Acts 26
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then Agrippa said to Paul: Thou art permitted to speak for thyself. Then Paul stretching forth his hand, began to make his answer.
1А Агрипа рече Павлу: Допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
2I think myself happy, O king Agrippa, that I am to answer for myself this day before thee, touching all the things whereof I am accused by the Jews.
2За срећу своју држим, царе Агрипа, што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
3Especially as thou knowest all, both customs and questions that are among the Jews: Wherefore I beseech thee to hear me patiently.
3а највише што знам да ти познајеш све јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
4And my life indeed from my youth, which was from the beginning among my own nation in Jerusalem, all the Jews do know:
4Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојим у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
5Having known me from the beginning (if they will give testimony) that according to the most sure sect of our religion I lived a Pharisee.
5Како ме знаду испрва, ако хоће посведочити, да по познатој јереси наше вере живех фарисејски.
6And now for the hope of the promise that was made by God to the fathers, do I stand subject to judgment:
6И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече очевима нашим,
7Unto which, our twelve tribes, serving night and day, hope to come. For which hope, O king, I am accused by the Jews.
7коме се сви дванаест колена наших једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
8Why should it be thought a thing incredible, that God should raise the dead?
8Шта? Зар ви мислите да се не може веровати да Бог мртве подиже?
9And I indeed did formerly think, that I ought to do many things contrary to the name of Jesus of Nazareth.
9Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
10Which also I did at Jerusalem, and many of the saints did I shut up in prison, having received authority of the chief priests: and when they were put to death, I brought the sentence.
10као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светих ја затварах у тамнице, примивши власт од главара свештеничких; и кад их убијаху, пристајах на суд.
11And oftentimes punishing them, in every synagogue, I compelled them to blaspheme: and being yet more mad against them, I persecuted them even unto foreign cities.
11И по свим зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђих градова.
12Whereupon when I was going to Damascus with authority and permission of the chief priest,
12За које идући у Дамаск с влашћу и заповешћу од главара свештеничких,
13At midday, O king, I saw in the way a light from heaven above the brightness of the sun, shining round about me, and them that were in company with me.
13у подне, царе, видех на путу с неба светлост већу од сијања сунчаног, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
14And when we were all fallen down on the ground, I heard a voice speaking to me in the Hebrew tongue: Saul, Saul, why persecutest thou me? It is hard for thee to kick against the goad.
14А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас где говори мени и казује јеврејским језиком: Савле! Савле! Зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
15And I said: Who art thou, Lord? And the Lord answered: I am Jesus whom thou persecutest.
15А ја рекох: Ко си Ти, Господе? А Он рече: Ја сам Исус, ког ти гониш;
16But rise up, and stand upon thy feet: for to this end have I appeared to thee, that I may make thee a minister, and a witness of those things which thou hast seen, and of those things wherein I will appear to thee,
16него устани и стани на ноге своје; јер ти се зато јавих да те учиним слугом и сведоком овоме што си видео и што ћу ти показати,
17Delivering thee from the people, and from the nations, unto which now I send thee:
17избављајући те од народа јеврејског и од незнабожаца, којима ћу те послати,
18To open their eyes, that they may be converted from darkness to light, and from the power of Satan to God, that they may receive forgiveness of sins, and a lot among the saints, by the faith that is in me.
18да им отвориш очи да се обрате од таме к виделу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење греха и достојање међу освећенима вером мојом.
19Whereupon, O king Agrippa, I was not incredulous to the heavenly vision:
19Зато, царе Агрипа! Не бих непокоран небеској утвари;
20But to them first that are at Damascus, and at Jerusalem, and unto all the country of Judea, and to the Gentiles did I preach, that they should do penance, and turn to God, doing works worthy of penance.
20него најпре онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи јеврејској, и незнабошцима проповедах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дела достојна покајања.
21For this cause the Jews, when I was in the temple, having apprehended me, went about to kill me.
21Зато ме Јевреји ухватише у цркви и хтеше да ме раскину.
22But being aided by the help of God, I stand unto this day, witnessing both to small and great, saying no other thing than those which the prophets, and Moses did say should come to pass:
22Али добивши помоћ Божју стојим до самог овог дана, и сведочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
23That Christ should suffer, and that he should be the first that should rise from the dead, and should shew light to the people, and to the Gentiles.
23Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсења мртвих и проповедати видело народу јеврејском и незнабошцима.
24As he spoke these things, and made his answer, Festus said with a loud voice: Paul, thou art beside thyself: much learning doth make thee mad.
24А кад он ово одговараше, рече Фист великим гласом: Зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
25And Paul said: I am not mad, most excellent Festus, but I speak words of truth and soberness.
25А он рече: Не лудујем, честити Фисте, него речи истине и разума казујем.
26For the king knoweth of these things, to whom also I speak with confidence. For I am persuaded that none of these things are hidden from him. For neither was any of these things done in a corner.
26Јер за ово зна цар, коме и говорим слободно; јер не верујем да му је шта од овог непознато; јер ово није било у углу.
27Believest thou the prophets, O king Agrippa? I know that thou believest.
27Верујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да верујеш.
28And Agrippa said to Paul: In a little thou persuadest me to become a Christian.
28А Агрипа рече Павлу: Још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
29And Paul said: I would to God, that both in a little and in much, not only thou, but also all that hear me, this day, should become such as I also am, except these bands.
29А Павле рече: Молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такви као и ја што сам, осим окова ових.
30And the king rose up, and the governor, and Bernice, and they that sat with them.
30И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сеђаху с њима,
31And when they were gone aside, they spoke among themselves, saying: This man hath done nothing worthy of death or of bands.
31и отишавши разговараху се међу собом говорећи: Овај човек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
32And Agrippa said to Festus: This man might have been set at liberty, if he had not appealed to Caesar.
32А Агрипа рече Фисту: Овај човек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошаље к ћесару.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.