Acts 2
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1And when the days of the Pentecost were accomplished, they were all together in one place:
1И кад се наврши педесет дана беху заједно сви апостоли једнодушно.
2And suddenly there came a sound from heaven, as of a mighty wind coming, and it filled the whole house where they were sitting.
2И уједанпут постаде хука с неба као дување силног ветра, и напуни сву кућу где сеђаху;
3And there appeared to them parted tongues as it were of fire, and it sat upon every one of them:
3и показаше им се раздељени језици као огњени; и седе по један на сваког од њих.
4And they were all filled with the Holy Ghost, and they began to speak with divers tongues, according as the Holy Ghost gave them to speak.
4И напунише се сви Духа Светог, и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше те говораху.
5Now there were dwelling at Jerusalem, Jews, devout men, out of every nation under heaven.
5А у Јерусалиму стајаху Јевреји људи побожни из сваког народа који је под небом.
6And when this was noised abroad, the multitude came together, and were confounded in mind, because that every man heard them speak in his own tongue.
6А кад постаде овај глас, скупи се народ, и смете се: јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.
7And they were all amazed, and wondered, saying: Behold, are not all these, that speak, Galileans?
7И дивљаху се и чуђаху се говорећи један другом: Нису ли ово све Галилејци што говоре?
8And how have we heard, every man our own tongue wherein we were born?
8Па како ми чујемо сваки свој језик у коме смо се родили?
9Parthians, and Medes, and Elamites, and inhabitants of Mesopotamia, Judea, and Cappadocia, Pontus and Asia,
9Парћани, и Миђани, и Еламљани, и који смо из Месопотамије, и из Јудеје и Кападокије, и из Понта и Азије,
10Phrygia, and Pamphylia, Egypt, and the parts of Libya about Cyrene, and strangers of Rome,
10и из Фригије и Памфилије, из Мисира и крајева ливијских код Кирине, и путници из Рима, и Јудејци и дошљаци,
11Jews also, and proselytes, Cretes, and Arabians: we have heard them speak in our own tongues the wonderful works of God.
11Крићани и Арапи, чујемо где они говоре нашим језицима величине Божје.
12And they were all astonished, and wondered, saying one to another: What meaneth this?
12И дивљаху се сви и не могаху се начудити говорећи један другом: Шта ће дакле ово бити?
13But others mocking, said: These men are full of new wine.
13А други подсмевајући се говораху: Накитили су се вина.
14But Peter standing up with the eleven, lifted up his voice, and spoke to them: Ye men of Judea, and all you that dwell in Jerusalem, be this known to you, and with your ears receive my words.
14А Петар стаде са једанаесторицом и подиже глас свој и рече им: Људи Јудејци и ви сви који живите у Јерусалиму! Ово да вам је на знање, и чујте речи моје.
15For these are not drunk, as you suppose, seeing it is but the third hour of the day:
15Јер ови нису пијани као што ви мислите, јер је тек трећи сат дана;
16But this is that which was spoken of by the prophet Joel:
16него је ово оно што каза пророк Јоило:
17And it shall come to pass, in the last days, (saith the Lord,) I will pour out of my Spirit upon all flesh: and your sons and your daughters shall prophesy, and your young men shall see visions, and your old men shall dream dreams.
17И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа свог на свако тело, и прорећи ће синови ваши и кћери ваше, и младићи ваши видеће утваре и старци ваши сниће снове;
18And upon my servants indeed, and upon my handmaids will I pour out in those days of my spirit, and they shall prophesy.
18Јер ћу на слуге своје и на слушкиње своје у те дане излити од Духа свог, и прорећи ће.
19And I will shew wonders in the heaven above, and signs on the earth beneath: blood and fire, and vapour of smoke.
19И даћу чудеса горе на небу и знаке доле на земљи: крв и огањ и пушење дима.
20The sun shall be turned into darkness, and the moon into blood, before the great and manifest day of the Lord come.
20Сунце ће се претворити у таму и месец у крв пре него дође велики и славни дан Господњи.
21And it shall come to pass, that whosoever shall call upon the name of the Lord, shall be saved.
21И биће да ће се сваки спасти који призове име Господње.
22Ye men of Israel, hear these words: Jesus of Nazareth, a man approved of God among you, by miracles, and wonders, and signs, which God did by him, in the midst of you, as you also know:
22Људи Израиљци! Послушајте речи ове: Исуса Назарећанина, човека од Бога потврђеног међу вама силама и чудесима и знацима које учини Бог преко Њега међу вама, као што и сами знате,
23This same being delivered up, by the determinate counsel and foreknowledge of God, you by the hands of wicked men have crucified and slain.
23овог одређеним саветом и промислом Божјим предана примивши, преко руку безаконика приковасте и убисте;
24Whom God hath raised up, having loosed the sorrows of hell, as it was impossible that he should be holden by it.
24ког Бог подиже, разрешивши везе смртне, као што не беше могуће да Га оне држе.
25For David saith concerning him: I foresaw the Lord before my face: because he is at my right hand, that I may not be moved.
25Јер Давид говори за Њега: Господа једнако гледах пред собом: јер је с десне стране мене, да се не помакнем;
26For this my heart hath been glad, and any tongue hath rejoiced: moreover my flesh also shall rest in hope.
26Зато се развесели срце моје, и обрадова се језик мој, па још и тело моје почиваће у нади;
27Because thou wilt not leave my soul in hell, nor suffer thy Holy One to see corruption.
27Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види труљење.
28Thou hast made known to me the ways of life: thou shalt make me full of joy with thy countenance.
28Показао си ми путеве живота: напунићеш ме весеља с лицем својим.
29Ye men, brethren, let me freely speak to you of the patriarch David; that he died, and was buried; and his sepulchre is with us to this present day.
29Људи браћо! Нека је слободно казати вам управо за старешину Давида да и умре, и укопан би, и гроб је његов међу нама до овог дана.
30Whereas therefore he was a prophet, and knew that God hath sworn to him with an oath, that of the fruit of his loins one should sit upon his throne.
30Пророк дакле будући, и знајући да му се Бог клетвом кле од рода бедара његових по телу подигнути Христа, и посадити Га на престолу његовом,
31Foreseeing this, he spoke of the resurrection of Christ. For neither was he left in hell, neither did his flesh see corruption.
31предвидевши говори за васкрсење Христово да се не остави душа Његова у паклу, ни тело Његово виде труљење.
32This Jesus hath God raised again, whereof all we are witnesses.
32Овог Исуса васкрсе Бог, чему смо ми сви сведоци.
33Being exalted therefore by the right hand of God, and having received of the Father the promise of the Holy Ghost, he hath poured forth this which you see and hear.
33Десницом дакле Божјом подиже се, и обећање Светог Духа примивши од Оца, изли ово што ви сад видите и чујете.
34For David ascended not into heaven; but he himself said: The Lord said to my Lord, sit thou on my right hand,
34Јер Давид не изиђе на небеса, него сам говори: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране,
35Until I make thy enemies thy footstool.
35Док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36Therefore let all the house of Israel know most certainly, that God hath made both Lord and Christ, this same Jesus, whom you have crucified.
36Тврдо дакле нека зна сав дом Израиљев да је и Господом и Христом Бог учинио овог Исуса кога ви распесте.
37Now when they had heard these things, they had compunction in their heart, and said to Peter, and to the rest of the apostles: What shall we do, men and brethren?
37А кад чуше, ражали им се у срцу, и рекоше Петру и осталим апостолима: Шта ћемо чинити, људи браћо?
38But Peter said to them: Do penance, and be baptized every one of you in the name of Jesus Christ, for the remission of your sins: and you shall receive the gift of the Holy Ghost.
38А Петар им рече: Покајте се, и да се крстите сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење греха; и примићете дар Светог Духа;
39For the promise is to you, and to your children, and to all that are far off, whomsoever the Lord our God shall call.
39јер је за вас обећање и за децу вашу, и за све далеке које ће год дозвати Господ Бог наш.
40And with very many other words did he testify and exhort them, saying: Save yourselves from this perverse generation.
40И другим многим речима сведочаше, и мољаше их говорећи: Спасите се од овог поквареног рода.
41They therefore that received his word, were baptized; and there were added in that day about three thousand souls.
41Који дакле радо примише реч његову крстише се; и пристаде у тај дан око три хиљаде душа.
42And they were persevering in the doctrine of the apostles, and in the communication of the breaking of bread, and in prayers.
42И осташе једнако у науци апостолској, и у заједници, и у ломљењу хлеба, и у молитвама.
43And fear came upon every soul: many wonders also and signs were done by the apostles in Jerusalem, and there was great fear in all.
43И уђе страх у сваку душу; јер апостоли чинише многа чудеса и знаке у Јерусалиму.
44And all they that believed, were together, and had all things common.
44А сви који вероваше беху заједно, и имаху све заједно.
45Their possessions and goods they sold, and divided them to all, according as every one had need.
45И течевину и имање продаваху и раздаваху свима као што ко требаше.
46And continuing daily with one accord in the temple, and breaking bread from house to house, they took their meat with gladness and simplicity of heart;
46И сваки дан беху једнако једнодушно у цркви, и ломљаху хлеб по кућама, и примаху храну с радошћу и у простоти срца,
47Praising God, and having favour with all the people. And the Lord increased daily together such as should be saved.
47хвалећи Бога, и имајући милост у свију људи. А Господ сваки дан умножаваше друштво оних који се спасаваху.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.