Skutky apoštolské 2
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A když přišel den padesátý, byli všickni spolu na jednom místě.
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2I stal se rychle zvuk s nebe, jako přicházejícího větru prudkého, a naplnil všecken dům, kdež seděli.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3I ukázali se jim rozdělení jazykové jako oheň, kterýžto posadil se na každém z nich.
3и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4I naplněni jsou všickni Duchem svatým, a počali mluviti jinými jazyky, jakž ten Duch dával jim vymlouvati.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5Byli pak v Jeruzalémě přebývající Židé, muži nábožní, ze všelikého národu, kterýž pod nebem jest.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6A když se stal ten hlas, sešlo se množství a užasli se toho, že je slyšel jeden každý, ani mluví přirozeným jazykem jeho.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7I děsili se všickni a divili se, řkouce jedni k druhým: Aj, zdaliž nejsou tito všickni, kteříž mluví, Galilejští?
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8A kterak my je slyšíme jeden každý z nás mluviti jazykem naším, v kterémž jsme se zrodili?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Partští, a Medští, a Elamitští, a kteříž přebýváme v Mezopotamii, v Židovstvu a v Kappadocii, v Pontu a v Azii,
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10V Frygii a v Pamfylii, v Egyptě a v krajinách Libye, kteráž jest vedle Cyrénu, a hosté Římané, Židé, i vnově na víru obrácení,
10и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Kretští i Arabští, slyšíme je, ani mluví jazyky našimi veliké věci Boží.
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12I děsili se všickni a divili se, jeden k druhému řkouce: I což toto bude?
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13Jiní pak posmívajíce se, pravili: Mstem se zpili tito.
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14A stoje Petr s jedenácti, pozdvihl hlasu svého a promluvil k nim: Muži Židé a všickni, kteříž bydlíte v Jeruzalémě, toto vám známo buď, a ušima pozorujte slov mých.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15Jistě nejsouť tito, jakož vy se domníváte, zpilí, poněvadž jest teprv třetí hodina na den.
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16Ale totoť jest, což jest předpovědíno skrze proroka Joele:
16него је ово оно што каза пророк Јоило:
17A budeť v posledních dnech, (dí Bůh,) vyleji z Ducha mého na všeliké tělo, a prorokovati budou synové vaši, i dcery vaše, a mládenci vaši vidění vídati budou, a starci vaši sny míti budou.
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18A zajisté na služebníky své a na služebnice své v těch dnech vyleji z Ducha mého, a budou prorokovati.
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19A ukáži zázraky na nebi svrchu a znamení na zemi dole, krev a oheň a páru dýmovou.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20Slunce obrátí se v temnost a měsíc v krev, prve než přijde den Páně veliký a zjevný.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21A staneť se, že každý, kdožkoli vzýval by jméno Páně, spasen bude.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Muži Izraelští, slyšte slova tato: Ježíše toho Nazaretského, muže od Boha zveličeného mezi vámi mocmi a zázraky a znameními, kteréž činil skrze něho Bůh uprostřed vás, jakož i vy sami víte,
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23Toho, pravím, vydaného, z uložené rady a předzvědění Božího vzavše a skrze ruce nešlechetných ukřižovavše, zamordovali jste.
23овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Jehožto Bůh vzkřísil, zprostiv ho bolestí smrti, jakož nebylo možné jemu držánu býti od ní.
24ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25Nebo David praví o něm: Spatřoval jsem Pána před sebou vždycky; nebo jest mi po pravici, abych se nepohnul.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26Protož rozveselilo se srdce mé, a zplésal jazyk můj, nýbrž i tělo mé odpočine v naději.
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27Nebo nenecháš duše mé v pekle, aniž dáš viděti svatému svému porušení.
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
28Známé jsi mi učinil cesty života, a naplníš mne utěšením před obličejem svým.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29Muži bratří, sluší směle mluviti k vám o patriarchovi Davidovi, že i umřel, i pochován jest, i hrob jeho jest u nás až do dnešního dne.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30Prorok tedy byv a věděv, že přísahou zavázal se jemu Bůh, že z plodu ledví jeho podle těla vzbudí Krista a posadí na stolici jeho,
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31To předzvěděv, mluvil o vzkříšení Kristovu, že není opuštěna duše jeho v pekle, ani tělo jeho vidělo porušení.
31предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
32Toho Ježíše vzkřísil Bůh, jehožto my všickni svědkové jsme.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33Protož pravicí Boží jsa zvýšen, a vzav zaslíbení Ducha svatého od Otce, vylil to, což vy nyní vidíte a slyšíte.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34Neboť jest David nevstoupil v nebe, ale on praví: Řekl Pán Pánu mému: Seď na pravici mé,
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35Dokavadž nepoložím nepřátel tvých, aby byli podnože noh tvých.
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Protož věziž jistě všecken dům Izraelský, žeť jest Bůh i Pánem ho učinil i Kristem, toho Ježíše, kteréhož jste vy ukřižovali.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37To slyševše, zkormouceni jsou v srdci svém, a řekli ku Petrovi a k jiným apoštolům: Což máme činiti, muži bratří?
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38Tedy Petr řekl k nim: Pokání čiňte, a pokřti se jeden každý z vás ve jménu Ježíše Krista na odpuštění hříchů a přijmete dar Ducha svatého.
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39Vámť jest zajisté zaslíbení stalo se a synům vašim, i všechněm, kteříž daleko jsou, kterýchžkoli povolal by Pán Bůh náš.
39јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40A jinými slovy mnohými osvědčoval a napomínal jich, řka: Oddělte se od pokolení toho zlého.
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41Tedy ti, kteříž ochotně přijali slova jeho, pokřtěni jsou, a připojilo se k nim ten den duší okolo tří tisíců.
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42I zůstávali v učení apoštolském, a v společnosti, a v lámání chleba, a na modlitbách.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43I přišla na všelikou duši bázeň, a mnozí divové a zázrakové dáli se skrze apoštoly.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44Všickni pak věřící byli pospolu, a měli všecky věci obecné.
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45A prodávali vladařství a statky, a dělili mezi všecky, jakž komu potřebí bylo.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46A na každý den trvajíce jednomyslně v chrámě, a lámajíce po domích chléb, přijímali pokrm s potěšením a sprostností srdce,
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47Chválíce Boha a milost majíce u všeho lidu. Pán pak přidával církvi na každý den těch, kteříž by spaseni byli.
47хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.