Acts 18
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After these things, departing from Athens, he came to Corinth.
1А потом се одлучи Павле од Атине и дође у Коринт,
2And finding a certain Jew, named Aquila, born in Pontus, lately come from Italy, with Priscilla his wife, (because that Claudius had commanded all Jews to depart from Rome,) he came to them.
2и нађе једног Јеврејина, по имену Акилу, родом из Понта, који беше скоро дошао из Талијанске са женом својом Прискилом (јер беше заповедио Клаудије да сви Јевреји иду из Рима), и дође к њима.
3And because he was of the same trade, he remained with them, and wrought; (now they were tentmakers by trade.)
3И будући да беше оног истог заната, оста код њих и рађаше, јер беху ћилимарског заната.
4And he reasoned in the synagogue every sabbath, bringing in the name of the Lord Jesus; and he persuaded the Jews and the Greeks.
4А препираше се у зборницама сваке суботе, и надговараше Јевреје и Грке.
5And when Silas and Timothy were come from Macedonia, Paul was earnest in preaching, testifying to the Jews, that Jesus is the Christ.
5И кад сиђоше из Македоније Сила и Тимотије, навали Дух Свети на Павла да сведочи Јеврејима да је Исус Христос.
6But they gainsaying and blaspheming, he shook his garments, and said to them: Your blood be upon your own heads; I am clean: from henceforth I will go unto the Gentiles.
6А кад се они противљаху и хуљаху, отресе хаљине своје и рече им: Крв ваша на ваше главе; ја сам чист, од сад идем у незнабошце.
7And departing thence, he entered into the house of a certain man, named Titus Justus, one that worshipped God, whose house was adjoining to the synagogue.
7И отишавши оданде дође у кућу некога по имену Јуста, који поштоваше Бога, и ког кућа беше крај зборнице.
8And Crispus, the ruler of the synagogue, believed in the Lord, with all his house; and many of the Corinthians hearing, believed, and were baptized.
8А Крисп, старешина зборнички, верова Господа са свим домом својим; и од Коринћана многи који слушаху вероваше и крстише се.
9And the Lord said to Paul in the nights, by a vision: Do not fear, but speak; and hold not thy peace,
9А Господ рече Павлу ноћу у утвари: Не бој се, него говори, и да не ућутиш;
10Because I am with thee: and no man shall set upon thee, to hurt thee; for I have much people in this city.
10јер сам ја с тобом, и нико се неће усудити да ти шта учини; јер ја имам велики народ у овом граду.
11And he stayed there a year and six months, teaching among them the word of God.
11И он седи онде годину и шест месеци учећи их речи Божјој
12But when Gallio was proconsul of Achaia, the Jews with one accord rose up against Paul, and brought him to the judgment seat,
12А кад беше Галион намесник у Ахаји, нападоше Јевреји једнодушно на Павла и доведоше га на суд
13Saying: This man persuadeth men to worship God contrary to the law.
13говорећи: Овај наговара људе да поштују Бога против закона.
14And when Paul was beginning to open his mouth, Gallio said to the Jews: If it were some matter of injustice, or an heinous deed, O Jews, I should with reason bear with you.
14А кад Павле хтеде да отвори уста, рече Галион Јеврејима: Да је каква неправда била или зло дело, по дужности послушао бих вас, о Јевреји!
15But if they be questions of word and names, and of your law, look you to it: I will not be judge of such things.
15Али кад су препирања за речи и за имена и за закон ваш, гледајте сами; јер ја судија томе нећу да будем.
16And he drove them from the judgment seat.
16И изагна их из суднице.
17And all laying hold on Sosthenes, the ruler of the synagogue, beat him before the judgment seat; and Gallio cared for none of those things.
17Онда сви Грци ухватише Состена, старешину зборничког, и бише га пред судницом; и Галион није ништа за то марио.
18But Paul, when he had stayed yet many days, taking his leave of the brethren, sailed thence into Syria (and with him Priscilla and Aquila), having shorn his head in Cenchrae: for he had a vow.
18А Павле оста још позадуго, и опростивши се с браћом отплови у Сирију и с њиме Прискила и Акила, и остриже главу у Кенхреји, јер се беше заветовао.
19And he came to Ephesus, and left them there. But he himself entering into the synagogue, disputed with the Jews.
19И дође у Ефес; и њих остави онде, а он уђе у зборницу, и препираше се с Јеврејима.
20And when they desired him, that he would tarry a longer time, he consented not;
20А кад га они молише да остане код њих више времена, не хтеде,
21But taking his leave, and saying: I will return to you again, God willing, he departed from Ephesus.
21него се опрости с њима говорећи: Ваља ми, макар како било, овај празник што иде провести у Јерусалиму; него, ако Бог хтедбуде, вратићу се опет к вама. И одвезе се из Ефеса; а Акила и Прискила осташе у Ефесу.
22And going down to Caesarea, he went up to Jerusalem, and saluted the church, and so came down to Antioch.
22И дошавши у Ћесарију, изиђе и поздрави се с црквом, и сиђе у Антиохију.
23And after he had spent some time there, he departed, and went through the country of Galatia and Phrygia, in order, confirming all the disciples.
23И проведавши неколико времена изиђе и прође редом галатијску земљу и Фригију утврђујући све ученике.
24Now a certain Jew, named Apollo, born at Alexandria, an eloquent man, came to Ephesus, one mighty in the scriptures.
24А дође у Ефес један Јеврејин, по имену Аполос, родом из Александрије, човек речит и силан у књигама.
25This man was instructed in the way of the Lord; and being fervent in spirit, spoke, and taught diligently the things that are of Jesus, knowing only the baptism of John.
25Овај беше упућен на пут Господњи, и горећи духом, говораше и учаше право о Господу, а знаше само крштење Јованово.
26This man therefore began to speak boldly in the synagogue. Whom when Priscilla and Aquila had heard, they took him to them, and expounded to him the way of the Lord more diligently.
26И овај поче слободно проповедати по зборницама. А кад га чуше Акила и Прискила, примише га и још му боље показаше пут Господњи.
27And whereas he was desirous to go to Achaia, the brethren exhorting, wrote to the disciples to receive him. Who, when he was come, helped them much who had believed.
27А кад он хтеде да пређе у Ахају, послаше браћа унапред и писаше ученицима да га приме. И он дошавши онамо поможе много онима који вероваху благодаћу;
28For with much vigour he convinced the Jews openly, shewing by the scriptures, that Jesus is the Christ.
28јер здраво надвлађиваше Јевреје једнако пред народом доказујући из писма да је Исус Христос.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.