона који се зове Петар: он стоји у кући Симона кожара код мора, који кад дође казаће ти.
33Confestim ergo misi ad te: et tu benefecisti veniendo. Nunc ergo omnes nos in conspectu tuo adsumus audire omnia quæcumque tibi præcepta sunt a Domino.
33Онда ја одмах послах к теби; и ти си добро учинио што си дошао. Сад дакле ми сви стојимо пред Богом да чујемо све што је теби од Бога заповеђено.
34Aperiens autem Petrus os suum, dixit: In veritate comperi quia non est personarum acceptor Deus;
34А Петар отворивши уста рече: Заиста видим да Бог не гледа ко је ко;
35sed in omni gente qui timet eum, et operatur justitiam, acceptus est illi.
35него у сваком народу онај који се боји Њега и твори правду, мио је Њему.
36Verbum misit Deus filiis Israël, annuntians pacem per Jesum Christum (hic est omnium Dominus).
36Реч што посла синовима Израиљевим, јављајући мир по Исусу Христу, који је Господ свима.
37Vos scitis quod factum est verbum per universam Judæam: incipiens enim a Galilæa post baptismum quod prædicavit Joannes,
37Ви знате говор који је био по свој Јудеји почевши од Галилеје по крштењу које проповеда Јован:
38Jesum a Nazareth: quomodo unxit eum Deus Spiritu Sancto, et virtute, qui pertransiit benefaciendo, et sanando omnes oppressos a diabolo, quoniam Deus erat cum illo.
38Исуса из Назарета како га помаза Бог Духом Светим и силом, који прође чинећи добро и исцељујући све које ђаво беше надвладао; јер Бог беше с њим.
39Et nos testes sumus omnium quæ fecit in regione Judæorum, et Jerusalem, quem occiderunt suspendentes in ligno.
39И ми смо сведоци свему што учини у земљи јудејској и Јерусалиму; ког и убише обесивши на дрво.
40Hunc Deus suscitavit tertia die, et dedit eum manifestum fieri,
40Овог Бог васкрсе трећи дан, и даде Му да се покаже,
41non omni populo, sed testibus præordinatis a Deo: nobis, qui manducavimus et bibimus cum illo postquam resurrexit a mortuis.
41не свему народу него нама сведоцима напред избранима од Бога, који с Њим једосмо и писмо по васкрсењу Његовом из мртвих.
42Et præcepit nobis prædicare populo, et testificari, quia ipse est qui constitutus est a Deo judex vivorum et mortuorum.
42И заповеди нам да проповедамо народу и да сведочимо да је Он наречени од Бога судија живим и мртвим.
43Huic omnes prophetæ testimonium perhibent remissionem peccatorum accipere per nomen ejus omnes qui credunt in eum.
43За ово сведоче сви пророци да ће именом Његовим примити опроштење греха сви који Га верују.
44Adhuc loquente Petro verba hæc, cecidit Spiritus Sanctus super omnes qui audiebant verbum.
44А док још Петар говораше ове речи, сиђе Дух Свети на све који слушаху реч.
45Et obstupuerunt ex circumcisione fideles qui venerant cum Petro, quia et in nationes gratia Spiritus Sancti effusa est.
45И удивише се верни из обрезања који беху дошли с Петром, видећи да се и на незнабошце изли дар Духа Светог.
46Audiebant enim illos loquentes linguis, et magnificantes Deum.
46Јер их слушаху где говораху језике, и величаху Бога. Тада одговори Петар:
47Tunc respondit Petrus: Numquid aquam quis prohibere potest ut non baptizentur hi qui Spiritum Sanctum acceperunt sicut et nos?
47Еда може ко воду забранити да се не крсте они који примише Духа Светог као и ми?
48Et jussit eos baptizari in nomine Domini Jesu Christi. Tunc rogaverunt eum ut maneret apud eos aliquot diebus.
48И заповеди им да се крсте у име Исуса Христа. Тада га молише да остане код њих неколико дана.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.