Actuum Apostolorum 4
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Loquentibus autem illis ad populum, supervenerunt sacerdotes, et magistratus templi, et sadducæi,
1А кад они говораху народу, наиђоше на њих свештеници и војвода црквени и садукеји;
2dolentes quod docerent populum, et annuntiarent in Jesu resurrectionem ex mortuis:
2и расрдише се, што они уче људе и јављају у Исусу васкрсење из мртвих.
3et injecerunt in eos manus, et posuerunt eos in custodiam in crastinum: erat enim jam vespera.
3И дигоше на њих руке, и метнуше их у затвор до ујутру: јер већ беше вече.
4Multi autem eorum qui audierant verbum, crediderunt: et factus est numerus virorum quinque millia.
4А од оних који слушаху реч многи вероваше, и постаде број људи око пет хиљада.
5Factum est autem in crastinum, ut congregarentur principes eorum, et seniores, et scribæ, in Jerusalem:
5А кад би ујутру, скупише се кнезови њихови и старешине и књижевници у Јерусалим,
6et Annas princeps sacerdotum, et Caiphas, et Joannes, et Alexander, et quotquot erant de genere sacerdotali.
6а Ана поглавар свештенички и Кајафа и Јован и Александар и колико их год беше од рода свештеничког;
7Et statuentes eos in medio, interrogabant: In qua virtute, aut in quo nomine fecistis hoc vos?
7и метнувши их на средину питаху: Каквом силом или у чије име учинисте ви ово?
8Tunc repletus Spiritu Sancto Petrus, dixit ad eos: Principes populi, et seniores, audite:
8Тада Петар напунивши се Духа Светог рече им: Кнезови народни и старешине Израиљеве!
9si nos hodie dijudicamur in benefacto hominis infirmi, in quo iste salvus factus est,
9Ако нас данас питате за добро дело које учинисмо болесном човеку те он оздрави:
10notum sit omnibus vobis, et omni plebi Israël, quia in nomine Domini nostri Jesu Christi Nazareni, quem vos crucifixistis, quem Deus suscitavit a mortuis, in hoc iste astat coram vobis sanus.
10Да је на знање свима вама и свему народу Израиљевом да у име Исуса Христа Назарећанина, ког ви распесте, ког Бог подиже из мртвих, стоји овај пред вама здрав.
11Hic est lapis qui reprobatus est a vobis ædificantibus, qui factus est in caput anguli:
11Ово је камен који ви зидари одбацисте, а постаде глава од угла: и нема ни у једном другом спасења;
12et non est in alio aliquo salus. Nec enim aliud nomen est sub cælo datum hominibus, in quo oporteat nos salvos fieri.
12јер нема другог имена под небом даног људима којим би се ми могли спасти.
13Videntes autem Petri constantiam, et Joannis, comperto quod homines essent sine litteris, et idiotæ, admirabantur, et cognoscebant eos quoniam cum Jesu fuerant:
13А кад видеше слободу Петрову и Јованову, и знајући да су људи некњижевни и прости, дивљаху се, и знаху их да беху с Исусом.
14hominem quoque videntes stantem cum eis, qui curatus fuerat, nihil poterant contradicere.
14А видећи исцељеног човека где с њима стоји не могаху ништа противу рећи.
15Jusserunt autem eos foras extra concilium secedere: et conferebant ad invicem,
15Онда им заповедише да изиђу напоље из савета, па питаху један другог
16dicentes: Quid faciemus hominibus istis? quoniam quidem notum signum factum est per eos omnibus habitantibus Jerusalem: manifestum est, et non possumus negare.
16говорећи: Шта ћете чинити овим људима? Јер велики знак што учинише они познат је свима који живе у Јерусалиму, и не можемо одрећи;
17Sed ne amplius divulgetur in populum, comminemur eis ne ultra loquantur in nomine hoc ulli hominum.
17али да се даље не разилази по народу, да им оштро запретимо да више не говоре за име ово никоме.
18Et vocantes eos, denuntiaverunt ne omnino loquerentur neque docerent in nomine Jesu.
18И дозвавши их заповедише им да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово.
19Petrus vero et Joannes respondentes, dixerunt ad eos: Si justum est in conspectu Dei vos potius audire quam Deum, judicate.
19Петар и Јован одговарајући рекоше им: Судите је ли право пред Богом да вас већма слушамо неголи Бога?
20Non enim possumus quæ vidimus et audivimus non loqui.
20Јер ми не можемо не говорити шта видесмо и чусмо.
21At illi comminantes dimiserunt eos, non invenientes quomodo punirent eos propter populum: quia omnes clarificabant id quod factum fuerat in eo quod acciderat.
21А они запретивши им пустише их, не нашавши ништа како би их мучили, народа ради; јер сви хваљаху Бога за оно што се беше догодило.
22Annorum enim erat amplius quadraginta homo, in quo factum fuerat signum istud sanitatis.
22Јер оном човеку беше више од четрдесет година на коме се догоди ово чудо здравља.
23Dimissi autem venerunt ad suos, et annuntiaverunt eis quanta ad eos principes sacerdotum et seniores dixissent.
23А кад их отпустише, дођоше к својима, и јавише им шта рекоше главари свештенички и старешине.
24Qui cum audissent, unanimiter levaverunt vocem ad Deum, et dixerunt: Domine, tu es qui fecisti cælum et terram, mare et omnia quæ in eis sunt:
24А они кад чуше, једнодушно подигоше глас к Богу и рекоше: Господе Боже, Ти који си створио небо и земљу и море и све што је у њима;
25qui Spiritu Sancto per os patris nostri David pueri tui dixisti: [Quare fremuerunt gentes, et populi meditati sunt inania?
25који устима Давида слуге свог рече: Зашто се буне незнабошци, и народи измишљају празне речи?
26Astiterunt reges terræ, et principes convenerunt in unum adversus Dominum, et adversus Christum ejus.]
26Састаше се цареви земаљски, и кнезови се сабраше уједно на Господа и на Христа Његовог.
27Convenerunt enim vere in civitate ista adversus sanctum puerum tuum Jesum, quem unxisti, Herodes et Pontius Pilatus, cum gentibus et populis Israël,
27Заиста се сабраше у овом граду на светог Сина Твог Исуса, ког си помазао, Ирод и понтијски Пилат с незнабошцима и с народом Израиљевим,
28facere quæ manus tua et consilium tuum decreverunt fieri.
28да учине шта рука Твоја и савет Твој напред одреди да буде.
29Et nunc, Domine, respice in minas eorum, et da servis tuis cum omni fiducia loqui verbum tuum,
29И сад Господе! Погледај на њихове претње, и дај слугама својим да говоре са сваком слободом реч Твоју;
30in eo quod manum tuam extendas ad sanitates, et signa, et prodigia fieri per nomen sancti filii tui Jesu.
30и пружај руку своју на исцељивање и да знаци и чудеса буду именом светог Сина Твог Исуса.
31Et cum orassent, motus est locus in quo erant congregati: et repleti sunt omnes Spiritu Sancto, et loquebantur verbum Dei cum fiducia.
31И пошто се они помолише Богу затресе се место где беху сабрани, и напунише се сви Духа Светог, и говораху реч Божју са слободом.
32Multitudinis autem credentium erat cor unum et anima una: nec quisquam eorum quæ possidebat, aliquid suum esse dicebat, sed erant illis omnia communia.
32А у народа који верова беше једно срце и једна душа; и ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све беше заједничко.
33Et virtute magna reddebant Apostoli testimonium resurrectionis Jesu Christi Domini nostri: et gratia magna erat in omnibus illis.
33И апостоли с великом силом сведочаху за васкрсење Господа Исуса Христа; и благодат велика беше на свима њима:
34Neque enim quisquam egens erat inter illos. Quotquot enim possessores agrorum aut domorum erant, vendentes afferebant pretia eorum quæ vendebant,
34Јер ниједан међу њима не беше сиромашан, јер колико их год беше који имаху њиве или куће, продаваху и доношаху новце што узимаху зато,
35et ponebant ante pedes Apostolorum. Dividebatur autem singulis prout cuique opus erat.
35и метаху пред ноге апостолима; и даваше се свакоме као што ко требаше.
36Joseph autem, qui cognominatus est Barnabas ab Apostolis (quod est interpretatum, Filius consolationis), Levites, Cyprius genere,
36А Јосија, прозвани од апостола Варнава, које значи Син утехе, Левит родом из Кипра,
37cum haberet agrum, vendidit eum, et attulit pretium, et posuit ante pedes Apostolorum.
37он имаше њиву, и продавши је донесе новце и метну апостолима пред ноге.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.