Actuum Apostolorum 2
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Et cum complerentur dies Pentecostes, erant omnes pariter in eodem loco:
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2et factus est repente de cælo sonus, tamquam advenientis spiritus vehementis, et replevit totam domum ubi erant sedentes.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3Et apparuerunt illis dispertitæ linguæ tamquam ignis, seditque supra singulos eorum:
3и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4et repleti sunt omnes Spiritu Sancto, et cœperunt loqui variis linguis, prout Spiritus Sanctus dabat eloqui illis.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5Erant autem in Jerusalem habitantes Judæi, viri religiosi ex omni natione quæ sub cælo est.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6Facta autem hac voce, convenit multitudo, et mente confusa est, quoniam audiebat unusquisque lingua sua illos loquentes.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7Stupebant autem omnes, et mirabantur, dicentes: Nonne ecce omnes isti qui loquuntur, Galilæi sunt?
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8et quomodo nos audivimus unusquisque linguam nostram in qua nati sumus?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Parthi, et Medi, et Ælamitæ, et qui habitant Mespotamiam, Judæam, et Cappadociam, Pontum, et Asiam,
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10Phrygiam, et Pamphyliam, Ægyptum, et partes Libyæ quæ est circa Cyrenen: et advenæ Romani,
10и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Judæi quoque, et Proselyti, Cretes, et Arabes: audivimus eos loquentes nostris linguis magnalia Dei.
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12Stupebant autem omnes, et mirabantur ad invicem, dicentes: Quidnam vult hoc esse?
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13Alii autem irridentes dicebant: Quia musto pleni sunt isti.
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14Stans autem Petrus cum undecim, levavit vocem suam, et locutus est eis: Viri Judæi, et qui habitatis Jerusalem universi, hoc vobis notum sit, et auribus percipite verba mea.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15Non enim, sicut vos æstimatis, hi ebrii sunt, cum sit hora diei tertia:
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16sed hoc est quod dictum est per prophetam Joël:
16него је ово оно што каза пророк Јоило:
17[Et erit in novissimis diebus, dicit Dominus, effundam de Spiritu meo super omnem carnem: et prophetabunt filii vestri et filiæ vestræ, et juvenes vestri visiones videbunt, et seniores vestri somnia somniabunt.
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18Et quidem super servos meos, et super ancillas meas, in diebus illis effundam de Spiritu meo, et prophetabunt:
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19et dabo prodigia in cælo sursum, et signa in terra deorsum, sanguinem, et ignem, et vaporem fumi:
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20sol convertetur in tenebras, et luna in sanguinem, antequam veniat dies Domini magnus et manifestus.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21Et erit: omnis quicumque invocaverit nomen Domini, salvus erit.]
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Viri Israëlitæ, audite verba hæc: Jesum Nazarenum, virum approbatum a Deo in vobis, virtutibus, et prodigiis, et signis, quæ fecit Deus per illum in medio vestri, sicut et vos scitis:
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23hunc, definito consilio et præscientia Dei traditum, per manus iniquorum affligentes interemistis:
23овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24quem Deus suscitavit, solutis doloribus inferni, juxta quod impossibile erat teneri illum ab eo.
24ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25David enim dicit in eum: [Providebam Dominum in conspectu meo semper: quoniam a dextris est mihi, ne commovear:
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26propter hoc lætatum est cor meum, et exsultavit lingua mea, insuper et caro mea requiescet in spe:
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27quoniam non derelinques animam meam in inferno, nec dabis sanctum tuum videre corruptionem.
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
28Notas mihi fecisti vias vitæ: et replebis me jucunditate cum facie tua.]
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29Viri fratres, liceat audenter dicere ad vos de patriarcha David, quoniam defunctus est, et sepultus: et sepulchrum ejus est apud nos usque in hodiernum diem.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30Propheta igitur cum esset, et sciret quia jurejurando jurasset illi Deus de fructu lumbi ejus sedere super sedem ejus:
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31providens locutus est de resurrectione Christi, quia neque derelictus est in inferno, neque caro ejus vidit corruptionem.
31предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
32Hunc Jesum resuscitavit Deus, cujus omnes nos testes sumus.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33Dextera igitur Dei exaltatus, et promissione Spiritus Sancti accepta a Patre, effudit hunc, quem vos videtis et auditis.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Non enim David ascendit in cælum: dixit autem ipse: [Dixit Dominus Domino meo: Sede a dextris meis,
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35donec ponam inimicos tuos scabellum pedum tuorum.]
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Certissime sciat ergo omnis domus Israël, quia et Dominum eum et Christum fecit Deus hunc Jesum, quem vos crucifixistis.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37His autem auditis, compuncti sunt corde, et dixerunt ad Petrum et ad reliquos Apostolos: Quid faciemus, viri fratres?
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38Petrus vero ad illos: Pœnitentiam, inquit, agite, et baptizetur unusquisque vestrum in nomine Jesu Christi in remissionem peccatorum vestrorum: et accipietis donum Spiritus Sancti.
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39Vobis enim est repromissio, et filiis vestris, et omnibus qui longe sunt, quoscumque advocaverit Dominus Deus noster.
39јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40Aliis etiam verbis plurimis testificatus est, et exhortabatur eos, dicens: Salvamini a generatione ista prava.
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41Qui ergo receperunt sermonem ejus, baptizati sunt: et appositæ sunt in die illa animæ circiter tria millia.
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42Erant autem perseverantes in doctrina Apostolorum, et communicatione fractionis panis, et orationibus.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43Fiebat autem omni animæ timor: multa quoque prodigia et signa per Apostolos in Jerusalem fiebant, et metus erat magnus in universis.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44Omnes etiam qui credebant, erant pariter, et habebant omnia communia.
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45Possessiones et substantias vendebant, et dividebant illa omnibus, prout cuique opus erat.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46Quotidie quoque perdurantes unanimiter in templo, et frangentes circa domos panem, sumebant cibum cum exsultatione et simplicitate cordis,
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47collaudantes Deum et habentes gratiam ad omnem plebem. Dominus autem augebat qui salvi fierent quotidie in idipsum.
47хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.